NISAM VIDEO "BOŽJU RUKU", SAVEST MI JE MIRNA: Sudija koji je priznao čuveni Maradonin gol na SP 1986. ekskluzivno za Novosti

Tim rečima, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", iznosi svoja sećanja o nedavno preminulom legendarnom igraču, Ali Benaser (76) iz Tunisa, glavni sudija čuvenog meča između Engleske i Argentine na Svetskom prvenstvu 1986. godine, koji je ušao u anale, ne samo fudbala i sporta uopšte, već i šire od toga, kada je Maradona dao svoj nezboravni gol rukom.

- Treba govoriti o oba gola koja je postigao na toj utakmici - kaže Benaser uz osmeh.

Da krenemo od prvog?

Prilikom tog prvog gola, nalazio sam se u nedoumici. Oba igrača, golman Šilton i Maradona, bili su mi okrenuti leđima. Pogledao sam u kolegu pomoćnog sudiju s te strane, Bugarina Bogdana Dočeva, prema kome su obojica stajali okrenuti licem. Potvrdio mi je da je gol sto odsto regularan. Pokazao sam na centar. Nastavio sam meč normalno. Kad sudija napravi veliku grešku, kasnije se tokom meča ne oseća prijatno. Ja sam susret nastavio korektno, bez problema. Uz svu skromnost, ostatak utakmice sam odsudio bez greške. Dobio sam ocenu 9,4 od 10!

Dobro se sećate te utakmice?

- Meč je odigran na 42 stepena Celzijusova u hladu, u podne, na stadionu "Asteka" u Meksiku. Bilo je 120.000 gledalaca. Sve televizije sveta su ga prenosile. Toliko sam se dobro osećao i bio srećan što na njemu delim pravdu, da sam, u sebi, potajno priželjkivao da Engleska izjednači, da bih ostao još pola sata na terenu!

Geri Lineker vam je posle Maradoninog prvog gola skrenuo pažnju da se ne igra rukomet, nego fudbal?

- Moram da istaknem da su engleski igrači u toj situaciji bili veoma fer. Jedino mi je Lineker prišao i rekao: "Molim vas, bila je ruka". Odgovorio sam mu: "Molim vas, igrajte". I, to je bilo sve.

Niste mogli da vidite Maradonin potez?

- Ni u kom slučaju. Savest mi je potpuno mirna. Radio sam svoj posao. Svaki sudija može da pogreši.

Bilo je i onih koji su u to vreme nekorektno pitali kako je sudiji iz Tunisa moglo da bude dodeljeno veliko četvrtfinale?

- Imao sam veoma značajnu sudijsku prošlost. Sudio sam sva finala na našem kontinentu, kao i finale juniorskog Svetskog prvenstva 1985. u SSSR. Za FIFA sam bio jedan od arbitara na koje je mogla da računa. Ocena koju sam dobio na pomenutom meču najbolje pokazuje šta su mislili o mom suđenju. I posle tog okršaja između Engleske i Argentine sudio sam velike mečeve, sve do 1991.

Utakmicu je pratila i atmosfera oko rata koji se nekoliko godina pre toga vodio između Argentine i Engleske. Koliko je na vas uticalo to što nije postojao samo sportski ulog?

- Za mene, to je bio samo veoma važan meč. Bio sam odlučan da ispunim zadatak i opravdam poverenje FIFA. S više od 17 godina međunarodnog staža, bio sam navikao na važne utakmice. Kad istrčim na zeleni teren, sve ostalo ostavljam po strani.

I drugi Maradonin gol je ušao u anale?

- Bio sam tada u jakoj kondiciji, kao nekadašnji atletičar svojevremeno sam osvajao i šampionat Tunisa u kros-kantriju, pa sam tako uspeo da ispratim tu Maradoninu akciju. Nisam sebi dozvolio ni da trepnem. Maradonu su pokušali na svaki način da zaustave. Trebalo je biti oprezan i imati potpunu koncentraciju. Svakog puta kad su hteli da ga fauliraju, pokazivao sam na prednost.

Sudija mora da "čita" meč i pretpostavi šta bi moglo da se dogodi. Kada je ušao u šesnaesterac, bio sam svestan da je pretrčao 50 metara, da u nekoliko navrata nisu uspeli da ga obore, da je umoran i bio sam spreman, ako neko bilo šta pokuša, da sviram penal. Ali, Maradona je zatresao mrežu. Tako sam, na neki način, učestvovao u najboljem golu veka, kao što je rekao i Maradona kad je bio kod mene.

Kako je izgledao taj vaš susret, koji je "zlatni dečak" lično organizovao?

- Došao je u moj stan, pružio mi je ruku, zagrlio me, poljubio. Poklonio mi je svoj dres, s brojem 10. Napisao je: "Mom večnom prijatelju, Aliju", i to potpisao imenom i prezimenom. Čuvam ga. Bio je sa svojom suprugom. Ostali su više od četiri sata. Proveli smo tog 28. avgusta 2015. godine divno popodne. Atmosfera je bila prava porodična, uz prisustvo moje familije i prijatelja. Bio je tu i prevodilac, Maradona je govorio španski, a ja francuski. Jeli smo tunišanske kolače i uživali. Razgovarali smo o svemu, o mečevima, o njegovoj karijeri.

Pričali ste, naravno, i o čuvenoj utakmici?

- Pustio sam meč preko videa! Rekao sam mu da tada nije Argentina osvojila Svetsko prvenstvo, nego on! Zaista tako mislim. Trijumfovali su zahvaljujući Maradoni. I Maradona mi je tada uzvratio pohvale, ističući da je drugi gol, koji je proglašen najboljim u 20. veku, postigao zahvaljujući meni. Rekao mi je: "Tri puta su hteli da me sruše, a vi ste uporno pokazivali da se igra nastavi!". Postavio sam mu i pitanje zašto je igrao rukom. Odgovorio mi je: "Hteo sam da pobedim Englesku svim sredstvima!"

Kako ste primili vest o njegovoj smrti?

- Bio sam mnogo tužan, naravno. Jer, upoznao sam ga izbliza, i kao čoveka, ne samo kao fudbalera. Bio je zaista simpatičan i divan čovek.

Stajao je na strani slabijih i siromašnih?

- Zato i kažem da je bio veliki gospodin. Kada to znate, obavezni ste da ga poštujete. Kao dete, morao je da se bori za svaki komad hleba. I s političke tačke gledišta, bio je za pravičnost. Lep je gest to što je posećivao Fidela Kastra.

Je li Maradonin gol, koji je opevan i u pesmi, na neki način bio osveta slabijih, "božjom rukom"?

- Svako to može da komentariše na svoj nači, kako želi. Moj jedini cilj je bio, da opravdam ukazano poverenje. Onako kako sam to uvek i činio. Problemi koji su mogli da se pojave oko meča, samo su me još više usredsređivali na to da budem što pravedniji i uspešniji u obavljanju svog posla.