ZAŠTO CELA ARGENTINA PEVA JEDNOJ ŽENI? Posle pobede nad Hrvatskom ova pesma je grmela sa usana Mesija, "gaučosa", hiljada navijača (VIDEO)

Argentina i Hrvatska odigrali su utakmicu polufinala Svetskog prvenstva 2022 (prenos ste mogli uživo da pratite na portalu "Novosti"), a Mesi i njegove kolege ne samo da su "nokautirali" finaliste minulog šampionata planete, već su tu čudesnu fudbalsku priču - završili pesmom.

I to pesmom koju su pevali i posle onog očajnog početka Mundijala, kada su doživeli senzacionalni poraz od Saudijske Arabije.

A priča o toj pesmi - počinje 1986.

Tada je Argentina poslednji put, a svoj drugi, bila prvak sveta. Bila je to ona čuvena generacija koju je predvodio Dijego Maradona, koji i danas, iako nije među živima, živi u stihovima pesama argentinskih navijača.

Nije bilo boljeg od njega. Nije bilo nestvarnijeg igrača od Dijega Armanda Maradone. Ali, njega ne bi ni bilo da ga ka fudbalu nisu usmerili i u njemu ga podržavali otac Dijego ("Don Dijego", kako su ga zvali Argentinci) i Maradonina majka, Dalma Salvadora Franko.

Nju je narod Argentine prozvao "gospođa Tota", odnosno na španskom "Donja Tota", ali ju je zvao i "Majkom fudbala", jer je za Argentinu postojao znak jednakosti između Dijega i najvažnije sporedne stvari na svetu. Rođena 1930, uz "vrelu krv ali i mudrost južne Italije, sa Kalabrije", kako su to umeli da pišu argentinski mediji zbog njenog porekla, upravo je Donja Tota, uz Don Dijega, usmerila Maradonu ka fudbalskim visinama. A on je tamo poveo celu naciju. Koja novu titulu prvaka (prva je osvojena 1978) čeka punih 36 godina. 

Bilo je i očajnih, ali i sjajnih rezultata u međuvremenu. Međutim, čak i kada bi "gaučosi" igrali finale Svetskog prvenstva (1990, 2014), samo učešće u finalu ne bi bilo dovoljno fudbalskoj naciji. Boleli su ti porazi podjednako kao deseto mesto 1994, kao tri četvrtfinala (1998., 2006. i 2010), kao 18. pozicija 2002. ili 16. na prošlom Mundijalu u Rusiji. Više niko nije ni sanjao o uspehu na Mundijalu, rekao bi neko sa strane. Mada... To baš i nije moguće ako ste Argentinac.

U toj zemlji je, kao i u mnogim drugim, svašta moguće, ali - baš u toj zemlji nije moguće da se ne sanja o fudbalskim visinama. Maradona je celu naciju na to navikao. A to se prenosi sa generacije na generaciju. Zato je, poput nadanja koje je tinjalo tokom ove tri i po decenije, i nastala pesma o kojoj je ovde reč. "Novosti" vam donose kako glasi prevod njenih stihova:

"Momci! Pa, ponovo se nadamo!
Hoću da osvojimo treću (titulu)
hoću da budemo svetski šampioni;

hoće to i Dijego - na nebu ga vidimo,

kako sa Don Dijegom i La Totom,

navija za Lionela!"

Ta pesma je iz dana u dan postajala sve glasnija kako su Lioneli (Mesi i selektor Skaloni), uz ostatak "gaučosa" počeli da dižu formu i to toliko da su stigli do finala.

A posle pobede nad Hrvatskom u polufinalu, zagrmelo je širom Argentine, ali i na tribinama "Lusaila", pa i sa terena:

“Muchachos, ahora nos volvimo' a ilusionar..."

Pevalo se i u Kataru, i na ulicama Argentine:

"... quiero ganar la tercera,
quiero ser campeón mundial!"

Ali su svuda gde Argentinaca ima na planeti, grmeli i stihovi:

"y el Diego, en el cielo lo podemos ver,
con Don Diego y con la Tota,
alentándolo a Lionel!"

Zato i ne čudi što su baš oni obeležili ovu generaciju, ovaj juriš argentinskog fudbala. Zato i ne čudi što se u pesmi spominje i Donja Tota i Don Dijego, a što na internetu  Argentinci i pobedu nad Hrvatskom slave uz fotografije Maradone, uz reči:

"Sreća momaka koji nas čine srećne. Sreća onih koji su dovde stigli. Sreća onih koji će uvek biti tu. Poput tebe. Večni Dijego".

Da, neke stvari u sportu stvarno deluju kao večne. 

Argentinska ljubav prema fudbalu, recimo.