NIKOLA DRINČIĆ, TVORAC ČUDA U NIŠU, ZA "NOVOSTI" OTKRIVA: Kako je Radnički opet "Real sa Nišave", šta je tajni recept i koliko to "košta"
TRENER Radničkog iz Niša Nikola Drinčić otkrio je mnogo toga zanimljivog u intervjuu za "Novosti". I ne čudi - ne daje često intervjue, a toliko je nesvakidašnja pojava u srpskom fudbalu da je pravo pitanje - ne da li će, već kada će drugi stručnjaci početi da kopiraju njegove strateške recepte. I to ne (samo) one na taktičko-tehničkom planu, već pre svega na ljudskom. A tu cenu mnogi zbog sujete nisu spremni da plate...
Intervju koji je planiran nekoliko nedelja odlagan je sve do praznika Svetog Kozme i Damjana, kada je Nikola Drinčić, nakon kraćeg odmora posle pobede nad Novim Pazarom, govorio za "Večernje novosti". Iako, naravno, to nije za poređenje - on je, poput pomenutih svetaca, koji su važili za lekare i čudotvorce, u Nišu napravio čudo: posrnulog srpskog velikana je izlečio i podigao na zdrave noge.
Nakon nekoliko sezona u kojima se Radnički iz Niša borio za opstanak, sada se bori za vrh tabele.
Poverenje uprave na čelu sa Ivicom Tončevim dobio je mladi i tada neprovereni stručnjak, vezista koji je na "Čairu" pravio čuda i 2018. godine kao kapiten odveo Nišlije u Evropu. Vratio se kao trener, te od kluba koji se borio za goli život napravio napadačku mašinu koja igra atraktivan i potpuno drugačiji fudbal.
Radnički je odigrao 14 mečeva, predstoji megdan sa Partizanom koji će najverovatnije biti odigran krajem godine, pošto je još jednom odložen, a Nišlije trenutno dele peto mesto na tabeli Superlige, sa jasnim pogledom ka Evropi.
- Jedno veliko iskustvo. Napravili smo ozbiljan posao sa strane našeg gledišta, mene i stručnog štaba. Međutim, kada sam došao, rekao sam da želim to nešto da promenimo i napravimo nešto drugačije. Mislim da smo uspeli u tome. Prati nas dobra igra i rezultati. Imamo još pet kola i jednu zaostalu utakmicu, to je 18 bodova koji su u opticaju. Dok se do 21. decembra ne završi prvi deo sezone, nećemo donositi neke zaključke da li smo zadovoljni ili nismo, rekao je Drinčić na početku razgovora za "Novosti".
Nekada najbolji vezni fudbaler srpske Superlige u Radnički je došao sa ranijim iskustvom rada u trećoj ligi. Bio je pomoćni trener IMT-a, a samostalno je radio u Omladincu iz Novih Banovaca, potom i Zemunu. Bilo je i neverenih Toma po predstavljanju na "Čairu", ali brzo ih je mladi stručnjak uverio da je pravo rešenje za uvek užarenu klupu Nišlija.
- Ja se ne bavim dugo ovim poslom. Međutim, jako retko dajem intervjue, vidim da je moderno braniti se, da li si igrao dobro ili nisi igrao dobro, ja to nisam radio, niti ću ikada raditi. Držim se neke svoje filozofije i šta drugi pričaju ništa mi ne znači. Gledam da li sam ja zadovoljan, sam sebi dajem plus ili minus. Generalno, ti koji pišu, pisaće svakako i da je dobro ili loše. Svako ima svoje pravo, ja se ne bavim pisanjem novina i komentarima, usredsređen sam na posao i krajnji sud da li je sve bilo dobro ili loše dajem sam sebi. Drugi su tu da iznesu svoje mišljenje, a ja ću se uvek držati sebe i svog viđenja.
Bodovni saldo viši je nego u prethodnim godinama, ali i statistika je na strani kluba: 23 pogotka u 14 mečeva, 55% posed lopte po meču, čak 81 odsto uspešnih dodavanja, 148 šuteva, od čega 51 posto u okvir gola...
- Statistika nekada ne mora toliko da znači. Mi se bavimo tim delom iz razloga što treniramo na jedan način gde kroz statistiku vidimo da li smo na pravom putu ili nismo. Uglavnom, za sada smo primenili nešto što želimo, ima ona stara floskula "imamo rezultatski pritisak, nekada ne može sve". Naprotiv, mi smo rasterećeni, uvek želimo da igramo: kod kuće i na strani igramo na isti način i to je ono što mi želimo.
Razlika od drugog do devetog mesta je svega osam bodova.
