Montevideo 90 godina: Na dočeku čak 5.000 ljudi (14)

Žil Rime, predsednik FIFA, ocenio je da je utakmica "bila sjajna". U "Politici" je preneta njegova izjava da je drugi gol Jugoslovena "bio apsolutno regularan". Mor Fišer, potpredsednik FIFA, čestitao je Jugoslovenima koji su "dostojno predstavljali evropski fudbal".

Da nije sve bilo čisto svedoči i gest dr Raula Hiudea, predsednika Fudbalske federacije Urugvaja, koji je posle meča došao u hotel da našim igračima "lično čestita na igri". List "El pais" doneo je statistiku iz koje se video odnos kornera 8-2 za Jugoslaviju, krajnje neobično za tim koji je izgubio sa 1:6.

Rezultat iz Montevidea čekao se u Beogradu i celoj zemlji sa ogromnim nestrpljenjem. Sve bašte u Beogradu bile su pune. Veče je bilo sparno. Kažu da se pred bioskopima tražila karta više. Uopšte nije bilo važno koji se film daje, ljudi su tražili način da prekrate vreme do vesti iz Montevidea. Emitovanje filmova bilo je prekidano da bi se objavilo kretanje rezultata. Ispred redakcija "Politike" i "Vremena" vrzmala se masa sveta. Svi su stajali i čekali. Konačno, u 21.40 neko od službenika "Politike" okačio je "afiš": Urugvaj - Jugoslavija 3:1 (prvo poluvreme).

Oko 23.30 "Politika" telefonom iz Pariza dobija vest da je Urugvaj pobedio sa 6:1, ali nema potvrdu i odlučuje da još ne "afišira" vest. U 23.40 stigao je Borin telegram, jedna reč i dve brojke: "Izgubili 6:1".

Kupljen ili ne, sudija je pomogao Urugvajcima da uđu u finale, a Jugosloveni su sa pomešanim osećanjem tuge i ponosa, krenuli kući. Usput su, kao selekcija Beograda, odigrali dva prijateljska meča u Buenos Ajresu i Rio de Žaneiru, sa kojih je prihod bio obećan BSK zbog čega je po povratku nastala afera oko tih para. Naime, prvobitno je bilo planirano da BSK igra prvenstvo sa drugim timom, jer su glavni igrači bili u Montevideu, pa bi novac bio neka nadoknada, ali prvenstvo je u međuvremenu odloženo, zbog čega je FK Jugoslavija smatrala da rivalu ne pripadaju nikakve pare. Ali, to je druga priča.

Posle Rija naši igrači su se ukrcali na brod, a iskrcali u Bordou, pa vozom nastavili do Pariza, gde je Mika Hadži, rođeni brat Koste Hadžija, priredio sjajan doček i gde su se Ivica Bek i Ljubiša Stefanović oprostili od drugova.

Voz za Beograd krenuo je sutradan sa stanice "Gar d Este" u 7.30. Posle dva dana putovanja, 1. septembra 1930. voz je u Jesenicama ušao u Kraljevinu Jugoslaviju. Doček je bio srdačan, kao i svuda usput. Prvo u Ljubljani, potom u Zagrebu, Sisku, Novoj Gradiški, u Šidu su navijači bukvalno okupirali vagon u kome su bili igrači. Kulminacija je bila u Beogradu, gde je na železničkoj stanici čekalo 5.000 oduševljenih ljudi. Fudbaleri su bukvalno izneti iz voza kroz prozore vagona i na ramenima navijača poneti ka Terazijama.

Veličanstvena fudbalska epopeja završena je tamo gde je i počela, a u istoriji beogradskog, srpskog i jugoslovenskog fudbala od tada će postojati jedno "pre i posle Urugvaja.

Montevideo, Bog te video. n

(Kraj)

"SUDIJI SAMO 800 DOLARA"

U "VREMENU" se dva dana posle utakmice pojavila senzacionalna, ali nikada dokazana priča, o tekstu nekog Džona Vajtmana koji je, navodno, u engleskom listu "Sandej tajms" objavio da je u poluvremenu, kada je sišao do svlačionica, lično čuo kada je neki čovek glasno pitao "Da li da već sada preda ček sudiji", ali je dobio odgovor "Zasada samo 800 dolara...".