MITROGOL JURI NOVI REKORD Ispred njega po proseku efikasnosti su ove legende: Bora Kostić, Dušan Bajević, Toza Veselinović i Milan Galić

Osam godina staža u dresu najdražih boja bilo je dovoljno Aleksandru Mitroviću da postane neprikosnoveni kralj strelaca reprezentacije. Sa pet golova na tri utakmice istakao je ozbiljnu kandidaturu za najboljeg strelca kvalifikacija, a sa 41 pogotkom u 64 utakmice za "orlove" baškari se na vrhu večne liste strelaca nacionalnog tima.

Nije krio emocije kada je srušio rekord legendarnog Stjepana Bobeka, star skoro 67 godina. Veliki as Partizana je u 63 reprezentativne utakmice postigao 38 golova, poslednji još 17. oktobra 1954. u prijateljskom meču Jugoslavije sa Turskom (5:1) na stadionu Koševo u Sarajevu, kada je imao skoro 31 godinu.

"Mitrogol" je promenio istoriju, upisao se u anale našeg fudbala, koji je ponosan naslednik još iz vremena Kraljevine Srbije i prvog reprezentativnog loptanja u avgustu 1920. godine.

Najmlađi "večiti" golgeter Mitrović postaje naš najveći adut u kvalifikacijama za Mundijal 2022. Dovoljno odlučan da ne bude "samo" najbolji strelac reprezentacije svih vremena, nego da sa "orlovima" opet dodirne zvezde i u Kataru nadoknadi sve ono što mu je i sudijskom nepravdom uskraćeno u Rusiji 2018.

Sve to što pripada istoriji fudbala na ovim prostorima može da samo bude motiv više raspucanom napadaču "orlova", koji je sa samo 26 godina došao do neverovatnog uspeha, što obećava da će nas još dugo oduševljavati potezima dostojnim najboljih svetskih golgetera. I da će apsolutni heroj Srbije svoj bilans u reprezentaciji ozbiljno da unapredi.

Novi motiv za apsolutnog fudbalskog heroja Srbije trebalo bi da bude - da "popravi" prosek efikasnosti i nadmaši golgeterske legende po tom osnovu, zasad, uspešnije od sebe - Borivoja Boru Kostića, Dušana Bajevića, Todora Tozu Veselinovića i Milana Galića.

Jedan od najboljih strelaca u jugoslovenskom fudbalu Borivoje Bora Kostić (1930-2011), koji je za 14 godina igranja u dresu Crvene zvezde ostvario najveće domete (sedam šampionskih titula i tri trofeja u nacionalnom kupu, odigrao samo u prvenstvu 258 utakmica i postigao 158 golova), dres reprezentacije Jugoslavije oblačio je 33 puta i dao 26 golova (prosek uspešnosti 78,78 odsto). Kao kapiten predvodio je reprezentaciju na finalnom turniru prvog Kupa nacija Evrope 1960. u Parizu na kojem je naš nacionalni tim zauzeo drugo mesto (u finalu protiv SSSR-a 1:2), takođe i na olimpijskom turniru iste godine u Rimu, na kome su jugoslovenski fudbaleri osvojili jedinu zlatnu medalju.

Nekadašnji golgeter mostarskog Veleža Dušan Bajević (72 godine) odigrao je za najbolju jugoslovensku selekciju 37 utakmica i postigao 29 golova. Učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj 1974, na utakmici protiv Zaira, koju je Jugoslavija pobedila sa 9:0, postigao je tri gola. Rekorder je po broju golova postignutih na jednoj zvaničnoj utakmici našeg nacionalnog tima: 14. juna 1972. protiv Venecuele (10:0) na "Kupu nezavisnosti Brazila" u Kuritibi - čak pet puta je zatresao protivničku mrežu!

Oreol jednog od najboljih golgetera koje smo imali nosi Todor Toza Veselinović (1930-2017), legenda novosadske Vojvodine (jednu sezonu i adut Partizana), u 37 susreta nosio je dres sa državnim grbom i 28 puta pogodio protivničke mreže. Na olimpijskom turniru 1956. u Melburnu odigrao je sve tri utakmice i postigao četiri gola. Učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj i u susretu protiv Francuske (3:2) postigao dva gola, prvi i pobedonosni.

Veselinović se oprobao i kao selektor reprezentacije, bez značajnog uspeha, ali je zadužio naš fudbal promovišući tek punoletnog igrača niškog Radničkog Dragana Stojkovića Piksija u reprezentativca, u prijateljskom meču protiv Francuske (0:0), 12. novembra 1983. u Zagrebu, a potom ga poveo na Evropsko prvenstvo.

Današnji selektor Srbije nanizao je 84 reprezentativne utakmice, krunisanih sa 15 golova, od kojih su mnogi bili antologijski, kao onaj na SP 1990. protiv Španije (2:1) u Veroni, ili osam godina kasnije protiv Nemačke (2:2) u Lansu.

Retki su bili strelci tog kalibra kao što je bio Milan Galić (1938-2014), koji je fudbalsku slavu stekao u Partizanu, a krunu karijere u reprezentaciji Jugoslavije, igrajući najbolje na velikim takmičenjima. Tako i njegovih 37 golova u 51 utakmici za nacionalni tim imaju posebnu težinu. Njegov debi, na Stadionu JNA, 31. maja 1959. kada je Jugoslavija pobedila Bugarsku (2:0), zatresao je mrežu već u 27. sekundi! To je bio "najbrži" gol za naš nacionalni tim četvrt veka (dok ga nije "preduhitrio" Safet Sušić golom posle dvadeset sekundi igre, na prijateljskoj utakmici Španija - Jugoslavija, 0:1, 7. juna 1984. u La Linei).

Galić je igrao na finalnom turniru prvog Kupa nacija 1960. u Parizu. Posle podviga u polufinalu protiv "trikolora" (5:4), u kome je postigao jedan pogodak, i u finalnom susretu protiv SSSR-a (1:2) zatresao je mrežu legendarnog golmana Jašina, ali je trofej, posle produžetka, ipak pripao Sovjetima. Na olimpijskom turniru te jeseni, 1960. u Rimu, bio je kapiten reprezentacije, koja je osvojila jedinu zlatnu medalju, i na svakoj utakmici postigao bar jedan gol, i sa sedam pogodaka bio sa Dancem Nielsenom najbolji strelac turnira. I u finalnom susretu protiv Danske (3:1), već u 1. minutu postigao je vodeći gol, ali je u 38. minutu zbog prigovora sudiji bio isključen (jedini put u karijeri)! Umesto njega, na kapitensko postolje ispeo se Bora Kostić, a on je kao poslednji primio zlatnu medalju. Briljirao je i na Svetskom prvenstvu 1962. u Čileu, na kome je naš tim osvojio četvrto mesto, odigravši svih pet utakmica i postigavši tri gola.