JEZIVA ISPOVEST BIVŠEG REPREZENTATIVCA: Srpska mafija htela da ga otme, jedva živu glavu izvukao u Beogradu

Jedan od naših najuspešnijih fudbalera svoj mir našao je na Kopaoniku, te tamo sa svojom ženom uspešno vodi posao u sferi ugostiteljstva. Prisetio se svojih početaka, fudbalskog puta, Partizana, PSV-a, Čelsija, ali i podelio svakako jedno od najdramatičnijih iskustava za njega i njegovu porodicu, kada je saznao da je srpska mafija htela da ga otme u Amsterdamu.

Kežman je bio miljenik navijača Partizana iako je vrlo kratko igrao u Humskoj (samo od 1998. do 2000. godine), ali je transferom od 30 miliona maraka u PSV Ajndhoven i golovima u "večitim" derbijima - zauvek upisan u istoriju crno-belih. Postigao je prvi još na debiju u "večitim" derbijima 1998. godine, kada je u 90. minutu doneo pobedu Partizanu, kada je izuzetno nervozan ušao u utakmicu, jer ga je Ljubiša Tumbaković ostavio na klupi.

- Dajem ta dva gola u Kragujevcu i sledeće nedelje je derbi gde očekujem da ću igrati. Na dan utakmice, Tubmaković odlučuje da će igrati Obradović, a ja sa klupe. Zvao sam oca, plakao, smiruje me, kaže biće sve dobro, govorio mi je šta se i desilo - da ću dobiti svoju šansu, tri sata smo pričali i smirio me. Imao je veliko životno i fudbalsko iskustvo i mogao sam od njega da naučim. Bez njega to ne bi bilo tako... - prisetio se Kežman.

- Dolazi ta utakmica, bilo je 1:1 i ja ulazim, pa u 92. minutu mi dolazi lopta na levu nogu, ja sam dešnjak, ali ja je udaram i to je bila božja volja. Neverovatan osećaj. Imam prekid memorije, video sam da se bacio kolenima na šljaku, a toga se i ne sećam. Tu se od sutra menja život, svi pričaju o tebi - kazao je Kežman koji se prisetio da se sutradan po gradu "šepurio" i gledao ko ga je prepoznao, da bi potom napravio i udes.

Iz derbija se još više pamti kako je gol proslavio na bizaran način - imitiravši pucanje mitraljezom po delijama. To mu je zagorčalo život jer su mu pretili da će mu pucati u noge.

- Mladost nosi to... Ja se sigurno danas ne bih tako nosio, taj derbi je bio specifičan, stadion je pevao pogrdnu pesmu o meni i mojoj porodici. Zbog mog prezimena. Kad sam dao gol, emocija je izašla, počeo sam da pucam na sever i to je bila katastrofa. Nije to bilo dobro. Bilo je to još posle ratnog vremena, bilo je sumnjivih ljudi, neki su to lično prepoznali... Ja sam još pre toga bio na svim živim televizijama, gradio svoj život kao beogradsko dete, baš je odjeknulo kao bomba, pa sam morao da se pazim po gradu - ispričao je Kežman u emisiji kod Mirze Džombe, rukometaša, kome je takva vrsta incidenta nepojmljiva.

- Pojavio se Minimaks i njegova emisija koja je bila najgledanija u to vreme. Otišao sam kod njega i objasnio sam zašto sam to uradio. Tu se dosta smirilo jer je odjeknulo i shvatili su da sam pogrešio. To su stvari koje nosi mladost. Nisam imamo problema i dalje.

Istakao je da je za njega u to vreme bilo normalno "skidanje patika na ulici", da se to viđalo u Beogradu za vreme ratnih vremena i sankcija, dok ne zna da li je otac imao uticaja da se situacija smiri na neko vreme.

- Nije mi nikad pričao o tome, otišao je nažalost mlad i nismo pričali o tim nekim stvarima, tako da će ostati iza mene kao nepoznanica. Znam da mu nije bilo lako jer kada sam postajao lokalna zvezda i počeo da se farbam, zvali su ga Bjeković i Zečević, pa im je rekao da dok dajem golove - da me ne diraju. Razumeo je moje hirove na pravi nači, dok je to u nivou profesionalizma.

- Sve vreme sa severa se čulo vređanje "Kežmane, ustašo! Majka ti je ku*va". Prišao sam sudiji i tražio da prekine meč. Ništa nije vredelo. Tada sam postigao gol. Treći u mom trećem derbiju. Doneo sam izjednačenje u finalu kupa 1999. godine. Izvukao sam "mitraljez" i gestikulacijom "pucao" ka severnoj tribini. Nastao je tajac. Jedino se sa juga čulo "Nekad se zvala Ljutice Bogdana, a sada se zove Mateje Kežmana". Nisam siguran da bih danas postupio isto.

- Nisam tada razmišljao koliko će neprijatnosti da mi donese ovaj gest. Bilo je to vreme kriminala i ljudi koji se nisu obazirali na zakon, sila i nasilje nisu im bili strani. Postao sam najomraženija ličnost na Zvezdnom severu. Prvo zbog postignutih golova, a onda i zbog reakcije... Imao sam mnogo neprijatnosti. Dva puta me je jurila grupa od desetak navijača Zvezde sa motkama, a jednom sam imao filmsku poteru beogradskim ulicama. Vozio sam se Bulaverom kada su mi presekli put, istrčali iz auta i pretili mi pištoljem: "Sad ću da ti pucam u noge, govno grobarsko" - napisao je Kežman u svojoj knjizi.

Kasnije je potpisao za PSV iz Ajndhovena, gde je pružao najbolje partije u karijeri i tresao mreže praktično na svakom meču. Međutim, zbog slave i novca se našao na meti srpske mafije koja je htela da ga otme.

Imao je sreću da je njegov prijatelj iz Roterdama slučajno saznao za celu priču...

– Za mene je i dalje kao san, ne mogu da prihvatim i shvatim šta se desilo, ali jeste. Niko nije lud... Sleteo sam iz Kardifa za Amsterdam posle reprezentacije, privela su me dva inspektora direktno iz aviona i odmah sam se uspaničio jer ne znam šta se dešava. Ušao sam u policijsku zgradu, tamo me sačekao prijatelj i on mi je objasnio da je bilo planirano, da se slučajno saznalo, pa su obavestili klub. Došao je Gus Hidink, objasnio mi je da je klub uz mene, da su u šokirani.

Posle toga više ništa nije bilo isto do kraja igranja u Holandiji.

– Imao sam obezbeđenje sedam-osam meseci. Jezivo je bilo. Kao u kavezu da živite, sve je isplinirano, obaveštavaš ih šta radiš. Koliko sam razumeo hteli su da ucene PSV za otmicu – završio je Kežman.

Bonus video: TUČA NAVIJAČA NA EURO 2024: Albanci napali srpske navijače, ali kada se čulo "Juriš!" - nisu se dobro proveli