DIKA STOJANOVIĆ ZA "NOVOSTI" O MARADONI: U to vreme jedan bog je bio na nebu, drugi na zemlji, i igrao je fudbal
PROŠAO je i proći će buljuk fudbalskih majstora kroz Beograd, ali nijedan od njih neće imati tretman pokojnog Dijega Armanda Maradone.
Tog 20. oktobra 1982, na meču između Crvene zvezde i Barselone, veliki Dijego je predriblao trojicu igrača i u punom sprintu lobovao golmana Aleksandra Diku Stojanovića sa 20 metara, i doživeo što niko nikada nije - da mu čitava "Marakana" zdušno aplaudira, iako je protivnički fudbaler.
Seća se dobro i Stojanović tog pogotka i utakmice (4:2 za Barsu) i u razgovoru za "Novosti" evocira uspomene na Maradonu, koji je posle srčanih komplikacija preminuo u svom domu u Argentini u sredu uveče.
- Pamtim tu utakmicu, naravno, kao i gol koji mi je dao. Aplaudirao sam mu posle loba, a zatim je isto učinila najbolja publika na svetu... Zvezdini navijači su prepoznali velikog majstora fudbala, 100.000 ljudi mu je tapšalo. U to vreme jedan bog je bio na nebu, drugi na zemlji, igrao fudbal. Ne postoji bolji, genijalniji - priseća se čuveni Dika.
NAJBOLjI GOLOVI MENI I ŠILTONU
NIJEDNOM u toku razgovora za naš list, Dika Stojanović nije krio oduševljenje Maradonom, i ističe da je ponosan što je deo izvođenja jednog od najboljih golova preminulog velikana.
- Video sam jednom da je izjavio da su mu dva najdraža gola onaj rukom Englezima, i onaj na "Marakani". Onda ja u šali kažem da je to zato što ga je dao dvojici najboljih golmana, meni i Šiltonu - priča kroz smeh Dika.
Ne jenjava sećanje na potez u koji je spakovana čitava genijalnost "El Pibea".
- Video je da sam malo izašao, da skratim ugao. U punom sprintu je iskrenuo stopalo i sa 20 metara me lobovao. Nadmudrio me, priznajem, ali opraštam mu sve. I ta moja reakcija govori o njegovoj veličini, publika je to prihvatila, i znam da mu je to ostalo u sećanju zbog čega je na kraju i zavoleo Beograd - smatra nekadašnji golman Zvezde.
I onda, stojeće ovacije fubalskom Pikasu, koji je jednim trzajem stopala opčinio oko sto hiljada duša. Naklon kakav nijedan as nije doživeo u Beogradu, a bilo ih je poprilično...
- "Marakana" se nikada nikom nije tako poklonila. Da 100.000 ljudi ustane, i aplaudira jednom čoveku... To nikad nije viđeno u Beogradu. Do kraja života ću pamtiti taj aplauz, to je trebalo doživeti - priča Stojanović sa ponosom u glasu.
Maradonin ples po zelenom pravougaoniku pratio je i harizmatični stav van njega, u šta se Stojanović lično uverio.
- Posle utakmice u prolazu mi kaže: "Kako ste vi lepi i visoki, ja to nikada ne bih mogao da budem", na šta ja njemu govorim: "Ja nikada neću da budem najbolji fudbaler na svetu kao ti". Poklonio mi je i dres za koji su se svi otimali. Viknuo mi je Goalkeeper (golman na engleskom) i dao mi dres koji sam sačuvao, i dao bih ga samo za neki muzej u Napulju ili Barseloni - podvlači Stojanović priču o neponovljivom bogu fudbala, Dijegu Armandu Maradoni.
ZNALI SMO DA SU GENIJALCI
UZ Maradonu, tu ekipu je vodio i Bernd Šuster, takođe veliki majstor, pa stoga i ne čudi oduševljenje i fudbalera Crvene zvezde koji su se divili majstorijama rivala.
- Znali smo da je Barselona veliki tim sa genijalcima Maradonom i Šusterom. Gledali smo ih na treningu, oni su gutali loptu i kažemo sebi: "Pa, mi ćemo igrati sa ovakvim igračima...". Izvodili su majstorije na tom treningu uoči duela - kaže čuveni golman.