VLADE ĐUROVIĆ ZA "NOVOSTI" O DEBAKLU SRBIJE "Kokoškov nikom nije ni podviknuo"

Na Igrama u Tokiju neće biti osvajača srebrne medalje iz Rija, reprezentacije koja po imenima može da predstavlja pretnju i američkom "drim timu". Ali, kako je rekao selektor Igor Kokoškov nakon što se olimpijska realnost raspršila pred očima oko 4.000 naših navijača, imena ne igraju.

- Tugujem - deli njihova osećanja naš proslavljeni trener Vlade Đurović, koji u razgovoru, za "Novosti", iznosi svoj pogled na olimpijski debakl Srbije.

- Išao sam do samoposluge i zaustavilo me je troje ljudi, mojih komšija. Jedan kaže: "Komšija, kakva je ovo katastrofa", drugi "da li ste gledali onu bruku", a komšinica me pita da li ćemo moći da se oporavimo od ovog šamara. Znači - šamar, bruka i katastrofa su epiteti kojima može da se okarakteriše ova utakmica.

Pre nego što su osetili težinu italijanskog šamara, naši reprezentativci su se propisno namučili sa Dominikancima i Filipincima.

- Od početka turnira nije mi se sviđalo kako igramo, nešto mi tu nije štimalo. Italijani su igrali onu staru košarku, i trener im je iz tog vremena kada se igralo "jedan na jedan". Uđeš, pa kada te preuzmu podeliš i saigrač ostane sam na šutu. Tako je bilo u vreme Kićanovića, Dalipagića, kasnije Dražena Petrovića, Vilfana. Onda je počelo "davljenje", treneri pre utakmice razmišljaju samo o tome kako će da brane "pik end rol".

Neverovatno, mene je to strašno nerviralo. Italijani su došli fizički i psihički mnogo bolje pripremljeni.

U finalu su isplivale neke karakteristike nespojive sa obrascima naše reprezentativne košarke: nedisciplina u igri, čak i sebičnost, kao da je svako vukao na svoju stranu.

- Mislim da u našoj ekipi ima previše demokratije, što na Balkanu ne može da prođe. Uz sve uvažavanje, Kokoškov je osvojio sa Slovenijom prvo mesto na Evropskom prvenstvu, ali to ipak nije Balkan. Slovenci su drugačijeg mentaliteta. Meni je žena svojevremeno prebacivala da vičem na igrače, da ih hvatam za gušu. Mora da se podvikne, da se prevrne onaj sto za masažu u svlačionici, nešto mora da se uradi da se prene ekipa. Gledano sa strane, sve to lepo izgleda. Miran trener, akademski prilaz, međutim, mislim da to kod nas ne prolazi. Mnogo demokratije ima i na terenu i van njega.

Đurović navodi primer "diktature" Marine Maljković.

- Da napravimo poređenje sa našom ženskom reprezentacijom, koja je fizički slabija od Francuske sedam puta, a od Italijanki, Belgijanki i Špankinja jedno dva puta. Objektivno, najbolja je Francuska, ali i kod njih ima demokratije. U našoj reprezentaciji kod Marine nema demokratije. U tome je razlika.

Kokoškovu su selekciju dvanaestorice za olimpijsku misiju u Beogradu skrojili otkazi, brojne povrede, tekuća NBA sezona.

- Mnogi igrači nisu došli, Jokić, Bogdanović, Lučić... Mislim da nam je najviše nedostajao Bogdanović, koji bi se prilagodio igri Italije. Drugo, kao personalitet nešto bi rekao, malo podviknuo, digao bi nas nekom trojkom. Nije isto kada ubaci Anđušić i kada ubaci Bogdanović. Kao i Marjanović, i Jokić bi imao problema sa Italijanima. Ne bi mogao da izađe spolja na Polonaru, da igra odbranu u stavu na devet metara. Možda je moglo da se reaguje nekim zonama, ali ja sam mator da bih delio neke savete.

Od osamostaljenja Srbije 2006. godine, zemlja košarke je samo jednom bila prisutna na olimpijskim igrama. Propušteni su Peking 2008. i London 2012, sada i Tokio 2021.

- Ovo jeste veliki korak unazad, ali izvlačili smo se više puta iz ovakvih situacija. Naša košarka ima tradiciju, korene. Evo, iz juniorske reprezentacije koja sada igra na SP u Letoniji, dvojica će biti u NBA. Iz pedagoških razloga neću reći na koga mislim. Uvek će biti talenata, imamo i Jokića, Bogdanovića, Micića... Nemaju oni preko 30 godina i mogu da igraju i u narednom periodu. Treba sesti, napraviti ozbiljnu analizu i sagledati kojim putem idemo dalje - u vedrijem tonu završava Đurović.