- Ako gledamo iz te perspektive, sve je zanimljivije domaće prvenstvo. Sa druge strane, osam-devet bodova, ako gledamo kako se uzimaju bodovi i kako se igra, to je ogromna razlika.
Radnički je sačuvao kostur ekipe, dodati su igrači na neophodnim pozicijama, ipak, Nišlije igraju sa dosta više samopouzdanja.
- Mislim da su igrači koji su došli igrači sa velikim karakterom. Neverovatni profesionalci, sa kojima možeš da radiš i koji žele da rade. Ostali su kvalitetni, koji isto tako žele uspeh, kao i mi koji smo došli. Ono što je najbitnije, mi kao stručni štab, manje-više i ja kao trener, uvek preferiramo da kroz konstruktivnu kritiku razgovaramo sa igračima i to shvatamo kao stvar koja će nam pomoći. Za prijateljski odnos i dobre stvari zaduženi su članovi mog stručnog štaba, ja uglavnom nisam neko ko voli puno da balansira.
Stručni štab četrdesetogodišnjeg stratega čine mladi, harizmatični i talentovani treneri. I nije to navedeno tek tako, "reda radi", ili laskanja radi. Jer Vladimir Đorđević, Đorđe Vlajković, Stefan Radulović i Dejan Babić su treneri koji veoma aktivno učestvuju u radu, a Drinčić se ne libi da bez ikakve sujete uvaži njihove savete. Nekada - zlata vredne.
- Postoje šefovi stručnih štabova koji vole da komanduju i da se za sve pitaju. Po meni to nije logično, mada znam da je to moderno. Mislim da u jednom stručnom štabu ne treba da bude više od pet ili šest ljudi. Ovi momci poseduju veliko znanje. Ja imam previše poverenja u njih, nekada oni donose neke odluke, ideje, ja sam otvoren da to saslušam. Uvek bolje vidi više očiju nego moja dva oka.
Fudbaler Radničkog Jovan Nišić je nedavno u intervjuu govorio o Drinčiću u superlativu, podsetio je i na podatak kada mu je sakupljao lopte kao mladi igrač Partizana. Pohvale na račun stručnog štaba imaju i drugi u ekipi.
- Sigurno da prija kada igrač misli tako o treneru. Mi se trudimo, dajemo sebe. Ostajemo posle treninga. Nikada ne ostaje jedan trener sa igračima, svi se trudimo i probamo da ih unapredimo. Ono što je naša stvar: mi puno komuniciramo sa igračima. Kroz razgovor dobijamo ideje šta bismo mogli dodatno da doprinesemo u igri. Slobodno mogu da kažem da kroz igru, treninge, nas naši igrači nauče još nečemu što bismo mogli da primenimo.
Kuriozitet je i to da Nikola Drinčić nakon treninga pomaže savetima i praktičnom demonstracijom igračima da unaprede kvalitet izvođenja slobodnih udaraca. A upravo je po tome bio prepoznatljiv kroz karijeru - kao "bombarder".
- Ja volim ovaj posao, radim ga sa puno ljubavi. Drago mi je kada fudbaleri žele da ostanu i rade. Mnogi od njih imaju tu želju. Pravimo individualne treninge za završnicu, po pozicijama, i nikada mi nije problem, ni meni ni mojim saradnicima da ostanemo sa njima. Zavisimo od tih igrača, meni je najbitnije da su zadovoljni jer će posle vratiti to na terenu.
Otkrio je strateg Reala sa Nišave i ko su mu trenerski uzori.
- Ne baš da mi je trenerski uzor, ali je neko kome sam se kroz igračke dane divio - Roj Kin. Marselo Bjelsa je trener koga pratim dosta, on je stručnjak koji je spojio staromodno i moderno.
Otkriva i koje dobre stvari vidi u srpskom fudbalu, a koje u srpskim fudbalerima:
- U srpskom fudbalu, neka bude to što su se napravili dobri tereni. Utakmice su sada drugačije, brže i postižu se golovi. U srpskim fudbalerima - mislim da su naši igrači talentovani, jedino što nam fali je karakter, što se znanja tiče srpski igrači sa time nisu imali problem, problem je samo nedostatak karaktera.
Bivši trener Nišlija, sada Novopazaraca, Tomislav Sivić je pred meč sa Radničkim rekao da "Radnički nije Mančester siti". To se i pokazalo na kraju, Radnički je igrao ne kao Siti, već kao Real sa Nišave, te nakon preokreta slavio protiv Novog Pazara s 2:1.
