RUSKI PELE JAČI OD GULAGA: Neverovatna priča o velikom fudbaleru SSSR u našim bioskopima

FANTASTIČNI Aleksandar Petrov se našao u ulozi Eduarda Streljcova, koji je za kratko vreme prošao put od "ruskog Pelea" i jednog od najboljih igrača SSSR-a i sveta, preko sibirskih gulaga, gde je služio kaznu za zločin koji možda nije počinio, do trijumfalnog povratka na teren.

U Rusiji je premijera filma bila planirana za 16. april, ali je odložena zbog epidemije virusa korona. Premijerno je prikazan tek 24. septembra. Sportska i životna biografija velikog centarfora i golgetera, osvojila je srca ruske publike.

STARIJI ljubitelji fudbala se sećaju tog velikog sovjetskog napadača. Eduard Anatoljevič Streljcov je bio miljenik ne samo navijača moskovskog Torpeda i sovjetske reprezentacije, već su ga poštovali i šire. U analima sovjetskog fudbala je zapisano da je četvrti na spisku najboljih golgetera "zborne komande", postigavši čak 25 golova u 38 reprezentatavnih mečeva.

Nesrećna sudbina pratila ga je od detinjstva. Eduard Streljcov rođen je 21. jula 1937. u prigradskom naselju na istoku Moskve, Perovu. Njegov otac Anatolij je nakon borbe u Drugom svetskom ratu ostao u Kijevu, ostavivši ženu Sofiju sa malim Eduardom, da ga sama izdržava radeći u metalurškoj fabrici.

Njegovo jedino zadovoljstvo, jedini zrak svetlosti tokom tmurnih posleratnih dana bio je fudbal, koji je, ubrzo pošto je prohodao, počeo da igra na ulici i sa starijima. Kada je završio sedmoljetku, sa 13 godina, nastavio je da uči bravarski zanat u zavodu "Frezer" i odmah su ga primili da igra za prvi fabrički tim. Zapazio ga je trener Torpeda Vasilij Provornov i pozvao da odmah pređe u Moskvu.

Streljcov je za prvi tim moskovskog Torpeda debitovao 1954. sa nepunih 17 godina. Već sledeće sezone postaje najbolji strelac elitne lige SSSR-a. U 22 utakmice je dao 15 golova, što ga je dovelo u reprezentaciju. Debitovao je aprila 1955. za reprezentaciju SSSR-a, u prijateljskom susretu protiv Švedske (6:0) i - dao tri gola! I u drugoj utakmici, protiv Indije, postigao je het-trik. Sa 18 godina bio je prvi strelac SSSR, a sa 19 osvojio je zlatnu olimpijsku medalju 1956. godine u Melburnu, kada je SSSR pobedio u finalu Jugoslaviju (1:0).

Igrao je u generaciji Lava Jašina, Igora Neta, Valentina Ivanova, Vladimira Riškina, Sergeja Saljnikova, Nikite Simonjana, koja je dominirala krajem pedesetih godina. Praktično je sam odveo reprezentaciju na SP u Švedskoj 1958..

Do svoje dvadesete godine Eduard Streljcov je imao sve o čemu se može sanjati: talenat, novac, slavu i ljubav. Postao je miljenik nacije, idol mladih i prava sportska zvezda. Živeo je život punim plućima, a to nije bilo preporučljivo pod čvrstom rukom komunizma.

OČEKIVALO se da će tek zablistati na Svetskom prvenstvu u Švedskoj. Nije se to dogodilo, jer umesto da bude jedan od aduta sovjetske "zborne komande" na najvećoj smotri fudbala, morao je u - zatvor!

Svi reprezentativci su 25. maja 1958. došli u šnajderaj na probu odela koja su im šili po meri. Starije kolege, bek Mihail Ogonjkov i napadač Borisa Tatušin i pozvali su ga na zabavu. Krenuo je i Tatušinov drug iz detinjstva pilot Eduard Karahanov, čiji roditelji su na jezeru u mestu Tiškovo, u Podmoskovlju, imali daču. Poveli su dve devojke, Inu i Irinu, koje su pozvale dve prijateljice iz grada Puškino, Tamaru i Marinu. Kupili su hranu i piće, pijano društvo je dalo sebi oduška. Parovi se otišli u sobe. Marina Lebedeva je bila sa Streljcovom, koji joj se svideo. Navodno mu je rekla da ne želi da ima sa njim seksualni odnos. Kasnije ga je optužila da  ju je silovao. Priznala je da je bila pijana i da se ne seća kako su završili u krevetu. I Streljcov se branio da je bio pijan i da se ničega ne seća.

