NE PLAŠIMO SE NIJEDNOG RIVALA: Predsednik FSS Dragan DŽajić poručio pred start EP u Nemačkoj

Najavljujući u svom stilu turnir u Nemačkoj, prvi čovek naše Kuće fudbala se prvo prisetio žreba u Hamburgu, kada je postalo jasno da će "orlovi" opet na Engleze, pa na Sloveniju i Dansku u grupnoj fazi takmičenja.

- Drago mi je da se ovo prvenstvo igra u Nemačkoj. Izbor je pao na pravu, autentičnu fudbalsku zemlju. Ni posle ceremonije u Hamburgu nisam nimalo promenio mišljenje u odnosu na ono što sam govorio pre žreba. Svaki protivnik zaslužuje respekt i veliko poštovanje. Mi najbolje znamo koliko je teško otići na završni turnir, čekali smo 24 godine i sada treba dobro da se pripremimo, ne samo u fizičkom i taktičkom, već i u psihološkom smislu. Ne plašim se Engleza, iako je jasno da su oni favoriti, ne samo za prvo mesto u grupi, već i za osvajanje titule. Naravno, ne plašim se ni druga dva rivala u grupi, ali je jasno da samo maksimalnim pristupom i ozbiljnom pripremom možemo do željenih rezultata u sve tri utakmice. Imamo igrače koji su nosioci igre u velikim klubovima, ali imamo i mlađe koji su željni dokazivanja i ne postoji bolja prilika da izbiju u prvi plan od najveće smotre evropskog fudbala. Očekujem veliku podršku naših navijača i u Gelzenkirhenu i u Minhenu, a nadam se i nakon toga u nokaut fazi - kaže Džajić.

Sećanja na 1968. i pomenuti meč sa Engleskom zaista ne blede...

- Davno je bilo, ali se ne zaboravlja. Gol i pobeda protiv tadašnjih aktuelnih svetskih prvaka jedan je od najvećih podviga u istoriji jugoslovenskog fudbala. Podsetiću da smo na putu ka završnom turniru u Italiji morali da izbacimo i aktuelne vicešampione sveta Saveznu Republiku Nemačku. Igrali smo sjajno i u polufinalu se odigrao duel sa Engleskom. Nismo bili totalni autsajderi, ali je kompletna svetska javnost tipovala na Engleze koji su i dalje, dve godine nakon osvajanja Mundijala, imali fenomenalan tim. Bobi Čarlton, Alan Bol, Rodžer Hant, Bobi Mur. Kada se najmanje nadate, napravite najveći uspeh. Imali smo veliki peh na početku, jer se Ivica Osim povredio i pošto nije bilo izmena, morao je da statira do kraja utakmice. Igrali smo praktično sa 10 igrača i time naša pobeda još više dobija na značaju. Sada su nam na startu opet rivali Englezi. Optimista sam, jer vidim da se ekipa sjajno sprema za ovaj izazov.

Posle Engleza, slede mečevi sa Slovencima i Dancima...

- Grupa je teška. Čekaju nas tri zahtevne utakmice. To odavno znamo. Važno je da igrači najozbiljnije shvate EP. Treba od njih tražiti da učine maksimum. Očekivanja navijača su velika, a ja verujem da ćemo ih na kraju obradovati. Sada je najbitnije da prođemo prvi krug. Važno je i da svih 26 igrača budu zdravi i na raspolaganju selektoru Stojkoviću.

I samo još jedan kratak povratak na 5. jun 1968.

- To je jedan od najvećih uspeha jugoslovenskog fudbala. Ta pobeda je svima donela veliku afirmaciju. U mojoj karijeri je to jedan od najznačajnijih golova. U stvari, to mi je najdraži gol u reprezentativnom dresu. Posle tog pogotka u Firenci počeo sam da dobijam pozive i da nastupam za "Tim sveta" na raznim manifestacijama. Sačuvao sam loptu sa te utakmice, bilo je nekako logično da pripadne meni. Čuvam je i dan-danas - zaključuje Džajić priču o nekim lepim i trofejnim vremenima.

Možda je došao opet takav neki jun. Jun 2024, koji će izabranici Dragana Stojkovića da pamte i prepričavaju decenijama.