ADAM MARUŠIĆ ZA "NOVOSTI": Mi Srbi podgrevamo snove Lacija o LŠ!
POČEO je da šutira loptu u školskom dvorištu u naselju Medaković, u školi "Branislav Nušić" u Beogradu, sa sedam godina, a danas italijanski listovi pišu: "Adam Marušić je ovogodišnje apsolutno otkrovenje, jednostavno, on je perfektan!".
FOTO: AP
Italijanski sportski novinari, kao i strani dopisnici iz Italije, dodelili su mu ime Leptir, jer može da leti po terenu na različitim pozicijama, ili Džoker, prevedeno na sportski jezik, na desnom i levom krilu u poslednjim utakmicama igra kao odbrambeni igrač, zato je najvrednija karta u špilu.
ZALjUBLjEN U RIM
NA pitanje ima li nostalgije i kakav je život izvan fudbala, Marušić odgovara:
- Svako od nas zaljubljen je u ovaj tim i u ovaj grad. Kada provedeš tri, četiri ili šest godina u Rimu, koji je prelep, kako da se ne zaljubiš! Na svakom koraku lepota, uživamo u tome. A još, blizu smo Beograda, samo sat vremena leta, da posetimo porodicu, prijatelje, da i oni dođu nama u posetu.
Sa sedam godina ulazi u Partizanovu školu fudbala, sa 14 igra u Obiliću, sa 16 u Voždovcu, jula 2014. prelazi u belgijski Kortrijk, gde je dao veoma veliki doprinos klubu, posle dve sezone preuzima ga Ostende, prati ga Lacio... Stiže u Rim jula 2017, sa ugovorom do kraja 2022. Od 2015. igra i za reprezentaciju Crne Gore (po izboru tadašnjeg selektora Branka Brnovića), zato ga u Italiji predstavljaju kao Crnogorca. Za Lacio je odigrao 127 utakmica, postigao devet golova i 13 asistencija.
- Sreća je za svakog igrača igrati u jednom takvom timu kao što je Lacio. Imao sa sreću da počnem odmah da igram... To što me zovu Leptir, u ove gotovo četiri godine promenio sam četiri ili pet pozicija, trener ima poverenja u mene i mi može mi doneti samo dobro. FOTO: Privatna arhiva
ADAM ostavlja utisak disciplinovanog momka, željnog da ide napred. Prošle godine imao je povredu koju je sanirao i bio je odsutan sa dosta utakmica, a ove, od 39 odigrao 38, fizički je veoma spreman i mediji upravo hvale njegove "fizičke kvalitete, ali i akrobatske, praćene dobrom tehnikom".
Dnevni list "Mesađero" pre nekoliko dana piše opširno o "dvojici sa istoka u Laciju": "Postoji jedan vetar koji duva sa istoka u 'Formelu' (kamp za trening Lacija) i drži Lacio u igri za Ligu šampiona, Adam Marušić i Sergej Milinković-Savić, imaju balkansku vatru u sebi i još podgrevaju snove Lacija. Ova dvojica su se zarazila zlatom".
- Lacio i nas dvojica podgrevamo snove, jer želimo da Lacio uđe u Ligu šampiona. Zna se da prve četiri ekipe ulaze u Ligu šampiona, pokušaćemo da stignemo do tog cilja, bilo bi fantastično. "Zlatom smo se zarazili" jer smo obojica gladni uspeha.
Sa Adamom pričamo o Laciju, ali i o drugarima iz tima, svakodnevnom životu....
- Kada sam došao u Lacio, tu su bili Sergej, Dušan Basta, Filip Đorđević... Imao sam sreću da se nađem u takvom okruženju, uz njihovu pomoć shvatio sam odmah koliko je mnogo toga italijanskog slično nama, od mentaliteta, do te otvorenosti, pa i do kuhinje. Počeo sam odmah da se družim sa Sergejom, koji je ovde već šest godina, potpuno se odomaćio, slični smo i po godinama i po raznim pogledima. Veoma smo bliski drugari. FOTO: AP
SERGEJ SA VELIKIM "S"
ADAM nam priča da je Sergej ime koje se u Laciju piše velikim slovima. Druži se sa Milinković-Savićem gotovo svakodnevno:
- Sergej je savremeni i perspektivni igrač. Pred njim je lepa budućnost. Nije slučajno što ga Italijani zovu "serđente", veliki je vođa na terenu.
SLUŠAMO ovog izuzetnog momka, sa čvrstim korenima stečenim u porodici i vezanim za porodicu, kako je ostao "nogama na zemlji", kako kažu Italijani. Adam ima neverovatnu emociju za svoje okruženje, za drugarstvo, ali i istinsku potrebu za porodicim, da mu što češće budu blizu, pa dolaze na smenu majka, otac, sestre.
Na pitanje gde će posle teške sezone u Laciju na odmor, odgovara:
- Volim da odem u Crnu Goru, tamo se osećam kao kod svoje kuće. Igram za crnogorsku reprezentaciju i tamo sam prihvaćen na najlepši način. Mogu samo da kažem reči zahvalnosti za sve, to je za mene isti narod, tamo ću da provedem odmor sa prijateljima i sa porodicom. Ja sam otišao da igram za reprezentaciju Crne Gore, kao što je dosta igrača iz Srbije, momci koji su rođeni pre 2006. imali pravo da biraju da li da igraju za reprezentaciju Crne Gore ili Srbije ako su pozvani. Odazvao sam se pozivu Crne Gore, s obzirom na to da mene nisu zvali da igram za Srbiju, nikada me nisu pozvali da zaigram, jednostavno, nisu obratili pažnju na mene.