DA LI JE MOGUĆE? Evo šta je Rodri doživeo odmah posle skandala na dodeli Zlatne lopte

Po završetku svečanosti, desilo se nešto sjajno.

Podsetimo najpre da su u najužoj konkurenciji za prestižno priznanje bili Rodri, Vinisijus Žunior i njegov saigrač iz španskog giganta, defanzivac Reala Dani Karvahal.

Kako odbrambeni igrači nisu bili laureati još od davne 2006, kada je nagrada pripala Italijanu Fabiju Kanavaru, mnogi su bili ubeđeni da je i Karvahal autsajder u pomenutom triju. 

A on je ispao - najveći džentlmen.

Naime, iako je kompletan Real bojkotovao parisku ceremoniju, pa tako nikog iz Madrida nije bilo da podigne trofej za najbolji klub na svetu, niti je Karlo Ančeloti preuzeo nagradu za najboljeg trenera, a nije ni Kilijan Mbape došao po trofej za najboljeg golgetera (priznanje "podelio" sa Harijem Kejnom, obojica su dala po 52 gola) - Karvahal  se pokazao veći od jednog od najvećih klubova svih vremena.

Pozvao je Rodrija čim je zavesa na sceni spuštena. 

- Prvi poziv koji sam dobio kada sam izašao iz sale u kojoj je održana svečana ceremonija bio je od Danija Karvahala. Hteo je da me pozdravi, da čestita. On je takođe zaslužio Zlatnu loptu. Nas dvojica smo baš bliski, naročito sada kada smo obojica povredili ukrštene ligamente. Ali, ono što je mnogo važnije, obojica gajimo iste vrednosti - rekao je Rodri o Realovom igraču koji, pored toga što izvrsno igra, zna i za red. A u vreme nereda, koji se i uspostavlja dizanjem nosa kada se misli da ste bolji od drugih, oni koji za red znaju - čine ovaj svet lepšim mestom.

KO JE RODRI, NAJBOLjI FUDBALER SVETA? Živeo u domu, vozio polovna kola: "Ismevali su me, ali me nije bilo briga..."

Milioni evra na računu i milioni pratilaca na društvenim mrežama. Raskošne vile, skupoceni automobili i glamurozni život s kojim se i te kako vole pohvaliti. I sve ostalo što ide uz silni novac i status zvezde. To je život mnogih fudbalera koji maksimalno uživaju u slavi. No, on je drugačiji od drugih. Ne voli pažnju, niti svetla reflektora. Privatni život drži za sebe i jednostavno - samo uživa u fudbalu. Zato je sada i najbolji igrač na svetu.

Rodrigo Hernandez Kaskante (28), svima poznatiji kao Rodri, u ponedeljak je u pariškom Šateleu visoko u vazduh podignuo Zlatnu loptu. Svi su mislili da će to biti (Realov Brazilac) Vinisijus, ali španski čarobnjak zasluženo je proglašen za najboljeg fudbalera na sveta nakon sezone u kojoj je sa Španijom osvojio Evropsko prvenstvo i sa Sitijem četvrtu titulu Premijer lige.

Priču o njemu, perom Zdravka Barišića, portal "24 sata" ovako prikazuje:

"Možda je ovu nagradu zaslužio i prošle godine kada je dao gol u finalu Lige šampiona protiv Intera (1:0) i doneo Mančester sitiju toliko iščekivani trofej. Sanjali su ga navijači još otkako su arapski petrodolari ušli u klub. Pumpali su milione evra, dovodili najbolje igrače i najboljeg trenera, postali dominantna figura u Premijer ligi, ali do Lige šampiona nikako nisu mogli. 

Sve do prošle sezone i zlatnog gola sjajnog Rodrija. 

Gvardiola ga obožava

Jedan je od najboljih veznjaka na svetu i borac kakvog bi svaki trener poželeo. Kada je Pep Gvardiola došao u Siti, jasno je igračima poručio da samo Leo Mesi kod njega ima sigurno mesto u prvoj postavi. Pep je poznat kao trener koji jako mnogo rotira i menja kako bi fudbaleri ostali što svežiji, no Rodri je igrač bez kojeg njegova mašina ne funkcioniše.

