MONTEVIDEO 90 GODINA: Pao je i veliki Brazil (11)

Naši su bili zadovoljni, računali su da će im vreme više odgovarati nego Brazilcima, koji su navikli na tropske vrućine. Tišina za vreme obeda ukazivala je na malu nervozu. Na izlazu iz hotela, nekoliko naših iseljenika, držeći se običaja iz zavičaja, prolilo je vodu za sreću...

Po dolasku na stadion "Sentral park", dr Andrejević je održao kraći govor. Umesto o protivniku, još jednom je "gađao" patriotsku žicu:

- Vi danas ne igrate za sebe već za svoju zemlju, onu za koju su vaši očevi i dedovi davali živote na bojnom polju... Vi danas imate priliku da uđete u istoriju, vi ste odabrani da danas, daleko od domovine, pronesete njenu slavu...

Fudbaleri su na teren izašli u belim "sviterima", oko 30.000 ljudi na tribinama pozdravilo je Jugoslovene dok se intonirala himna. Naš tim pozirao je sa maskotom, jednim dečačićem od nekih pet godina, obučenim u srpsku narodnu nošnju, sa šajkačom na glavi.

Posle jedne odlične intervenvcije Milovana Jakšića i "boksovanja", lopta je završila u korneru, posle koga Ivković glavom izbija loptu daleko od našeg gola. Prihvata je Stefanović, tačnim dodavanjem pronalazi Arsenijevića, ovaj produžava ka Vujadinoviću koji pronalazi Sekulića. Iskusni internacionalac grabi ka golu, i to je već ozbiljna šansa koja diže na noge gledaoce. Sledi snažan šut koji golman Brazilaca Žoel odbija, ali natrčava Tirnanić i preciznim šutem šalje loptu u mrežu - 1:0 za Jugoslaviju! Igran je 21. minut...

U 30. minutu naša odbrana zaustavlja još jedan napad protivnika, Stefanović dodaje loptu malo povučenom Moši Marjanoviću, koji prelazi dvojicu rivala i pronalazi Ivicu Beka. On se probija između bekova Brazila i snažnim šutem daje drugi gol. Na tribinama erupcija oduševljenja, Brazilci ne veruju šta ih je snašlo.

Ivica Bek je u 44. minutu dao i treći gol, sa nekih 14 metara poslao je pravu "bombu", pod prečku. Međutim, francuski "aut-rihter" maše i doziva glavnog sudiju, koji posle konsultacije poništava gol zbog navodnog ofsajda, o kome nije bilo ni govora. Naši igrači sportski primaju nepravdu, ali je zato publika žestoko zviždala. U poluvremenu u našoj svlačionici pojavio se sudija Tehada i molio, preko tumača, da ne krivimo njega za poništeni gol, koji je po njegovom mišljenju bio regularan, ali kaže da je morao da poštuje mišljenje pomoćnika.

Tempo je u drugom poluvremenu bio žestok. U 62. minutu, posle trećeg uzastopnog kornera ,kapiten Brazilaca Perginjo uspeva da iz gužve pošalje loptu u našu mrežu - 2:1. Do kraja utakmice više nije bilo igre, već isključivo borbe. Brazilci su žestoko napadali, a Jugosloveni se još žešće branili. Junak meča bio je Milovan Jakšić. Leteo je iz ugla u ugao, uhvatio je lopte koje su svi već videli u golu, i tog dana je s pravom rođena legenda o "El gran Milovanu", "velikom Milovanu". Konačno, Tehada svira kraj. Jugosloveni padaju jedan drugom u zagrljaj, Brazilci ne mogu da veruju šta ih je snašlo. Kosta Hadži viče, gotovo da je plakao od sreće:

- Deco... junaci moji... vitezovi moji - ponavljao je kao u transu, grleći i čestitajući svakom ponaosob...

(Nastaviće se)

JUGOSLAVIJA - BRAZIL 2:1 (2:0)

JUGOSLAVIJA: Jakšić - Ivković, Mihajlović - Arsenijević, Stevanović, Đokić - Tirnanić, Marjanović, Bek, Vujadinović, Sekulić.

BRAZIL: Joel - Briljante, Italia - Hermogenes, Fausto, Fernando - Poli, Nilo, Araken, Preguinjo, Pereira.