SNAGA KIDA I NAJJAČE LANCE - TADIĆ: Bilo je to pravo rešenje, pogodio je Sergej (VIDEO)
POGLEDAJTE još jedanput, pogledajte stotinu puta koprodukciju Dušan-Sergej i uživajte u magiji trenutka kišne, osmooktobarske noći Osla.
Da bismo svi zajedno bolje shvatili neke stvari i opet bili ljudi, spremni da verujemo u ono što je naše, srpsko.
Ona gomila posle najkreativnijeg, najlucidnijeg, odlučujućeg detalja polufinala baraža za odlazak na EP, predstavlja, zapravo, poruku za sve, njena snaga kida i najjače lance. A, bilo je dovoljno da se lopta doda na kratkom prostoru i onda bocne, za komentar strelca Milinković-Savića da bi svako tako uradio da je bio na njegovom mestu. Sad nešto i naše, dozvolićete: U tih nekoliko metara istine sve je stalo, postali smo reprezentacija
„Da li da šutiram u gol ili dodam, izabrao sam ovo drugo i pogodio, ma, pogodio je Sergej“, nasmejao se kreator, asistent za trijumf, prvoklasni majstor Dušan Tadić na početku razgovora za Sport Klub.
Zar je toliko dugo moralo da se čeka na ovakvu spektakularnu završnicu kad je lopta ponovo projurila venama ovdašnjih navijača i preuzela apsolutnu vladavinu? Svedoci smo – jeste, moralo je, tako je suđeno. Zapisaće se, objaviće se: eto šta može da priredi i Srbija, koliko ljubavi, emocija, dostojanstva i autoriteta može da donese u 120 minuta susreta sa Norveškom. U danu kad je vajala sreću, da bi se od nje razišla na određeno vreme (88.) i opet spojila u produžetku. Zasluženo!
„Odlično smo odigrali prvo poluvreme, trebalo je da bude 2:0 ili 3:0 i već tada rešimo utakmicu, umesto što smo stvari zakomplikovali u finišu, bitno je, najbitnije da smo pobedili“, dodaje Tadić.
Umalo srce da stane kad je Norveška izjednačila u 88. minutu, fudbal, zaista, svašta može da priredi, a, da li je u pitanju neka seoska utakmica ili finale Lige šampiona...svako ga oseća i doživljava na svoj način.
Možda je ovo prilika da se prisetimo iskustva legendarnog Dejana Ramba Petkovića : „Na ulici mi je prišao navijač Flamenga i podsetio na moj gol protiv Vaska da Game iz 2001. godine, kojim smo osvojili titulu. Rekao mi je kako je taj meč gledao na televiziji zajedno sa ocem, koji je, kad je lopta zatresla mrežu, dobio infarkt i odmah preminuo. Bio sam šokiran. A, onda je on izustio nešto potpuno neverovatno, istakavši da će mi biti večno zahvalan, zato što je njegov otac umro srećan!“
Koliko li su samo Sergej i Dušan usrećili navijača Srbije i koliko rastužili simpatizera Norveške, ostaće tajna, nadajmo se da nikoga nije zadesio pomenuti brazilski scenario, da su svi na nogama, fudbal će se i dalje igrati, sunce će izlaziti i zalaziti...Nastavljamo i zaključujemo Tadićevim utiskom:
„Sinoć smo pokazali zajedništvo, a, što se igre tiče, možemo još da je unapredimo i plasiramo se na Evropsko prvenstvo. Bilo bi lepo da posle SP učestvujemo na novoj, velikoj fudbalskoj manifestaciji.“
(SPORT KLUB)