Uvek ozbiljan i maksimalno fokusiran, disciplinovan, pošten, odgovoran i nenametljiv, igrač koji se ne unosi u lice sudijama, ne prigovara i ne simulira, za razliku od mnogobrojnih zvezda. On samo igra fudbal, za šta je i plaćen.

Koliko znači Sitiju, oseti se najbolje sada kada ga nema. Otpao je do kraja sezone zbog teške povrede kolena. 

- Nisam zadovoljan onim što sam pokazao u prvom poluvremenu, odigrao sam kao go**o. Ipak, rekao sam (tokom predaha) sebi da moram da prebrodim tu situaciju. Na kraju sam uspeo da postignem gol, neverovatno - rekao je Rodri nakon što je postao strelac za pobedu u finalu Lige šampiona.

Pre tri godine, kada je Siti izgubio od Čelsija u finalu Lige šampiona (0:1), ceo susret odgledao je s klupe.

- Rekao sam Pepu da mora da me stavi u prvi tim. Tada sam bio navijao za svoje saigrače, a sad sam napokon igrao. Ovaj trofej je za sve njih koji su godinama igrali za Siti. Za Serhija (Aguera), za Fernandinja, za Silvu. Svi oni učinili su ovaj klub velikim, hvala im na tome - rekao je španski fudbaler.

Živeo u studentskom domu 

Rodri je jedan od najskromnijih fudablera na svetu. I nije to nikakva floskula niti glorifikovanje jednog igrača koji je trenutno u centru pažnje. To je samo činjenica. 

Kada je igrao za Viljareal i Atletiko Madrid, već tada je zarađivao ozbiljan novac kao 20-godišnjak, ali nije hteo da 'poleti' i nasedne na mnoge opasnosti koje donose novac i slava. Na nagovor roditelja otišao je da živi u studentski dom i istovremeno (sa fudbalom studirao je poslovni menadžment.

- Ako sam želeo da ostvarim svoj fudbalski san, morao sam da idem i na fakultet. Dakle, kada sam imao 17 godina, preselio sam se u Viljareal, a upisao sam i univerzitet. Prve godine živeo sam u prostorijama akademije Viljareala sa saigračima. Ali kad napuniš 18, smatraš se "starim" i moraš da pronađeš svoj stan. Moja mama je bila ta koja je imala ideju: 'Zašto se jednostavno ne preseliš u studentski dom na univerzitetu?'. Okej, naravno. To sam i uradio - otkrio je Rodri u ispovesti za "Player's tribune".

- Nalazite se u velikom stambenom naselju sa zajedničkim kupatilom i tuševima i kafeterijom i tu su vrata, vrata, vrata. Svi vaši susedi rame uz rame. Imate svoju sobicu s drvenim krevetom, drvenim stolom. Nisam imao TV ni Plejstejšn. Samo laptop. Ujutro bih išao na trening u Viljareal, posle podne bih išao na predavanja, a uveče... Pa, noću je bilo smešno, jer su svi bili na žurkama. Kad je petak veče, svi idu u klub. Ali prvo bi se svi okupili u studentskom domu. Bili bi u malenim sobama, puštali muziku i pili pivo, a u jednoj prostoriji bi bilo oko 20 ljudi. Sedili bi na krevetima, na podu, svuda. Bio sam kao i svaki drugi student: nisu ni znali da stvarno igram fudbal pa bih se pojavio sa svojom gaziranom vodom i visio bih neko vreme dok nije došlo vreme za odlazak u klub. Onda bih nestao. Napokon je neko rekao: 'Rodrigo, kako to da nikad nisi izašao s nama? Hajde, čoveče.' I morao sam da im kažem: 'Pa, ja igram fudbal Ujutro imam trening'.

