IZBORI FSS ODREĐUJU I BUDUĆNOST: Srpski fudbal pred novim izazovom posle neuspele misije na Mundijalu u Kataru
IMA neke čudne simbolike u dve slike sa odlaska i povratka fudbalske reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo u Katar. Maglovitog i oštrog beogradskg jutra, 18. novembra, "orlovi" su, prvo ka Bahreinu, a odatle i ka Dohi, poleteli "skockani" po poslednjoj modi.
Teget odela, bele košulje, bele patike. Obrijani i očešljani. Bilo je to paradno izdanje. Pre tri dana su se sa pustinjskih 30 stepeni Celzijusa u plusu i sa sunca bez ijednog oblačka vratili "raspareni", raštrkani, nekompletni, neispavani i svako u nekoj svojoj odevnoj kombinaciji.
To je taj simbolični prikaz i dokaz na šta je reprezentacija Srbije ličila na Mundijalu, na koji je pošla sa prepevom užičkog gola, uz tekst "Idemo u Katar", a bonus pesma je još u Lisabonu u onoj ludoj novembarskoj noći 2021. godine bila: "Dajte Brazil da se igramo..."
Selektor Dragan Stojković je hrabro izašao pred novinare dan posle dolaska iz Dohe. Spremao se da sipa "živu vatru" i da odgovara na sva moguća pitanja i potpitanja. I kako je moguće da smo pretrčali više od sva tri rivala, a Brazil, Kamerun i pogotovo Švajcarska su našu odbranu učinile predmetom podsmeha.
Neuspeh na Mundijalu je iza nas. Ispred nas je, bar zasad, isti selektor i ista ekipa u događajima koji slede. Neki imaju direktne veze sa fudbalom, neki baš i ne. Prvo su na redu izbori u FSS. Oni s kraja oktobra nisu uspeli, jer su četiri kluba (Crvena zvezda, Spartak, Radnik Surdulica i Radnilki Niš) bili organizatori svojevrsnog puča, kada pod pretnjom "neredima na ulicama Beograd" nije dozvoljeno Nenadu Bjekoviću da postane predsednik. Od ishoda februarskih izbora mnogo će zavisiti i sudbina Stojkovića. Jer, nerealno je da on sarađuje sa onima koji će dovesti svog predsednika. Iako se čini da ovo ne bi trebalo da ima direktnu vezu, javnost bi morala da zna da su sujete i suvi (ne)fudbalski interesi i ovog puta mnogo preči od mira u A selekciji ili onim mlađim kategorijama.
Dalje, pred "orlovima" su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, koje počinju 24. marta sledeće godine utakmicom sa Litvanijom u Beogradu. Srbija je u istoj grupi sa Mađarskom, Crnom Gorom i Bugarskom (na turnir idu dva tima). Dobronamerni kažu: "Ko ne prođe ovu grupu, i nije za EP u Nemačkoj za godinu i po dana"...
Posle neuspeha u Kataru, pred Stojkovićem je pitanje da li će da osvežava ekipu, da li konačno može u Srbiji ili po Evropi da pronađe "krštenog" levog i desnog beka, zadnjeg veznog, trećeg napadača koji će biti spreman kao zapeta puška ako Mitrović ili Vlahović dožive sudbinu kao na SP, na koje su došli povređeni i nespremni? I na kraju, da li se možda i u stručnom štabu "kriju" ljudi koji nisu za taj posao?
Da može da se živi od stare slave i u sportu, videćemo svi kada krene nova sezona u Ligi nacija. Iako fudbal ne poznaje kategoriju "ležanja na lovorikama", jasno je da su "orlovi" uspehom iz prošle Lige nacija uspeli da odu korak dalje, pa će u sezoni 2024/2025. biti u A diviziji ovog takmičenja, koje je u stvari krem evropskog fudbala.
Pogled preko praga
AKO bude pošten prema sebi i javnosti, kao što je i najavio, selektor Stojković će prvo morati da menja bar malo sebe i svoj pristup modernom fudbalu. Zatim će morati da pogleda bukvalno odmah preko svog praga i vidi ko su mu saradnici, ko mu je na terenu i kome u stvari nije bilo mesta na Mundijalu i ko mu sve treba u kvalifikacijama za EP za 2024.
Šta bi bilo...
ZVUČI neverovatno koliko je selektor Stojković pokušao hipotetičkim stavovima da opravda ono što se ne može. Delovalo je nerealno od čoveka koji je tokom cele fudbalske karijere prosto sabirao akcije, golove, pa i simpatije navijača, da izgovara rečenice:
"Da su mi Mitar i Vlahović bili zdravi, druga bi se pesma pevala."
Posebno je bila čudna rečenica:
- Ma, i da smo prošli u drugi krug, tamo ne bismo ništa uradili...
Neverovatno je da je ovu rečenicu izgovorio čovek koji je na Mundijalu u Italiji 1990. u očaj bacao Zubizaretu i kompletnu odbranu Španije.