TREBALO JE DA BUDE NOVI RIBERI: Bajernov đak našao sreću u Dobanovcima

Tačnije u Dobanovce, mesto udaljeno 25 kilometara od Beograda, gde danas igra fudbal i gde je pronašao ljubav svog života. Emeka Emerun (26) otkrio je za "Novosti" svoj životni put, kako ga je iz rodne Nigerije, preko Danske, Nemačke i Tunisa sudbina dovela u našu zemlju.

Nigeriju je napustio sa 16 godina, kada je došao u Dansku na omladinski turnir. Na sedam mečeva pet puta se upisao u strelce i zabeležio šest asistencija, što je zainteresovalo mnoge evropske klubove, između ostalog, Čelsi i Ajaks. Nije želeo da se vraća u domovinu, već je odlučio da fudbalsku karijeru izgradi u Evropi.

Ubrzo je prešao bez ijednog dokumenta u Nemačku, u okolinu Bremena, gde je svakodnevno trenirao i gde je njegov talenat zapazio Bajernov skaut, inače otac slavnog nemačkog reprezentativca Matsa Humelsa, koji ga je i preporučio bavarskom gigantu.

- Došao sam u Bajern na probu 2010. godine, istog dana kad i Pjer Emil Hojbjerg, koji sada nastupa za Totenhem. Samo smo nas dvojica, od konkurencije koja je bila velika, uspeli da potpišemo za Bajern - priča Nigerijac.

Ipak, sled događaja nije išao uzlaznom putanjom, ne zbog Emerunove loše posvećenosti treninzima, već zbog papirologije, koja mu zadavala glavobolju tokom čitave karijere.

- Tri godine nisam igrao takmičarski meč, jer nisu mogli da me registruju, zbog toga što dolazim iz Afrike. FIFA ima pravilo da ako igrači dolaze iz zemalja koje su van granica Evrope, klub ne može da ih registruje, može samo da im ponudi profesionalni ugovor, ali pod uslovom da su punoletni - rekao je Emerun.

Posle priprema, trener tima do 17 godina je insistirao da se Emeka prekomanduje u ekipu do 19 godina, u kojoj mu je saigrač bio Emre Džan (sada u Borusiji Dortmund, ranije u Bajernu, Liverpulu, Juventusu i Bajeru), sa kojim je jedno vreme bio cimer. Nakon nekoliko meseci provedenih u ekipi do 19 godina, Emeka je prebačen u Bajernov B tim, i često je imao treninge sa prvotimcima, sa kojima je išao i na pripreme u Katar, baš u vreme kada je legendarni Jup Hajnkes bio trener nemačkog šampiona.

- U timu Bajerna najviše sam se družio sa Džanom i Alabom, ali je cela ekipa bila super. Olić, Pranjić, Gomez, Timoščuk... Najviše sam voleo da treniram sa Frankom Riberijem, koji je igrao na istoj poziciji kao i ja, i koji mi je, jednom prilikom, rekao da ću biti novi Riberi kada on napusti Bajern - dodao je Emeka.

Bavarci su hteli da ga pošalju na pozajmicu u jedan katarski tim, ali se nisu stekli uslovi koji bi zadovoljili obe strane. Zatim je, na nagovor menadžera, prešao u Esperancu, fudbalski klub koji je bio višestruki prvak Afrike, gde je potpisao prvi profesionalni ugovor.

- U Tunisu su me zapazili skauti iz Srbije. Trebalo je da prvo potpišem za Vojvodinu, ali sam ipak došao u Jagodinu - priseća se Emerun.

Emeka tu nije imao nimalo sreće, jer je već na drugom treningu doživeo tešku povredu, koja ga je primorala na sedmomesečnu pauzu. Taj peh je uticao na razvoj njegove karijere, jer je umesto superligaških terena, fudbalski put nastavio u Prvoj ligi Srbije, u Slobodi iz Užica. Tu je bio standardan, odigrao 54 utakmice, ali je ubrzo promenio sredinu i obukao dres Radničkog iz Pirota, u kojem je proveo šest meseci, što mu je otvorilo mogućnost za odlazak u inostranstvo. Druga ekipa Antalije ponudila je hitronogom Nigerijcu ugovor, ali ponovo je došlo do povrede, zbog koje je morao da odsustvuje sa terena. Godine 2018. se vraća u Srbiju, u ekipu Budućnosti iz Dobanovaca, za koju nastupa i danas.

U Dobanovcima, gde trenutno živi, pronašao je svoju životnu saputnicu Tijanu, sa kojom ima ćerku.

Dobio je i srpski pasoš i sada mirno planira gde će nastaviti karijeru i probati da se vrati na veliku scenu.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuk