LANE JOVANOVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: Svet nas tretira kao nižu rasu! Đoković i Jokić su to što jesu jer su se takvi rodili

Isti takav je i van fudbalskog pravougaonika, možda ga zato i nema u srpskom fudbalu, ali ono što je rekao u intervju za “Ekspres” najbolje govori o stanju u srpskom sportu.

Lane je pričao o odrastanju današnje omladine, idolima, reprezentaciji i srpskom fudbalu.

o Moram svojoj deci da budem primer, da ih izvedem na pravi put.

- Otvoreno je pitanje ko su deci danas idoli, kako će se formirati ako moraju da sa 16 ili 17 godina igraju nameštenu utakmicu, da prihvate sistem zla i prevare. O seniorskom fudbalu da ne pričam. Nama je svako kolo pod sumnjom, 15 utakmica Superlige i Prve lige su pod sumnjom.

o Ko su fudbalski autoriteti današnjih generacija koje vole ovu igru?

- Danas su fudbalski autoriteti navijači. To je trenutno u Srbiji zanimanje. Nisi završio školu, nisi ništa završio, živiš od nedostatka dokaza, voziš automobil skuplji nego onaj što voze fudbaleri. Kada kažem navijač, mislim generalno, ne aludiram ni na koga poimenično, samo dajem sliku nakaradnog sistema vrednosti, koji je na sceni.

o Ne viđaju Vas na utakmicama, čini se da ne gledate srpski fudbal uživo?

- Ne, ne gledam, i nisam jedini. U Novom Sadu živi trenutno nekoliko reprezentativaca. Mislim na Krasića, Kačara, Stepanova, Avramova. Mislim i na Bataka i Tanasijevića, koji su bili reprezentativci Crne Gore. Pridružiće nam se jednog dana i Tadić, Gaćinović, braća Milinković-Savić. Ono što redovno gledam je reprezentacija. I činim to s velikom strašću. To je valjda usađeno u meni.

o Sada je selektor Piksi, šta naša reprezentacija nema, a morala bi da ima na putu do uspeha?

- Piksi nema čarobni štapić. Niko ga nema. Ono što pravi rezultat je kontinuitet. Mi to nemamo. Druga stvar je ambijent. To takođe namamo. Ne veruje nam ni javnost. Svi pričamo o rezultatu, a ja bih da pričamo o vrednostima, koje ostavljamo. Ako pogledate nomenklaturu ljudi koji su na najodgovornijim funkcijama, društvenim, ne državnim, videćete da to nisu najkvalitetniji ljudi koje imamo. To su možda najbolji drugovi, prijatelji, kumovi... I to poštujem. Ali, nije suština u tome, već da što više kvalitetnih ljudi bude nezavisno, da rade pošteno i daju maksimum svog potencijala.

o Kao i sudije na fudbalskim utakmicama?

- Trebalo bi istrajati na tome da u fudbalu ne mogu da rade oni koji su imali problem sa zakonom. Fudbal je metafora društva. Mi na sportskim borilištima tražimo pošteno sueđnje, a to što poštenja nemamo u životu, nama je izgleda sasvim normalno. Mi smo država koja gubi 50.000 građana godišnje. Dnevno gbubimo bataljon ljudi. U takvom stanju biološkog nestajanja, u odlascima najpametnijeg i najzdravijeg, genetski najplodnijeg, intelektualno najpotentnijeg stanovništva, mi jednostavno moramo da sami sa sobom raščistimo neke stvari.

o Trenutno su naši najbolji sportisti Đoković i Jokić, ali im to u svetu neki ne priznaju?

- Svet nas tretira kao nižu rasu, ne samo nas. Mislim na sve balkanske narode. Đoković i Jokić su to što jesu jer su se takvi rodili. Genijalnost ne daje trener, on može samo da je usmeri, genijalnost se rađa. Danas svi treniraju dva puta dnevno, svi imaju uslove za oporavak, fantastičnu pripremu i sve drugo, ali samo jedan bude veliki. Veliki kao Đoković, Jokić ili Savićević.