ŽELJKO OBRADOVIĆ NA IVICI SUZA: Okrenuo se ka Dudinoj slici i rekao ovu rečenicu!

Željko Obradović se oprostio od svog kuma Dušana Dude Ivkovića emotivnim govorom koji je održao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde se okupio sam "krem de la krem" srpske košarke, kao i vrh vlasti Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

- Želeo bih u svoje ime i ime porodice Ivković, moje kume Nene i kumića Petra i Pavla i da se zahvalim što ste došli ovde. Otišao je čovek koji je meni bio sve, učitelj, prijatelj, kum. Njegovo nasleđe je ogromno. Svi koji su ga poznavali, svi koje je trenirao, oni se slažu da im je pomagao da budu bolji ljudi i igrači. Dudu sam upoznao kada me je pozvao da igram za reprezentaciju, ja sam tada imao 28 godina, to iskustvo je bilo neopisivo važno. Bio sam najstariji u toj generaciji.

- Duda me je već tada odvajao na stranu i objašnjavao kako mogu da utičem na mlađe, to je prva lekcija koju me je naučio. Njegov smisao za humor je bio neverovatan, ali kako ja tada da se šalim sa nekim kao što je Duda Ivković, ali je uvek znao da relaksira situaciju, ali i to je uspeo da me nauči, velika škola i to je nešto što takođe primenjujem i sada trideset godina kasnije. Duda je brzo mislio i reagovao, plašio sam se njegove reakcije na kada sam mu saopštio da želim da završim igračku karijeru i odem u trenere. I tada je našao način da me relaksira, pitao me je da li me je neko od ovih mangupa iz Partizana nagovarao, misleći na Dragana Kićanovića. Godinama kasnije dodelio mi je najbolji kompliment, da imam odličnu intuiciju. Zbog njegovih brzih misli i reakcija, reagovao je burno, a ko od nas nije, ali je često posle preispitivao svoje odluke i bio je spreman uvek da se izvini.

- Bilo je to 1992. godine, ja sam bio trener Partizana kao i sada, izbacili smo ekipu Kindera iz Bolonje i ušli na fajnal for, vratili smo se u hotel, bar je bio zatvoren, bili smo tu Duda, Kića, pokojni kum Milenko Savović i pokojni tadašnji predsednik Partizana Radojica Nikčević, nama se pilo nešto, poput kafe u pola četiri. Onda smo otišli u sobu gde ima mini-bar, a tamo ima mnogo "kafe". A onda je Duda počeo da objašnjava na zidu rotaciju. Onda se okrenuo ka Radojici pitao "izvini, znaš li šta ovo znači? Nema veze, daj još kafe."

Osvrnuo se Žoc i na period kada je bio Dudin pomoćnik u reprezentaciji.

- Nikada neću zaboraviti kada su nam saopštili da nećemo igrati na Olimpijskim igrama. Duda je tada rekao "nema veze, vratićemo se još jači". I tako je bilo. Našao je mogućnost da pod nekim drugim imenom treniramo u Atini i spremamo se za ono što nam predstoji. Bio je veliki prijatelj sa mnogim grčkim prijateljima, jednom me je odveo na buzuki. Poznavali su ga svi grčki pevači. Jednom mu je jedan veliki pevač iz Soluna prišao i na srpskom rekao "Ivkovic", često smo se tako šalili i ja bih mu rekao "Ivkovic". Znali smo samo on i ja o čemu se radi. I sada nema ko me u Atini nije pitao za Dudu i izjavio saučešće.

Opisao je potom Željko i najteži momenat, kada je saznao da je Duda preminuo.

- Nažalost, prošli četvrtak ujutru rano Nena me je probudila rečima "nema više kuma", bio sam zatečen, nema više emocija, ali sam morao da odem na trening. On mi je rekao da niko na poslu ne sme da sazna šta se meni privatno dešava. Odradio sam trening, okrenuo sam moju Anju, nisam mogao da je zaustavim da plače. Onda sam sa sinom otišao do mojih kumića i Nene, ima 21 godinu, nikada ga nisam video tužnijeg. Kažu da deca najbolje vide, moja deca su obožavala kuma Dudu.

Otkrio je tokom govora Žoc i anegdotu vezanu za Dudu posle ulaska na Fajnal for sa Partizanom 1992. godine.