USPOMENE ZA FUDBALSKE ČITANKE: Emotivni susret veterana kraljevačke Sloge i beogradskog Partizana
Kraljevačka Sloga i beogradski Partizan u svojoj višedecenijskoj, bogatoj istoriji, nikada nisu ukrstili koplja boreći se za prvenstvene bodove jer Kraljevčani nikada nisu bili članovi elitnog jugoslovenskog i srpskog fudbalskog društva, ali ova dva kluba vežu brojne, neraskidive veze i dugogodišnji prijateljski odnosi.
Tako je posle dužeg vremenskog perioda na Gradskom stadionu u gradu na Ibru organizovana revijalna utakmica selekcija veterana Sloge i Partizana čije fudbalsko umeće i danas sa setom prepričavaju starije pristalice i kraljevačkih „belih“ i beogradskih „crno-belih“.
- Veliki broj naših igrača u svojoj karijeri nije imao priliku da igra protiv Partizana ili Crvene zvezde. Zato je divna stvar što smo kroz rad udruženja veterana u prilici da se družimo sa našim fudbalskim legendama, kao i da, u skladu sa svojim mogućnostima i godinama, odmerimo snage i na fudbalskom terenu - rekao je poznati fudbalski stručnjak Boris Bunjak, kapiten veterana Sloge.
Pre početka utakmice održan je minut ćutanja povodom smrti legendarnog Marka Valoka, jednog od najboljih igrača crno-belih svih vremena, a potom je Boris Bunjak uručio uramljen dres Sloge sa brojem 4 nekadašnjem prvotimcu Partizana, italijanskog Askolija i reprezentativcu Jugoslavije Aci Trifunoviću, rođenom Kraljevčaninu, poniklom i stasalom u belom dresu.
- Ovo je moj grad, tu sam rođen, tu sam zaigrao fudbal i vreme koje sam proveo u Slogi je najlepše koje sam imao u svojoj karijeri. Uvek mi je lepo kada sam ovde, drago mi je da vidim poznata lica i što me moji Kraljevčani nisu zaboravili – emotivno je poručio Trifunović. - Istovremeno, žao mi je što je Sloga na veoma niskim fudbalskim granama, ali verujem da će doći bolje vreme. Ovaj grad i klub zaslužuju najviši rang našeg fudbala.
UBEDLjIVI CRNO-BELI
MNOGO dileme oko konačnog ishoda utakmice nije bilo, Partizan je slavio sa ubedljivih 4:0 (3:0), a u listu strelaca upisali su se Željko Radojičić dva puta, Vojimir Sinđić i Gabrijel Radojičić. A, nakon poslednjeg sudijskog zvižduka, usledilo je neizostavno „treće poluvreme“, pa je evociranje uspomena i druženje potrajalo do kasnih večernjih sati.