ENGLEZ POLUDEO ZA PARTIZANOM: U Notingemu otvara pab posvećen crno-belima

Toni će uskoro postati vlasnik paba "Partizan Tavern", u centru Notingema, grada čuvenog po Brajanu Klafu i "šumarima" Notingem Foresta koji su dva puta osvajali Kup šampiona.

Iako je ovaj grad još od 1963. godine pobratimljen sa Ljubljanom, i crno-beli deo Beograda će dobiti svoje parče u Notingemu.

U ulici Manvers bi uskoro trebalo da osvane takozvana "mikro pivara" sa imenom velikana iz Humske. Perkins, koji ima 54 godine, u februaru je ostao bez posla, a kao veliki navijač Partizana, želi da njegovo ime iskoristi i za ime paba.

Ipak, Perkins je navijač Nots Kauntija, najstarijeg profesionalnog kluba na svetu, takođe tima koji ima crno-bele dresove, a "Partizan Tavern" bi trebalo da se otvori do marta naredne godine.

Ali kako je Toni zavoleo Partizan? Prošle sezone je bio na "večitom" derbiju, a beogradske crno-bele je pratio i prethodnih decenija na evropskim utakmicama...

Prenosimo vam u celosti njegov blog sa nedavnog dolaska u Srbiju i Beograd.

"Zdravo, ja sam Toni i navijač sam Nots Kauntija i Partizana. Crno-beli su me zainteresovali 1990. godine u Rijeci. Mali broj ljudi to zna, ali Nots i Partizan su se susreli na terenu. Taj podatak se čak ne može pronaći ni u istorijama ova dva kluba. Bila je to utakmica omladinskih timova na turniru Kvarnerske rivijere. Partizan i Nots su igrali u polufinalu, a engleski klub je pobedio posle izvođenja jedanaesteraca.

Sledeća Partizanova utakmica koju sam posetio nije bila daleko od mene, protiv Midlzbroa u Kupu UEFA. Otputovao sam i sreo se sa prijateljem iz Srbije. Posetili smo sve stadione severoistoka Engleske pre utakmice Partizana uveče. Tada sam, takođe, upoznao i momke koji su prodavali fanzine.

Posle ovoga, čekao sam do 2007. da se usudim i odem u Srbiju. Ovo putovanje je isplanirano tako da se podudara sa beogradskim festivalom, jer je pivo jedan od mojih hobija. Partizan je tada gostovao Čukaričkom, malom klubu iz predgrađa, a ono što mi se posebno svidelo je atmosfera kakve nema nigde u Engleskoj.

Na spisku mojih utakmica na gostujućem terenu su Ril i Arsenal u Ligi Šampiona, dva sa Čukaričkim, OFK i Sloboda. U Humskoj sam gledao Lion, Inter, ali i ono najbolje, derbi. Prošle sezone sam bio na dve utakmice, u istom mesecu. Prva je bila protiv Vojvodine, gde je kiša padala kao luda, a svi su bili gola voda. Sledeća je bila protiv Crvene Zvezde, na njenom stadionu.

Na ovu utakmicu sam išao sa još dva navijača Nots Kauntija, Metom i Gerijem. Doleteli smo u petak, a zanimljivo je to da je većina putnika u avionu išla na derbi, ali smo samo mi išli da navijamo. Odmah smo ostavili prtljag i krenuli prema Humskoj gde nas je u obilazak vodio sin jedne Partizanove legende, pa mi nismo mogli da prestanemo da ga ispitujemo o golovima njegovog oca. Na pola puta su nam se pridružili i navijači moskovskog CSKA, a zatim smo otišli da kupimo karte. Uprkos lošem srpskom jeziku, došli smo do zlata vrednih karata. Pojeli smo nešto, a onda se našli sa "Grobarima" koji su bili u blizini. Posle mnogo tura piva i đevreka sa slaninom, morali smo da spavamo.

Došao je i taj dan. Upoznali smo mnogo ljudi i popili pokoje pivo. Dok smo bili u baru pored Hrama Svetog Save, gledali smo kako do terena prate "Zabranjene". Nezaboravna scena!

Kao i svi Englezi, na stadion smo poranili. Veoma. Imali smo karte za Jug, ali smo nekako završili na Istoku, uz sektor gde su bili smešteni "Zabranjeni". Bili smo zabrinuti, sve dok nismo shvatili da smo i dalje u crno-belom društvu. Na terenu se nije desilo ništa vredno pomena, ali van terena dosta toga. U drugom poluvremenu su se upalile baklje, i kako se dim razilazio, mogla se videti ogromna logorska vatra oko koje su ljudi igrali.  Sa poslednjim zviždukom smo pohrlili prema izlazu i otišli pravo u bar gde smo čekali drugove sa tribine.

U nedelju smo se sastali sa nekoliko dobrih prijatelja koji nisu uspeli da nas ubede da odemo na košarku u "Pionir". Sledećeg jutra bili smo u Notingemu, ali smo već pričali o sledećoj utakmici."