SAMO GRUPU DA PROĐEMO: Ovako Dušan Tadić najavljuje predstojeće Prvenstvo Evrope u Nemačkoj
BLIŽI se 16. jun i debitantski nastup fudbalske reprezentacije Srbije na prvenstvu evrope u Nemačkoj. U Gelzenkirhenu, u mestu velikog "stradanja" našeg fudbala, u gradu u kojem nas je Argentina ponizila na Svetskom prvenstvu 2006. godine (0:6), imamo priliku da zalečimo stare rane.
FOTO: M. Vukadinović
Možda i selektor
KAPITEN Srbije je specifičan i po tome što vrlo bistro gleda u blisku, ali dalju budućnost. U njoj bi možda mogao na trenersku klupu, pa i da Srbiju odvede na neko veliko takmičenje.
- Mislim da je to moguće. Voleo bih i nadam se. Mislim da je to lepa stvar, da selektor koji je bio legendarni, veliki igrač, sada je strateg reprezentacije. Treba što više da bude bivših igrača u Savezu i oko njega. Nebitno da li su selektori ili na nekim drugim funkcijama - kaže Tadić.
Danas su neka druga vremena. Drigačija do te mere, da su posle 24 godine neki novi igrači i neki novi selektor odveli konačno Srbiju na Prvenstvo Evrope. a naših tamo nije bilo 24 godine. Kapiten "orlova" Dušan Tadić sa mnogo optimizma gleda ka Nemačkoj i utakmicama sa Engleskom, Slovenijom i Danskom.
- Dosta je zanimljiva grupa, jedna od težih. Iz prvog šešira smo dobili Engleze koji su jedni od najgorih protivnika za nas. Ili da kažem malo lepše - najteži protivnik. Onda, u tom šeširu gde je bila Slovenija, bilo je četiri-pet reprezentacija koje smo želeli. To su sve jako dobri timovi, ali da kažem da nisu toliko dobri kao neki drugi. Protiv Slovenije smo igrali u Ligi nacija, pobedili smo ih i odigrali nerešeno, ali od tada su se oni dosta digli, imaju dobrih mladih igrača, znaju šta rade i kako igraju. Danska je jedan od najtežih protivnika iz tog šešira, tako da je interesantna grupa, biće izrazito zanimljivo i moramo da učinimo sve što je u našoj moći da se plasiramo dalje - pričao je Tadić u opširnom intervjuu za "Mocart sport".
Govoreći o svom statusu u selekciji Srbije, rekorder po broju nastupa za "orlove" ima vrlo jasan stav po ovom pitanju.
- Stvarno se fizički super osećam. Ove godine mislim da sam bio igrač koji je odigrao najviše minuta u čitavoj Evropi. Dao sam i namestio dosta golova, imao najviše pretrčanih kilometara u Ligi, imao sam najviše stoodstotnih šansi. Dobro, to su neke stvari koje su normalne i koje treba da budu takve. Uvek sam gledao na način da smo svi mi tu za reprezentaciju iz ljubavi, tu sam da pomognem koliko god mogu, šta god mogu. Nikad ne razmišljam o tome "e, sad ću da prestanem". Dok god sam reprezentaciji potreban, ja sam tu i uvek ću biti za nju. Nekako mi je glupo... Vidite, ja ne završavam karijeru sad, još ću da igram, ne znam, dve, tri, četiri godine. I znači, sad u klubu mogu da igram, a u reprezentaciji ne mogu!? Malo mi je to glupo, zato što smo mi tu i da širimo patriotizam, da postavimo neke kodekse i da se ispod tih kodeksa ne ide, jer, nažalost, u prošlosti su nam se dešavale stvari da su nam igrači prečesto odustajali iz raznoraznih razloga. Mislim da bi moralo da bude normalno da dok neko igra dobro u klubu, bude i u reprezentaciji. Čekajte, ovamo me plaćaju da igram i tu mogu da igram, a u reprezentaciji ne mogu ili neću - više je nego jasan Dušan Tadić.