MENJAŽA ZAMENILA TAPKANJE: Svetislav Stojanović iz Niša već 36 godina skuplja albume fudbalera

Od tada, u svojoj kolekciji ima sve albume sa svetskih i evropskih prvenstava, osim onog iz 1994. godine koji, zbog ratova, nije mogao da se nađe na našem tržištu. Svoju strast prema Paninijevim albumima prebacio je i na sina Nikolu, pa su, tako udruženi, najnoviji album "Katar 2022" popunili u rekordnom roku.

Svetsko prvenstvo u Kataru uveliko je zaokupiralo pažnju ljubitelja fudbala, a njegov neizostavni deo su sličice. To je jednostavno tradicija. Braća iz Italije su prvi album objavila 1970. godine, a u SFRJ se prvi album pojavio za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974. u izdanju "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca.

Svetislav je prvi album dobio 12 godina kasnije, tokom Svetskog prvenstva u Meksiku, a od tada do danas propustio je samo jedan i to zbog sankcija.

- Ja sam sportski tip, dugo sam u rukometu, ali fudbal me interesuje. Ljubav prema sličicama se javila još kada sam bio mali, igrajući fudbal na ulici, svi smo bili ludi za fudbalerima. No, u to vreme skupljanje sličica bilo je mnogo teže. Pojavili su se ti italijanski albumi i oni su bili najskuplji. Bilo ih je vrlo malo, tiraž je bio manji nego danas. Bilo je i drugih proizvođača, kao što je i danas to slučaj, ali ja sam se opredelio isključivo za to izdanje. Mnogo je bilo teže sakupiti sličice nego danas. Ove godine skupili smo ih vrlo brzo - priča nam Beli.

On se seća da je nekada, osim kupovine, "tapkanje" bio način da se dođe do sličica, pa zatim igra "pola-cela", a danas, je to zamenila "menjaža" koja je postala pravi hit, kako među mališanima koji tek "peku zanat", tako i među starijima kojima je "menjaža" odavno ušla pod kožu.

- Tako je bilo nekada. Skupe se svi duplikati i onda svi na tapkanje. Danas je drugačije, sada postoji "menjaža" i to je mnogo bolji i praktičniji način da se dođe do sličica.

Svake večeri oko 17 sati okupe se ljudi na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Blagoja Parovića, ponesu sličice i spiskove i razmene svoje duplikate za sličice koje fale.

Postoje i neke ekstra sličice koje se mogu zameniti za nekoliko običnih. Dolaze ljudi različitog uzrasta, klinci koji jedva i znaju trocifrene brojeve, odrasli, očevi i majke sa decom, deke i bake koje pomažu unucima... Zaista zanimljivo, osećate se srećnim kada nađete šta vam treba, razmenite očekivanja i utiske, steknete prijatelje - objašnjava nam on.

Kaže da su mu omiljeni albumi oni najstariji koje čuva u specijalnim folijama, a da mu je najveća želja da nekako dođe do jedinog albuma koji nije uspeo da nabavi.

- Moram da kažem da te 1994. godine nismo mogli da pronađemo ni album ni sličice jer ih na našem tržištu uopšte nije bilo. Bile su sankcije, tako da mi je baš žao što nemamo tu godinu, ali se nadam da ćemo je nekako naći. Ima još jedan album gde nam je ostalo još šest sličica. Sin je pre nekoliko dana uspeo da nađe 21. Fali još tih šest, to je sa Evropskog prvenstva - ističe čuveni rukometni trener.

Za kraj kaže i da ovaj hobi nije jeftin, te da je za popunjavanje jednog albuma potrebno stotinak evra uz menjanje duplikata. No, za iskrene kolekcionare, merak nema cenu.

NIKOLA OČEVIMA STOPAMA

LjUBAV prema sličicama Beli je uspeo da prenese na sina Nikolu koji je odmalena zajedno sa njim lepio albume.

- Prvi album koji sam počeo da popunjavam bio je Evropsko prvenstvo 1996. i to je bila ljubav na prvi pogled. Nastavio sam svetska i evropska prvenstva, sve sam popunio. Imam neke folije gde čuvam albume, neki su stariji od 30 godina. Retko ko sme to da dira.

Albumi su moj hobi, moja strast. Ako mogu da primetim, poslednji album je malo drugačiji, zanimljiviji. Svaki album je specifičan na svoj način. Pred svako prvenstvo ja povadim sve albume, upoređujem sastave, analiziram i gledam koliko smo napredovali.