Marina je posle ispričala majci šta se dogodilo i slučaj je prijavila policiji. Streljcov nije ni slutio šta će se dogoditi. Došao je na trening reprezentacije. Saigrači su primetili da ne izgleda sveže i da je izgreban, na šta se on glupo pravdao da se poigrao sa komšijinom mačkom. Trener reprezentacije Gavril Kačalin je poslao Streljcova da se ispava. Kroz tri sata se pojavila policija. Streljcova, Tatušina i Ogonjkova su zadržali zbog istrage oko silovanja.

EKSPERTIZA je pokazala da je Marina Lebedeva bila zaista silovana. Analize su pokazale da je sa Marinom mogao biti u intimnim odnosima i pilot Eduard Karahanov, jer su on i Streljcov imali istu krvnu grupu. Marina je prijavila samo Streljcova...

Zanimljivo je da je i Tamara Timašuk prijavila fudbalera Mihaila Ogonjkova tvrdeći da ju je prisilio na seks, ali je vrlo brzo povukla svoju prijavu i Ogonjkov je oslobođen.
I Marina Lebedeva je kasnije dala novu izjavu u kojoj je rekla da sve oprašta Eduardu Streljcovu, ali uzalud, jer se silovanje smatra teškim krivičnim delom. Streljcovu je suđeno, a nesreća po najpolarnijeg i najboljeg fudbalera je bila što je njegov slučaj toliko razljutio generalnog sekretara CK KPSS Nikitu Hruščova: "Nevaljalca treba kazniti, da drugome ne padne na pamet da slično uradi!" Pritom su mu "šapnuli" da je silovana maloletnica iako je Marina imala 21 godinu.

Streljcov je osuđen na 12 godina zatvora. Ogonjkov i Tatušin su bili bolje sreće, nisu završili u zatvoru, ali im je karijera uništena - doživotno su diskvalifikovani!
I danas, posle više od 60 godina, prepričavaju se razne verzije zašto je Streljcov tako drastično kažnjen. Poklonici Streljcova tvrde da su mu se osvetili generali koji nisu uspeli da ga dovedu u armijski klub CSKA ili u policijski Dinamo. Optuživali su i ministarku kulture SSSR Jekaterinu Furcevu, jer je navodno njena ćerka bila zaljubljena u Streljcova, a on na nju nije obraćao pažnju...

OSUĐENIKA Streljcova prvo su prisilili da radi u rudniku, zatim da seče šumu, a završio je kao bibliotekar. U zatvoru je proveo četiri godine i osam meseci, jer su mu prvo smanjili kaznu na sedam godina, a zatim su ga oslobodili. Tek kad je stupio Leonid Brežnjev, vlasti su 1964. dozvolile Streljcovu da ponovo igra fudbal. Zaigrao je za svoj Torpedo i doprineo da 1965. postane prvak SSSR-a. Ponovo je pozvan u reprezentaciju, za koju je igrao naredne tri godine. Streljcov je 1968. postigao rekord, jer je u sovjetskom prvenstvu u 33 utakmice dao 21 gol. Iduće godine povredio je Ahilovu tetivu i zato je prestao da igra. Zatvorski dani su mu narušili zdravlje.

Streljcov po izlasku iz zatvora nije hteo da priča šta se stvarno dogodilo u maju 1958. u Podmoskovlju. Na pitanje zašto je priznao krivicu, Streljcov je kazao da ga je na to nagovorio istražitelj obećavajući mu da će mu kazna biti manja.

Eduard Streljcov je umro od raka 22. jula 1990. godine, dan posle svog 53. rođendana. Stadion Torpeda su nazvali njegovim imenom.