U studentskom domu upoznao je i suprugu Lauru koja je završila medicinu. Zajedno imaju sina. 

- Najbolje godine mog života. Roditelji su mi predložili da živim u studentskom domu i to je bila briljantna ideja. Bilo mi je sjajno, ugodna atmosfera, ljudi tvojih godina oko tebe. Tu sam upoznao i svoju devojku - rekao je Rodri jednom prilikom.

U mladu ekipu Atletiko Madrida došao je 2012. godine kao talentovani klinac. No, nije se dugo zadržao. Preselio se u Viljareal gde je dobio priliku u prvoj ekipi pa je ubrzo i Dijego Simeone (trener Atletika) požalio. Ipak, Atletiko je u klauzuli imao opciju otkupa, te ga je platio 20 miliona evra, bilo je to pre pet godina. Ali, nije se dugo zadržao. Zapeo je za oko Pepu Gvardioli koji je za njega iskeširao 70 miliona evra. Još kao igrač Viljareala uživao je status zvezde u Španiji, ali on sebe nije tako tretirao. Hteo je da živi normalnim životom, kao njegovi vršnjaci.

- Sama činjenica da nekog toliko poznatog i popularnog viđaš u studentskom domu svaki dan, u redu za hranu, čudila je mnoge. On je takav, sasvim običan, kao i drugi studenti. Provodi vreme s prijateljima, jako je ljubazan prema svima - ispričao je pre nekoliko godina njegov drug Valentin Enarečo. 

Zašto nema tetovaže i kome poklanja četvrtinu svake plate

Rodri je igrač koji ruši tipične stereotipe o razmaženim fudbalerima koji se razbacuju novcem, žive razuzdanim životom i sav taj glamur rado otkrivaju narodu. Ovo je profesionalac u punom smislu te reči. Nema društvene mreže, proodični je čovek koji privatni život drži za sebe i maksimalno je posvećen svojoj karijeri. Uz to, pauzu tokom pandemije iskoristio je za završetak fakulteta. Redovno donira krv pa zbog toga nema niti jednu jedinu tetovažu, a 25 odstvo od svoje plate redovno prosleđuje humanitarnim organizacijama u Španiji. Dok je igrao za Viljareal i Atletiko Madrid, vozio je polovnu Opel korsu koju je kupio od jedne starije gospođe.

- U tom trenutku još sam trenirao s drugom ekipom. Bio sam niko. Nisam ni imao auto. Studentski dom je bio udaljen 15 minuta vožnje od trening centra, a nisam mogao svaki dan da platim taksi. Onda bih se vozio biciklom do tramvajske stanice, poneo bicikl u tramvaj, potom bih biciklom prešao ostatak puta do treninga. Napokon, kad sam položio vozački ispit, rekao sam ocu: 'U redu, imam 3000 evra da kupim auto. Vidi što možeš da mi pronađeš'. Pozvao me je sledećeg dana: 'Našao sam dobar automobil, jedna starija žena ga prodaje. Ona želi 4000 evra, ali automobil ima i kompjuter'. Ja kažem: "Vau. Kompjuter? Uzimam ga". Dovozi mi auto. To je Opel korsa. Uđem u auto i ekran kompjutera je oko osam centimetara. Mogao si da ga dodirneš da uključiš radio i to je bilo to. Bio sam zadivljen. Vozio sam taj auto na trening svaki dan. Sagrači su me ismevali, ali nije me bilo briga. Svidelo mi se!

I to je on.

Igrač kojeg Pep Gvardiola obožava zbog njegovih ljudskih vrlina i fudbalske genijalnosti.

Najskromniji fudbaler na svetu koji je Sitiju doneo Ligu šampiona, Španiji titulu evropskog prvaka, a sebi zasluženo doneo status najboljeg igrača na planeti", zaključuje se u tekstu "24sata".

Bonus video: TAJNA NAJVEĆEG FUDBALSKOG STADIONA NA SVETU: Ovo je lista TOP 10 „hramova fudbala“