SRBI MOĆNI U ITALIJI: Đuričić, Lukić i Milenković golgeteri u velikom stilu

Njima se pridružio i Saša Lukić koji je drugi meč zaredom počeo kao starter i uzvratio je na najbolji mogući način poverenje treneru Đampaolu: gol i odlična partija. Darko Lazović i Ivan Ilić su bili standardno dobri u Veroni i doprineli su velikom podvigu kluba koji se vratio neporažen sa stadiona Juventusa. Dušan Vlahović prolazi kroz prilično nepovoljan period i propustio je još jednu priliku da se nametne kao starter u Fjorentini. Vladimir Golemić se vratio u početnu postavu Krotonea i za utehu može da mu posluži da je bio manje loš u odnosu na saigrče u odbrani kalabrijskog tima. Miloš Vulić je bio sasvim solidan, Aleksandar Kolarov je, bez većih problema, odradio svojih desetak minuta na gostovanju Intera u Đenovi dok Ivan Radovanović nije imao dan, tim pre što je ušao u igru gotovo kada i Nikolo Barela i razlika u kvalitetu je bila očigledna.

Filip Đuričić neće imati lak zadatak da natera Italijane da nauče da ispravno izgovaraju njegovo prezime. Biće potrebno još golova štiklom, kao protiv Torina i u stilu Nejmara, kao protiv Specije, da bi naučili da igrač Sasuola nije “Đuričić” nego ”Đuričić”. U svakom slučaju, Filip se nalazi u dobrom društvu. Dobar deo italijanskih novinara i danas izgovara ime Dejana Stankovića kao da je Francuz “Dežan”, ako bi ste na Čizmi izgovorili prezime Slovaka Mareka Hamšika, gledali bi vas bledo, jer ga svi znaju kao “Amsika”. I dok je razumljivo zašto Sinišu Mihajalovića zovu “Siniza”, teško je shvatiti zašto je Aleksandar Kolarov, “Aleksander”, možda zato što su u modi bekovi sa Ostrva, vrag će ga znati.

U svakom slučaju Đuričić je ponovo bio naš najbolji igrač na Čizmi u Seriji A. Protiv Torina Filip nije samo postigao maestralan gol – samo igrači velike klase postižu takve golove, konstatovala je Gazeta delo sport – već je špartao po celom terenu. Počeo je na levoj strani meč, a zatim ga je trener Frančesko De Zerbi pomerio na poziciju ofanzivnog pleja sa koje je nadahnuto proigravao saigrače i zaluđivao odbranu Torina.

Od gotovo svih relevatnih medija Đuričić je proglašen za igrača utakmice ili najboljeg u redovima tima iz Emilije i ocenjen je sa sedam i po ili sedam. Posle prvog meča protiv Kaljarija u kojem, ruku na srce, nije briljirao, Filip je nanizao četiri utakmice u velikom stilu i slobodno se može reći da je najzaslužniji za drugo mesto Sasuola na tabeli. Izgleda da je Filip na pragu 29. godine pronašao formulu da u kontinuitetu pruža dobre igre, eliminišući manu zbog koje njegova karijera nije bila još berićetnija i zapaženija.

Saša Lukić je drugi put zaredom dobio poverenje trenera Marka Đampaola. S tim potezom italijanski stručnjak je na direktan način pokazao srpskom fudbaleru koliko veliko poverenje ima u njega. Đampaolu je klupa visila o koncu pred gostovanje u Ređo Emiliji i meč na stadionu Mapei je mogao da bude poslednji na klupi Granata.

Naš reprezentativac je na najbolji mogući način odgovorio na gest Đampaola i uz kapitena Andreu Belotija bio je najbolji na terenu u redovima Torina. Saša je i protiv Sasuola igrao u ulozi ofanzivnog pleja, kao i protiv Kaljarija. U njegovoj igri su bili vidljivi pozitivni pomaci kao i samopouzdanje koje se najbolje videlo u akciji za treći gol Torina kada je Lukić zatresao mrežu Andree Konsiljija. Tutosport je napisao da je Lukićeva partija u Ređo Emiliji možda i najbolja od kako je stigao u Torino, te da je pokazao zrelost, kontinuitet u igri i da je inspirisao čitav tim.

Nikola Milenković je bio na visini Filipa Đuričića i Saše Lukića. Ne samo zato što se i on upisao u listu strelaca i dobio sedmice za svoj nastup, već zato što je potvrdio da je u odličnoj formi na startu ove sezone. Gazeta ga je prozvala “defanzivac goleador” konstatujući da je smrtonosan za protivničke golmana u kaznenom prostoru po izvođenju slobdonih udaraca i kornera. Takođe, Milenković je pokazao da ima poseban pik na Udineze koji je i u prošloj sezoni potopio svojim golom.

Protiv Frijulanaca Bleki je morao i da igra u ulozi dominantnog centalnog defanzivca pošto se Herman Pecela povredio. I u toj novoj ulozi Milenković se dobro snašao mada je napravio par pogrešnih procena, ali i taj ispit je, sve u svemu, položio. Ostaje činjenica da se bolje snalazi u prirodnoj ulozi desnog spoljnog defanzivca u trojnoj odbrambenoj liniji.

Dušan Vlahović je propustio još jednu šansu protiv Udinezea. Srpski centarfora nije uspevao da kontroliše loptu kako je želeo, nije mu polazilo za rukom ni da podigne baricentar Fjorentine, a nije pomagao dovoljno ni svojim saigračima u defanzivnoj fazi.

Darko Lazović nije dobro počeo meč sa Juventusom, pogrešio je na startu par relativno jednostavnih pasova, ali kako je vreme odmicalo, zajedno sa ostatkom tima Verone, postajao je sve bolji i na kraju je zaslužio i prelaznu ocenu.

Ivan Ilić je ušao u igru u drugom poluvremenu u vrlo delikatnom momentu za ishod meča i pokazao da je Ivan Jurić komotno mogao da mu ukaže poverenje od prvog minuta. Ivana je bilo svuda po terenu Alijanc stadiona u Torino. Za 40 i kusur minuta je zatvarao sve rupe i pomogao svom timu da ne dozvoli Juventusu da ih sabiju u prostor u i oko šesnaesterca. Gledajući Ivanovo kretanje na terenu i njegov osećaj za prostor i igru nikada se ne bi reklo da mu je 19 godina i da prvi put igra protiv Juventusa.

Aleksandar Kolarov je ušao u finišu utakmice protiv Đenove i odradio korektno svoj posao. Na istom meču Ivan Radovanović je dobio priliku ranije, ali za pola sata koliko je proveo na terenu nije ostavio značajniji trag.

Vladimir Golemić je ponovo bio u startnoj postavi Krotonea i to u ulozi centralnog defanzivca u tročlanoj odbrani kalabrijskog tima. Na dušu Kruševljanina ide barem jedan gol Kaljarija, ali ruku na srce u odbrani Krotonea na “Sardenja areni” on je bio najmanje loš. Miloš Vulić je ušao u igru kada je Kaljari već bio u prednosti 3:2 i imao je igrača više zbog crvenog kartona Luke Čigarinija. Vulić je bio solidan na sredini terena, nije bio tako dobar kao Salvatore Molina koga je zamenio, ali je zaradio prelaznu šesticu od brojnih izveštača.

(Mocart sport)