- Još pre nego što sam postao trener bilo je ne tako lepih reči. Ne znam zbog čega? To je sve neka stvar kulture ili nečega, osobeno kod nas. Mislim da nedostaje malo više poštovanja. Opet kažem, svako se bori za sebe i svako ima pravo da kaže ono što misli.
Nikola Drinčić je jedini fudbaler kojem je nakon dva meča ceo stadion skandirao ime. To je ponovio i kao trener.
- Bio bih lažno skroman kada bih rekao da mi ne prija. Ja sam u Nišu kao igrač doživeo lepe trenutke, a i do današnjeg dana kao trener mogu o Nišu da govorim u superlativu. Srećan sam zbog svih tih stvari, sigurno da prija.
Kada je došao u Radnički rekao je da očekuje Nišlije u Evropi, a rezultati pokazuju da te izjave nisu bile bez pokrića.
- Uvek volim da kažem "ako radiš neki posao, a nemaš ambiciju, ne treba ni da ga radiš". Moja ambicija kao trenera nije da budem deseti. Uvek stremim tome da napravim neki rezultat. Sada, ima i drugih okolnosti. Da li ćemo kao klub u prelaznom roku prodavati i dovoditi igrače, to već nije pitanje za mene, to je pitanje za ljude iz kluba. Dok god sam u Nišu, boriću se da napravimo iskorak u odnosu na poslednjih par godina.
U Spartaku iz Moskve delio je svlačionicu sa Artjemom Dzjubom, u Krasnodaru sa plejadom balkanskih fudbalera, Nemanjom Tubićem, Ognjenom Vranješom, Dušanom Anđelkovićem, Ivanom Kneževićem, Ivanom Novovićem... Kvalitet kod Drinčića nije nikada bio sporan, ali se čini da su ga povrede zaustavile da napravi ozbiljniji iskorak u Evropi.
- Odakle sam krenuo i koliko sam sebe dao, možda sam i više zaslužio, možda i nisam. Sve je to pitanje. Ne žalim ni za čim. Doživeo sam posle Turske i Rusije, gde sam bio tri godine u Amkaru, sjajne tri sezone u kojima smo igrali u evropska takmičenja. Pravim potom transfer u Spartak, odlučio sam da ne odem dalje u Evropu, već ostanem tamo. Međutim, posle deset dana na pripremama lomim nogu na pet mesta, otvoreni prelom. Mučio sam se godinu dana, vratio se, igrao Ligu šampiona, dobio ponudu Krasnodara, gde sam bio i kapiten. Ne volim da se vraćam na to...
Omiljena formacija?
- Uh, ne znam... Često ih menjam. Hajde da kažem da je to 4-4-2.
Kog superligaškog igrača bi doveo u svoj tim?
- Doveo bih Gajasa Zahida iz Partizana.
Kojom utakmicom je kao trener bio najzadovoljniji?
- Utakmica protiv Napretka.
Snagu crpi iz porodice.
- Bog mi je dao divnu porodicu, da sam mogao da biram između neke karijere i porodice, sigurno bih uvek odabrao porodicu. Dve ćerkice, supruga, majka, otac i brat prate svaku utakmicu. Srećan sam i zadovoljan. To je najbitnije, odatle čovek crpi energiju.
Sa Partizanom je igrao u Ligi Evrope, ali ostao je među "grobarima" upamćen po dva gola iz slobodnog udarca u "večitom derbiju" sa Crvenom zvezdom.
A po čemu će popularni "Drina" pamtiti boravak u Humskoj?
- Da kažem, po nekom mom skromnom mišljenju, to je poslednja sezona u Humskoj. Bila je to godina kada se sastavila ekipa koja je bila spremna da se bori za taj klub. Koja je igrala ne toliko iz interesa. Ostaće mi titula, Liga Evrope, tri večita derbija, to ću pamtiti.
Otkriva kakav trag želi da ostavi u Nišu.
- Jako je teško praviti dugoročne planove. Mislim da i drugi treneri razmišljaju i prave planove po principu na mesečnom nivou. Trenere drže rezultati. Mi smo za sada uspešni, a hoćemo li i poslednji mesec u godini odigrati kako treba, videćemo. Posle ćemo sesti, podvući liniju, videti ko je zadovoljan i nezadovoljan. Sa mnom se čovek najlakše dogovori - zaključio je Nikola Drinčić intervjuu za "Novosti".
---
Ako vas fudbal zanima, pratite sve najvažnije ali i najzanimljivije vesti o njemu na sportskim stranicama "Novosti".
Na sasvim ste dobrom mestu.
Bonus video: HUMSKA OVO DUGO NIJE VIDELA! Kad navijači Partizana napune stadion