MIHAJLOVIĆ OBJASNIO PROBLEM REPREZENTACIJE SRBIJE: Igraju veliki šampioni iz najboljih timova, ali na terenu nisu ni za...

Nekadašnji selektor Srbije je posle pobede nad leukemijom i turbulentne sezone na klupi Bolonje konačno rešio da progovori o svemu što ga je tištilo.

Legendarni Miha je seo sa urednikom "Korijere delo Sporta" Ivanom Zakaronijem.

Naime, sve je počelo kada je Zakaroni upitao našeg stručnjaka kako može da prelazi u timove za koje se zna da ih nije voleo, a i da navijači to nikada ne bi uradili.

"Pa, to je zabavno! Nema nekog naročitog zadovoljstva ako sve ide glatko, zar ne? Mislim da se razumemo, ja sam pacifista, neko ko želi da sve prođe mirno..."

"Mi znamo da nisi baš tako miran", nasmejao se urednik "Korijere delo sport" prekinuvši Mihu, a onda je dodao:

"Siniša, u Italiji si mnogo godina, ali i dalje često ističeš da si Srbin. Šta to mi ovde još uvek ne znamo o tebi, a trebalo bi da znamo?"

Odgovor je glasio ovako:

"Evo, meni ste dali ime 'narednik'. I, kada vam daju tako nešto, to ostane za ceo život. Čuj, 'gvozdeni narednik'. A nisam ja to. Ja sam osoba koja... koja zna da je disciplina osnovna stvar. Nažalost, evo jednog ličnog primera: u reprezentataciji naše zemlje su igrali veliki šampioni, veliki igrači iz najboljih timova na svetu, ali na terenu nismo bili ni za k***! Zašto? Jer nije bilo discipline, svako je radio šta je hteo. Za mene je zato disciplina najvažnija stvar. Ako postoje pravila, treba ih se držati. Ne možete da ih ignorišete. Iz tog ugla posmatrano, možda i jesam 'narednik'. Gledam to i kroz ponašanje prema deci, kako sam ih vaspitavao. Ali, postoje momenti kada sam kao svi drugi", rekao je trener Bolonje.

Tome je dodao i sledeće:

"Tokom svih ovih godina, kao igrač i kao trener, u devet od deset slučajeva kada sam napuštao klub - svi bismo završili u suzama, ja i ostali igrači, čak i ako sam bio oštar prema njima. Umem ja da budem vrlo osetljiv. Pa, i kada sam bio u reprezentaciji, svi smo plakali. Kada sam bio u Torinu, u tri ujutru je 20 igrača došlo da me isprati. Isto tako u Milanu, Kataniji... I sada kada sretnem te ljude, to su srdačni susreti. Možda sam gvozdeni narednik jer volim disciplinu i pravila. Shvatio sam da bez njih - nećete stići daleko. To se najpre postavi, a kada igrači to shvate i prihvate, možete da idete dalje".

Upitan dokle će biti trener, dao je zanimljiv odgovor:

"Još dugo. Ali, želim i da napravim iskorak. Da budem, reicmo, tehnički direktor. Ne predsednik kluba, taj mora da nalazi novac za sve! (smeh). Ali, bio sam i igrač i trener. Kada ne budem više hteo da budem na klupi, voleo bih da budem u upravi nekog velikog kluba, da budem tehnički direktor, da budem most između trenera i igrača, da rešavam probleme. Ne sada, nego jednog dana", rekao je Miha.

Otkrio je i kako se ponašao kao selektor "orlova":

"Sada sam mnogo zauzet, ali kada sam bio selektor Srbije, mnogo sam putovao da bih gledao uspešne trenere, one koji su osvajali trofeje, da vidim šta oni to rade a ja ne. Išao sam da gledam i trenere manjih klubova, za koje se znalo da su dobri stratezi, da umeju da izvuču najbolje iz svojih timova. Ne stidim se toga. Išao sam da gledam Sarija kada je on bio niko i ništa, ne stidim se da to priznam, znatiželjan sam i volim da vidim nešto interesantno. Trenerski posao se sastoji od mnogo stvari, ali najpre treba da promenite mentalitet igrača, jer ako nemaju pravi način razmišljanja, na svaka dva koraka napred koja s njima napravite, vrate se za jedan. E, tek kada tako postavite stvari, možete da radite na taktici i ostalim stvarima", istakao je Mihajlović.