VELIKI PANTA ZA SVA VREMENA: Sećanje na legendarnog golmana Vojvodine sačuvano u knjizi

To, jednostavno, ne dozvoljavaju njegovi prijatelji, poštovaoci Velikog Pante, koji je bio istinska sportska i ljudska gromada. U njegovoj Vojvodini, omladinska škola, kojom je dugo rukovodio i bio posvećen radu sa mladima, ponela je ime "Ilija Pantelić", baš kao i godišnja nagrada za najboljeg sportskog radnika u Republici Srpskoj, s obzirom na to da je rođen, na Svetog Iliju, u zbegu na Grmeču, u mestu Kozica. Već sedam godina održava se međunarodni fudbalski turnir za decu, "Trofej Ilija Pantelić", a stadion u Novim Kozarcima, u koje su u "Osmoj ofanzivi" Pantelići stigli u Vojvodinu i na kojem je Panta počeo fudbalsku karijeru, takođe nosi njegovo ime.

Sportska karijera i životni put Ilije Pantelića, ovekovečen je i u knjizi "Veliki Panta", autora Miroslava Gavrilovića i izdavača Milana Čabrića, bogato ilustrovanoj fotografijama Borivoja Mirosavljevića i Dragutina Savića, koja će biti predstavljena javnosti kada povoljna epidemiološka situacija to dozvoli.

FUDBALOM je Ilija Pantelić počeo da se bavi u Novim Kozarcima, još kao osnovac, u lokalnoj Slobodi, a potom u juniorskom timu BAK-a iz Bele Crkve 1958. godine. Nastavio je u somborskom Radničkom (1960-1961), i tada je debitovao u mladoj reprezentaciji Jugoslavije.

Talentovanog golmana zapazila je Crvena zvezda, ali momak odrastao u Banatu mogao je samo u Vojvodinu. Od 1961. do 1969. tim Vojvodine je bio nezamisliv bez Ilije Pantelića. Za to vreme branio je na 348 zvaničnih utakmica (176 u prvenstvu) i postigao 11 golova. Osvajanje prvenstva države 1966. bio je istorijski događaj u našem fudbalu, jer Vojvodina je prvi klub koji je postao šampion Jugoslavije a da nije iz takozvane velike četvorke (Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo). Svi se slažu da je Panta jedan od najzaslužnijih za taj istorijski uspeh.

U inostranstvu je bio član samo francuskih klubova. Od 1977. je čuvao mrežu Olimpika iz Marselja (osvojio prvenstvo i Kup Francuske), Bastije na Korzici i Pari Sen Žermena, u kojem je bio kapiten i trener ekipe.

Od povratka u Novi Sad bio je u njegovoj Vojvodini, član stručnog štaba, trener i direktor čuvene omladinske škole Novosađana.

- Bio je istinski komandant odbrane, požrtvovan i neustrašiv, u akrobatskim intervencijama leteo je u susret lopti, prosto razgrćući sve ispred sebe. Rođeni pobednik, davao je sve od sebe, a neborbenost nikom nije praštao. U Francuskoj se prepričavalo kako je, na pitanje novinara odakle mu takvo mišićavo telo, odgovorio da su tome doprineli poljoprivredni radovi, to što je kao dečak pomagao ocu upravljajući plugom prilikom oranja njive. Simpatična je to Pantina šala u kojoj ima dosta istine - priča o Panti Silvester Takač, njegov saigrač iz te prve šampionske generacije Novosađana.

UPRAVO za njegov boravak u Francuskoj, vezane su brojne anegdote, posebno na dugim sedeljkama u Pantinom restoranu u Parizu, gde su se okupljali zemljaci, umetnici, boemi, ali i slavni glumac Žan-Pol Belmondo, koji je bio blizak Ilijin prijatelj i veliki navijač Pari Sen Žermena. On je inicirao snimanje dokumentarnog filma o Panti, "Usamljeni", koji je emitovan u bioskopima pre početka igranih filmova sa Belmondom u glavnoj roli.

Panta je kumovao prelasku Dragana Džajića iz Crvene zvezde u Bastiju, gde je naše legendarno levo krilo bilo predmet obožavanja zbog majstorija i igre koje su se godinama prepričavale.

- Iliju sam doživljavao kao brata - priča Džajić. - Imali smo neraskidivo prijateljstvo, u staroj zgradi na stadionu Vojvodine zajedno smo gledali utakmice, radovali se i tugovali, ali uvek kao prijatelji. Tako je bilo i na stadionu Crvene zvezde.

PANTA je bio jedinstven golman, jer je u prvenstvenoj utakmici 1963. godine u Novom Sadu protiv Trešnjevke iz Zagreba, postigao het-trik izvodeći jedanaesterce! To nije uspelo nijednom golmanu na svetu. Zanimljivo je, takođe, da je odbranio penal čuvenom Peleu na revijalnoj utakmici. Za reprezentaciju Jugoslavije ima samo 18 utakmica, mada je tih godina bila ogromna konkurencija među golmanima. Debitovao je 25. oktobra 1964. u prijateljskom susretu protiv Mađarske (1:2) u Budimpešti, a poslednju utakmicu odigrao je 10. juna 1968. u Rimu protiv Italije (0:2) u, ponovljenoj, finalnoj utakmici Kupa evropskih nacija.

Zanimljiva je i priča o Pantinom udvaranju supruzi, Dušanki Nestorović, koja je radila u optičarskoj radnji u centru grada i 1961. proglašena za mis Jugoslavije. On je često navraćao u radnju, kupovao sunčane naočare, smišljao razne izgovore sve dok nije priznao istinski razlog, a veza koja je izgledala kao filmska priča, krunisana je brakom 1964. i ćerkom Ilijanom. Panta je obožavao unuku Iru.

Čovek bez mrlje. Na golu je činio čuda. Stručnjaci kažu da je, uz Vladimira Bearu i Milutina Šoškića, Ilija Pantelić najbolji golman Jugoslavije za sva vremena.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku