VUČIĆ NA KOMEMORACIJI POVODOM SMRTI DUDE IVKOVIĆA: Ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka (FOTO/VIDEO)

VUČIĆ: Ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka 

- Kao predsednik Srbije ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka i što će ga i dalje imati. Sve ove medalje o kojima je moj prethodnik govorio, koje je Duda zaslužio, ne samo to, on je mnogo toga što mnogi od nas nisu. Bio je veliki gospodin i beogradski mangup. Osim medalje i sportskih uspeha i košarke koju je voleo, ostavio je još nešto, ne samo Krst i Radnički. To je ono što će ostati za buduća pokolenja. Iako u mnogo čemu nismo bili saglasni, kada sam prvi put duže razgovarao sa njim video sam koliko je ozbiljan i posvećen. Nećete ga videti, ali on će i dalje biti tu, rezultati ostaju. Budite ponosni na svog oca i supruga kao što ćemo svi biti ponosni na njegovo veliko delo. Srbija ga zaboraviti neće, neka mu je večna slava. 

PREDRAG PANTOVIĆ: Dijamant brušen na krstaškoj kaldrmi 

- Hteo sam da satavim govor kojim bih se oprostio od prijatelja. Mučio sam se i nisam uspeo. Shvatio sam onda da treba da uradim ono što bi Nena želela, a to je da govorim iz srca. Duda je imao dar da usreći ljude koje voli. Na sreću nas koji volimo košarku izabrao je da bude veliki baš u košarci. Šta god da je radio bio bi veliki u tome. Bio je velikan u golubarstvu, u košarci, biznisu... On je svoju veličinu ispisao svojim delima. On je čovek čiji je moral čvrst kao kamen. Dijamant je koji je mogla samo krstaška kaldrma da izbrusi. Kako objasniti savršenog čoveka koji je ujedno tako jednostavan. Ono što je mnogo važno ljubav ostaje u srcu, biće tu dok poslednji put ne zakuca. 

OBRADOVIĆ: Duda je mnogima pomogao da budu bolji ljudi 

Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani ministri, dragi prijatelji. U svoje ime i ime porodice Ivković zahvaljujem vam se što ste došli da odamo poštovanje mom prijatelju Dušanu. Prijatelji su me zamolili da u njihovo ime iskažem saučešće. Njegovo nasleđe je ogromno, vaspitavao je veliki broj igrača. Svi se slažu da im je pomogao da budu bolji ljudi. Prvi put smo sarađivali kada me je 1978. godine zvao da zaigram za reprezentaciju. Kada sam odlučio da postanem trener pitao me je da me nisu na to nagovorili ovi moji iz Partizana. Bio je uvek spreman na razgovor. Ispričao bih vam jednu priču - 1992. godine bio sam trener Partizana, kao što sam i sada. Izbacili smo Kinder i plasirali se na fajnal for. Bilo je kasno, bar je bio zatvoren, MIlenko Savović, Duda Kića i ja. Nama se pila kafa u četiri ujutru. U sobi ima mini bar, a tamo ima kafe koliko hoćeš. I počne on ničim izazvan da mi objašnjava rotaciju odbrane. Krenemo mi da diskutujemo, a on se okrene ka ovoj dvojici i pita ih znaju li o čemu se radi, a on im kaže nema veze, uzmite još kafe.

Tada me je pozvao da mu budem pomoćnik u reprezentaciji. Nikada neću zaboraviti kada su nas izbacili sa Olimpijskih igara, Duda je tada rekao, nema veze, vratićemo se bolji i jači. Pod imenom Ol star selekcije smo igrali. Odveo me je na buzuki. Nije bilo ni sada u Atini čoveka koji me nije pitao o Dudi i pričao da mi izjavi saučešće. Ljudi u Grčkoj su nam dodelili titule počasnog građanina, Dudi Pireja, a meni Atine. Duda je krstio mog sina Đorđa, nažalost, prošlog četvrtka Nena me je probudila, rekla mi je "nema više kuma". Bio sam u šoku, zatečen, znao sam da moram na trening, a onda sam se setio njegovih reči, rekao je: "Ne daj nikada da igrači vide šta se dešava".

Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju, znao sam da zna, nisam je mogao zaustaviti da ne plače. Sin je bio tužan, stavio je kapuljaču da sakrije tugu, ali nije uspeo da sakrije od mene. Mogao bih danima da pričam o Dudi, anegodta ima milion. Mlađi sam od njega 17 godina, ali u meni je uvek imao iskrenog prijatelja.  Neno, imala si divnog muža, a vi kumići divnog oca. Kume, odve si zauvek, živećeš u srcu zauvek. 

DANILOVIĆ: Ponosan sam što sam mu rekao da ga volim 

- Košarka će biti nezamisliva bez Dude. Jednom je naglasio da košarka nije deo njegog života, već njegov život. Ponosan sam što sam za života njegovog mu rekao da ga volim i poštujem. Što ću ga celog života voleti. O svakoj bitnijoj odluci sam se u košarci sa njim savetovao. Iznad svega, moja ljubav prema njemu kao prema pokojnom ocu će ostati, neka mu je slava. 

Prvi se okupljenima obratio poznati glumac Goran Sultanović, prijatelj Dušana Ivkovića. 

- Dušan je četvrto dete Petra i Branke Ivković. Dušan je svoju mladost proveo na Crvenom krstu, uglavnom, na terenima Radničkog koji mu je bio druga kuća. Uvek je sa ponosom isticao da su Krst i Radnički bili za njega škola života. Tu je upoznao i zavoleo košarku, što je manje poznato, vrlo dobro ju je igrao. Po povratku iz vojske započeo je svoju trenersku karijeru. Zahvaljujući Bori Ceniću. Jednom je rekao da mu je stariji brat bio idol, a da mu je trenerski put utabao Cenić. Proslavio se kao selektor Jugoslavije koji su neki nazivali "belim timom snova". Partizan će ga pamtiti po triploj kruni, PAOK po najboljoj sezoni u istoriji, CSKA kao trenera koji mu je vratio dostojanstvo. Dinamo, po najznačajnijem uspehu na međunarodnoj sceni. 

Komemoracija je otpočela minutom ćutanja. 

Prvi se u knjigu utisaka Dušanu Dudi Ivkoviću upisao predsednik Aleksandar Vučić. 

UOČI KOMEMORACIJE 

Nekadašnji trener reprezentacije naše zemlje i brojnih velikih evropskih klubova preminuo je u 78. godini, a legendu sa Crvenog krsta ispratiće brojni prijatelji i porodica, a među njima će se govorom od legendarnog trenera oprostiti i Aleksandar Vučić, predsednik naše zemlje. 

Dušan Duda Ivković biće sahranjen sutra od 12 časova u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu. 

Komemoraciji prisustvuju, pored članova porodice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik KSS Predrag Danilović, Dudin kum Željko Obradović, Dragan Kićanović, Svetislav Pešić, Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Nikola Peković, trener CSKA Dimitris Itudis, Nenad Krstić...