"MIHI SMO DALI - OVO!" Crvena zvezda je ovako obeležila dan kada je umro Siniša Mihajlović
Na ovaj dan je preminuo Siniša Mihajlović, a tim povodom se oglasio i njegov nekadašnji klub, FK Crvena zvezda.
Saopštenje prenosimo u celosti:
"Sećanje na našeg Mihu
Na današnji dan 2022. godine nas je napustio legendarni fudbaler Crvene zvezde, evropski i svetski šampion, čovek velikog srca - Siniša Mihajlović.
Tog 16. decembra 2022. godine celokupnu zvezdašku javnost je duboko potresla vest o smrti Siniše Mihajlovića, našeg Mihe, koji je bio i ostaće jedan od najpoštovanijih i najvoljenijih igrača koji je nosio crveno-beli dres. Miha nikada nije krio ljubav prema Crvenoj zvezdi, sa kojom je dostigao najviše moguće rezultate osvojivši Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup u istoj godini.
Miha nije bio samo fudbaler, bio je sinonim za poštenje, hrabrost i odlučnost, čovek koji je uvek hodao uzdignute glave i sa podignutom kragnom. Bio je cenjen širom Evrope i sveta, ali je najveću ljubav uvek dobijao od zvezdaša koji su mu bili zahvalni za svaki minut koji je proveo u našem klubu.
Centralni deo zapadne tribine je dobio ime upravo po Siniši Mihajloviću, a na taj način naš klub je još jednom odlučio da se oduži Mihi za sve što je uradio za našu Crvenu zvezdu.
Da je navijanje za Crvenu zvezdu stvar kućnog vaspitanja potvrdila je i porodica Mihajlović. Mihini sinovi redovno prate crveno-bele prvotimce, kao i juniore, što je bio slučaj i u Milanu, kada smo se u Ligi šampiona sastali sa Interom i Milanom.
Siniša Mihajlović će večno biti u srcima svih zvezdaša, a njegov lik i delo biće poštovani zauvek", ističu crveno-beli.
Siniša Mihajlović - biografija
Rođen 20. februara 1969. u Vukovaru, Siniša Mihajlović je fudbalsku karijeru počeo kao levo krilo, da bi prelaskom u Italiju bio prekomandovan u odbranu, gde je igrao do kraja igračke karijere.
Prvo je nastupao za Borovo, potom za Vojvodinu, a od 1990. do 1992. za Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio Kup šampiona i Interkontinentalni kup.
Prešao je potom u Seriju A, gde je nosio dresove Rome (dve sezone), Sampdorije (četiri), Lacija (šest) i Intera (dve).
Za reprezentaciju Jugoslavije Mihajlović je odigrao 63 utakmice i postigao 10 golova, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1998. i Evropskom prvenstvu 2000.
Poznat je kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu (on i Đuzepe Sinjori su jedini igrači koji su u Seriji A postigli tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca), a takođe drži rekord po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca u italijanskom prvenstvu zajedno sa Andreom Pirlom (28).
Posle završetka igračke karijere radio je kao pomoćni trener u Interu do 2008. i u tom periodu osvojio još dve titule prvaka, kao i jedan trofej superkupa Italije. Pored Intera je bio i trener Katanije, Fjorentine, fudbalske reprezentacije Srbije, Sampdorije, Milana, Torina i Sportinga iz Lisabona, a u Bolonji je bio dvaput. Poslednji put od 2019, tačno deset godina nakon što je prvi put napustio taj klub.
Podsećanje: In memoriam - Siniša Mihajlović