NEKA MI NA GROBU PIŠE: Hvala lopti

Veliki, za mnoge i najveći igrač svih vremena, Dijego Armando Maradona, umro je danas u 61. godini. Bol kida i razara Argentince, otišao je zauvek "El pibe de oro", njihov zlatni sin. U šoku je čitav svet, vest o Maradoninoj smrti odjeknula je iznenada, sa nevericom. Po prvim informacijama, doživeo je infarkt, srce više nije moglo da izdrži buran i ubitačan tempo života koji je vodio.

Pričalo se da je dobro posle operacije mozga koju je pregurao početkom meseca. Mučio ga je subduralni hematom, odnosno nakupljanje krvi između membrane i mozga. Stotine fanova bodrili su ga ispred bolnice u argentinskoj prestonici. Izašao je nasmejan, prema rečima lekara u stabilnom stanju, mada je i tada navedeno da ga čeka lečenje od zavisnosti od alkohola. Pre toga je mnogo puta prolazio slične tretmane zbog problema sa drogom.

Veliki Dijego je rođen 30. oktobra 1960. godine u Lanusu, sirotinjskom predgrađu Buenos Airesa, i već je sa 15 godina zaigrao za prvi tim Argentinos juniorsa. Sa 16 je debitovao u dresu Argentine, a sa 19 je prvi put bio proglašen za najboljeg fudbalera Južne Amerike. Osvajao je srca navijača umećem i pojavom. Malecak, nabijen, sa kovrdžavom dugom kosom, đavolski se poigravao sa protivnicima, na terenu je radio šta je hteo svojom magičnom levicom. Pravi đavo je bio i van terena, voleo je život, sve da proba i uradi.

Posle pet godina u matičnom klibu, 1981. se preselio u Boka juniors, godinu dana kasnije u Barselonu, gde se zadržao dve sezone (36 utakmica, 22 gola). Pravu slavu doživeo je u italijanskom Napoliju, sa kojim je za sedam godina osvojio dve titule i u Napulju stekao status božanstva. U tom gradu ga i danas doživljavaju fudbalskim svecem, njegovi murali i slike krase brojne ulice.

Međutim, u Napulju je počeo da se drogira i karijeru ispunjavaju brojni skandali. Posle toga igrao je i za Sevilju (1991- 1993), pa Njuels old bojs, a od fudbala se oprostio u klubu koji je najviše voleo - Boki juniors.

Sedamnaest godina je igrao u reprezentaciji Argentine (1977-1994). "Gaučose" je odveo do svetske titule u Meksiku 1986. godine i tada je osvojio svet čudesnim driblinzima i golovima. Smatra se da je to bilo najbolje izdanje nekog fudbalera na mundijalima svih vremena. Na čuvenom meču sa Engleskom je postigao dva legendarna pogotka koji su ušla u istoriju - čuvenu "božju ruku", a zatim i zvanično najlepši gol u 20. veku, kada je u slalomu od centra predriblao sve protivničke igrače, golmana Šiltona i zatresao mrežu.

Četiri godine kasnije predvodio je Argentince do finala Mundijala u Italiji, na tom putu promašio je u penal seriji u četvrtfinalu protiv Jugoslavije, golman Ivković mu je uhvatio "živu" loptu.

U SAD je na Mundijal 1994. došao posle posete Fidelu Kastru i smatra se da je zbog toga "pao" na doping testu. Završio je karijeru sa 91 utakmicom u dresu Argentine i 34 gola.
Maradona se nije snašao ka trener. Nije imao uspeha na klupi, trenirao je Tekstil Mandi, zatim je kratko vodio Rasing, a od 2008. do 2010. i reprezentaciju Argentine. Vodio je i Al-Vasl, Deportivo Riestru, Fudzairu, Dorados de Sinaloa i Gimnasiju iz La Plate. Svuda je bio velika atrakcija, gde god bi se pojavio uvek se dizala ogromna prašina.
"Dijego je otišao i sa sobom je odneo fudbal. Ništa više neće biti isto. Nikada više", piše "Ole", najveći sportski list Argentine.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku