PENAL SERIJE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA: "Gaučosi" i "panceri" najsrećniji na ruletu

Kada se pogleda statistika, najuspešnije na "ruletu", u dosadašnjoj istoriji najbitnijeg takmičenja u svetu sporta, bile su Argentina i Nemačka.

"Gaučosi" su, inače, i reprezentacija koja je najviše puta utakmice završavala izvođenjem udaraca sa bele tačke - čak pet. Od toga, samo jednom su bili neuspešni, i to upravo protiv "pancera" na SP 2006. Regularni deo četvrtfinalnog meča u Berlinu okončan je rezultatom 1:1, isto je bilo u produžetku, ali je prilikom izvođenja jedanaestereca noga zadrhtala Ajali i Kambijasu.

Pre i posle toga, Argentinci su pobeđivali u penal-serijama, a u našoj javnosti naročito je zapamćen okršaj u Italiji 1990. kada su i Dragan Stojković i Dijego Maradona bili neprecizni sa 11 metara. Ipak, i tada su "gaučosi" bili miljenici Fortune, pošto su pored Piksija, neprecizni bili i Brnović i Hadžibegić, dok je sa druge strane promašio i Troljo.

Kada su u pitanju Nemci, oni su sa Francuzima bili vinovnici prvih penala na svetskim prvenstvima. Meč polufinala protiv "petlova" 1982. okončan je 3:3 posle 120 minuta igre. Inače, pravilo da se meč na Mundijalu završi izvođenjem jedanaesteraca nakon remija u regularnom delu i produžecima, uvedeno je četiri godine ranije u Argentini, ali tada nije bilo potrebe da se izvode. Ipak, u Španiji se premijerno ukazala i ta novotarija, a Nemci su završili u finalu. Od tada, još tri puta su pobeđivali mečeve na penale, Meksiko (1986), Englesku (1990) i pomenutu Argentinu (2006) pred domaćim navijačima.

Inače, Argentina je u sredu veče obezbedila prolaz u drugu fazu, a Nemačka će u četvrtak imati priliku da uradi isto to, pa postoji šansa i da aktuelni učinak poboljšaju.

Sa druge strane, najveći tragičari su Engleska, Italija i Španija. Te tri selekcije tri puta u istoriji su završile na gubitničkoj strani fudbalskog ruleta.

Nesrećni Ostrvljani tek su u Rusiji, pre četiri godine, prekinuli maler, pošto su u osmini finala SP izbacili Kolumbiju. Pre toga, padali su protiv Portugalije (2006), Argentine (1998) i Zapadne Nemačke (1990).

Italijani, koji evo već drugi Mundijal uzastopno prate preko televizora zavaljeni u kauč, poslednju penal seriju su imali 2006. u finalu protiv Francuske. I tada im se posrećilo, David Trezege je bio neprecizan, dok je Fabio Groso dobio tu čast da dokusuri "trikolore" i iskoristio je. "Azuri" su se u Nemačkoj tada popeli na planetarni tron i nisu se više vraćali na njega, a poslednja dva kvalifikaciona ciklusa su bila posebno bolna, pošto nisu uspeli da se kvalifikuju na SP.

Za ovo aktuelno, propustili su veliku šansu i kroz baraž, pošto ih je Makedonija šokirala u polufinalu tog turnira.

I Španija je u grupi ekipa koja je četiri puta bila deo penal serija u eliminacionim rundama SP, ali je bilans negativan. Samo jedna pobeda i tri poraza. Domaćin prošlog Mundijala ih je zaustavio, pre toga je i Južna Koreja 2002. bila bolja. Na istom prvenstvu, "furija" je sa uspehom nadvisila Republiku Irsku, dok je 1986. poražena od Belgije.

Kada govorimo o reprezentacijama koje nisu imale prevelikog iskustva u izvođenju udaraca sa 11 metara, ne možemo a da na pomenemo Hrvate koji uspehe na SP 2018. uveliko mogu da pripišu koncentraciji kada je najveći pritisak. Padale su Rusija i Danska posle penala i "vatreni" su jedna od četiri reprezentacije koja ima maksimalan učinak kada dva puta izvodi jedanaesterce na turniru, uz Argentinu, kojoj je to pošlo za rukom 1990.

Takođe, hrvatski vezista Ivan Rakitić, koji više ne igra za reprezentaciju, jedini je čovek koji je dva puta u karijeri postizao penal za pobedu u serijama koje odlučuju mečeve.

Nezaboravne penale izveli su fudbaleri Gane i Urugvaja 2010, mada sve ono što je prethodilo toj seriji je sigurno upečatljivije. Afrička selekcija je imala dobru priliku u poslednjem minutu produžetka, ali je Luis Suarez rukom izbacio loptu sa gol linije i produžio život "Urusima". Asamoa Đan je bio neprecizan sa bele tačke, pa se otišlo na penale (1:1), gde su Urugvajci bili precizniji i otišli u polufinale.

Srbija, ni Jugoslavija pre nje, nikada pre ni posle Argentine 1990. nije bila učesnik jedne serije u nokaut fazama, negativan bilans više je zasluga slabih igara u grupi, pošto se od Francuske 1998. u drugoj fazi Mundijala nismo više ni pojavljivali.

BARTEZ OSAM PUTA KAPITULIRAO

ZNALI su golmani da zablistaju u penal serijama, ali Fabijanu Bartezu baš nije išlo. Legendarni francuski golman je rekorder po broju kapitulacija, pošto je čak osam puta morao da vadi mrežu na mundijalskim ruletima iz deset pokušaja.

Sa druge strane, Serhio Gojkočea, Klaudio Tafarel i Danijel Subašić drže rekord u ovom statističkom segmentu, pošto penali pet puta nisu iskorišćeni kada su oni stajali na crti, takođe u deset navrata. Kada je reč o direktnim odbranama, tu je pored Gojkočee i Subašića i Nemac Harald Toni Šumaher sa četiri sačuvana jedanaesterca.

BAĐO POGAĐAO DVA OD TRI

ROBERTO Bađo je rekorder kada je reč o izvođačima udaraca u penal serijama. Čuveni Italijan je dva puta bio precizan - 1990. protiv Argentine u polufinalu, ali su "azuri" ipak izgubili tada. Daleko tragičnije bilo je 1994. u finalu protiv Brazila, kada su Bađo ali i Masaro i Barezi propustili da pogode gol rivala. Ni treća nije bila sreća za legendarnog asa, pošto je i četiri godine kasnije u Francuskoj Italija morala da traži spas sa bele tačke protiv domaćina. Bađo je prvi prišao lopti i pogodio, ali saigrači nisu, pa je Roberto i treći put ostao bez pozlate.