KAKO SE IZLAZI IZ LAVIRINTA? Fudbalska reprezentacija Srbije - čas sevne neka varnica, čas je mrkli mrak

Smešteni s ponosom u "A" diviziju Lige nacija, da budemo potpuno jasni, isključivo zahvaljujući dobrim igrama u nekom prethodnom periodu, naši fudbaleri su posle poraza u utorak uveče u Kordobi od Španije valjda konačno shvatili da su iznenada banuli u društvo boljih od sebe.

Da li su to pored Španaca, Švajcarci i Danci, znaćemo uskoro, kada u novembru baš protiv ove dve selekcije Srbija odigra poslednja dva meča u Ligi nacija, sabere bodove i utiske i vidi da li joj visi učešće i sledeći put u "A" diviziji, ili čak i drugi šešir pred predstojeći žreb kvalifikacija za Mundijal 2026. godine.

- Neću da dozvolim euforiju, ali neću ni da padam u paniku - izjavio je selektor Srbije Dragan Stojković neposredno po završetku utakmice svoje selekcije protiv Švajcarske.

Tada su "orlovi" uz malo više pameti, ali zašto ne priznati i sreće, uspeli da slave sa 2:0. Prva i, za sada, jedina pobeda, nije previše iskusnom Piksiju dala za pravo da glorifikuje jedan autogol rivala, jedno majstorstvo Aleksandra Mitrovića. Bio je sa obe noge na zemlji. Kao da je znao da nam se sprema pljusak u Kordobi. Onaj sa neba, toliko dosadan i uporan, ali pogotovo onaj na terenu. Toliko težak i otrežnjujući, da onih 3:0 koji su dugo svetleli na semaforu onog simpatičnog stadiona, može da bude samo potvrda gde smo i ko smo, ali i putokaz kako treba dalje. Ako bude onih koji znaju da čitaju brojeve. Jer, oni na svim jezicima sveta znače - isto!

- Bila je ovo teška i zahtevna utakmica. Igrali smo protiv najbolje reprezentacije Evrope. Primili smo rano prvi gol koji nas je malo slomio. Nismo bili mnogo opasni u prvom poluvremenu pred golom Španije. U nastavku sam imao jednu šansu koju mi je otežao i težak, natopljen teren. Posle preostala dva gola Španaca i posle našeg crvenog kartona smo se trudili da ne primimo još neki gol. Znali smo šta nas čeka u Španiji. Ovo je jedno veliko iskustvo za nas , a pogotovo za mlade igrače koji su nastupili na ovakvoj utakmici. Fudbal je dokazao sve svoje strane. Kažnjeni smo grubo za jedan naš promašaj. Imaćemo problema sa kartonima pred sledeću utakmicu. Sa sudijom sam pričao tokom meča i posle meča o maloj pomoći koju je domaćin imao na ovoj utakmici. Mislim da je suđenje bilo baš domaćinsko - rekao je kapiten Mitrović posle poraza u Kordobi.

Međutim, ostaju ovde neka pitanja, za sada bez odgovora. Prvo i osnovno, otkud tolika hrabrost kod selektora Stojkovića i onih koji mu pomažu u poslu kojim se bavi da na Špance pošalje dva špica od kojih je jedan dobar, čak vrlo dobar u američkoj MLS ligi. Dejan Joveljić je sigurno bar 24 časa pre meča znao da će da istrči na teren uz rame sada već legendarnom Aleksandru Mitroviću. Nažalost, ni Joveljić, a ni njegov mnogo slavniji saigrač iz napada Srbije nisu imali priliku da se vide po onom pljusku u Kordobi. Pa ni Luka Jović, koji se pojavio na terenu u drugih 45 minuta.

Računajući svaki, apsolutno svaki trenutak u kojem se lopta videla na natopljenom terenu, ona je bila skoro uvek u nogama Morate ili njegovih saigrača. Samo tri takve lopte su završile iza leđa Rajkovića koji je jedan od junaka ove utakmice. Jer, da njega nije bilo na golu, danas bi se u Srbiji možda pričalo i o debaklu istorijskih razmera u istoriji našeg fudbala.

Ovako, ostaje nam da sačekamo novembar. On će dati apsolutno sve odgovore na pitanja koja su postavljena, pa čak i nisu postavljena. Tada će se znati ko smo i gde smo, jer sve što smo videli u dosadašnje utakmice Lige nacija liči na lutanje nekakvim hodnicima u kojima, čas sevne neka varnica, čas je mrkli mrak, pa onda bude i neki "lajtšou". I još ne znamo kako se iz tog lavirinta izlazi.