KOJA JE CENA SLOMLJENOG DEČJEG SRCA? Kako su Hrvati, Bugari i Slovenci rasplakali mališane iz Srbije

Skandal. Moglo bi tako da se opiše ono što su doživeli mališani iz jedne beogradske škole fudbala u Hrvatskoj, ali... Hajde da priča ne počne od skandala. Dečja je, ima lepših načina da priče počnu.

Recimo, mogla bi da krene od toga da se u Umagu - tamo negde gore, u Istri, ili "tamo negde, na Zapadu", što bi Hrvati rekli za svoj najzapadnije istureni gradić - već godinama održava jedan jako veliki fudbalski turnir. Toliko je veliki da učestvuju tu i Juventus, i Milan, i Lacio i Parma, umeju tamo da svoje ekipe pošljalju i splitski Hajduk i zagrebački Dinamo, da dođu timovi iz Mađarske, Bugarske, drugih zemalja...

Dečji je to turnir. Dođe i po 1.500 mališana da učestvuje. Bude 128 ekipa, igra se u dve starosne kategorije u jednom terminu turnira, pa sve vrvi od malih ili većih dečjih talenata, a još većih nadanja. Nije sve u sportu u pobedi, naravno, ali kad se već "vodi račun" ko je koliko golova dao, i pobede se pišu.

Ovo nije priča o običnoj pobedi. Ni o običnom porazu.

Ta priča, za početak, ima svoj naziv. "Umag trofej". Ili, "Umag trophy" što bi se reklo na hrvatskom, kada se obraćaju strancima. Bez obzira da li ste iz Srbije, iako vas savršeno dobro razumeju, ako imate neku pritužbu - odgovoriće vam na engleskom. Valjda je to cena internacionalizacije. A pritužba se desila jer se desilo nešto neverovatno.

U "U-10" kategoriji, za ekipe sastavljene od mališana do deset godina starosti, među 64 učesnika bio je i tim Škole fudbala "Gale" iz Beograda. Fina neka deca, em prvi put na tako velikom turniru, em  baš ta deca iznenadila mnoge koji su tamo već navikli i na trofeje. Iznenadila su ih, pre svega, ponašanjem ("Van terena greške nisu dozvoljene. Na teren jeste", jedna je od smernica trenera Nenada Galića, koji je i poveo ovu ekipu u Umag), ali iznenadila su ta beogradska deca mnoge i rezultatima.

Sistem takmičenja je prilično jednostavan: 64 tima je podeljeno u osam osmočalnih grupa, i svaki tim odigra, tokom prva dva dana turnira, sedam utakmica u okviru svoje grupe. Pa, ako si među dve najsupešnije ekipe, ideš u nokaut fazu (konkretno, u osminu finala). "Gale" je senzacionalno došao u priliku da izbori baš tu osminu finala: pred svoju poslednju utakmicu, uz učinak od četiri pobede i po jednog remija i poraza, čekali su mališani da vide šta će da se desi u slovenačko-bugarskom duelu, jer je od toga zavisilo i šta oni moraju da urade u svom završnom meču u grupi. I, Nacional iz Sofije je savladao slovenački Nogometni klub Bravo 1 sa 2:1, što je obradovalo male Beograđane jer ih je onda pobeda u poslednjem meču vodila u nokaut fazu.

Kako to već biva u filmskim scenama, em za važan meč nisu mogli da računaju na kapitena, em se jedan drugi dečak nije najbolje osećao, pa nije mogao da igra, em je rival iz Mađarske (koji se takođe nadao prolasku dalje - isključivo pobedom) poveo. I vodio na poluvremenu. A onda, kao u onim dobrim filmovima, nagrada za trud i ponašanje stigla je u vidu preokreta, pa je ekipa ŠF "Gale" dramatičnom pobedom od 2:1 napravila nestvaran uspeh, plasman u osminu finala. Deca su bila presrećna, radovala tako izvojevanom trijumfu kao da su osvojili Ligu šampiona, oni odrasli iz njihove pratnje na sajtu turnira proveravali kako stoje stvari i u drugim grupama, videli i ko je rival kad krene "igra na ispadanje", ali...

Iako je 15 minuta trajala ta radost, naprasno je sa sajta turnira obrisan rezultat bugarsko-slovenačkog meča. Promenjeno je i njihovo stanje na tabeli, pisalo je odjednom da imaju po utakmicu manje. Dok je trener beogradskih mališana prolazio pokraj organizatora, a u mislima već planirao meč osmine finala, upitao ih je šta se to desilo na sajtu turnira, a dobio je obaveštenje koje nije zvučalo baš najnormalnije:

"A, pa ponovljena je sad ta utakmica, zbog neregularnosti".

Organizatori su, naime, počeli da tvrde da je na meču na kome su Bugari pobedili Slovence došlo do toga da "sudija ne zna pravila" i da je "trebalo da prekine meč kada su se desila dva crvena kartona u jednoj ekipi". On to nije uradio, pa je doneta odluka da se utakmica ponovi. Pritom, takvim stavom o ponavljanju utakmice narušeno je nekoliko što takmičarskih propisa, što logičnih stvari: 1) meč se prekida samo ako su isključena dva igrača, a ovde se radilo o crvenom kartonu za jednog igrača i jednog trenera; 2) meč može da se ponovi samo ako se na vreme uloži žalba na njegovu regularnost; 3) ostale utakmice koje odlučuju o konačnom rasporedu ne odigravaju se dok se sportna utakmica zvanično ne okonča.

Međutim, pravda je, očigledno, imala neka druga posla u Umagu tog popodneva, otišla nekom starom galijom u vremena kada su pravda i čast nešto značile i... u njenom odsustvu, organizatori su lupili fudbalski i ljudski šamar beogradskoj ekipi:

"Ispali ste".

Kako? Tako.

Kako ispali? "Tako lepo. U ponovljenom meču baš se desio skroz suprotan rezultat, Nogometni klub Bravo 1 je pobedio sofijski Nacional sa 2:1, pa su, eto, tako se potrefilo, i Slovenci i Bugari prošli dalje". 

A Srbi nisu.

Uzalud je pravnik koji je, kao roditelj, putovao sa ekipom Škole fudbala "Gale", pisao žalbu (odgovor je zaista bio na engleskom, i to u stilu "Mi smo u pravu, ništa nije urađeno sporno", bez argumenata osim onog čuvenog "Ja kad ti kažem!"), uzalud se tražio na uvid zapisnik, da se vidi kad je i da li je na vreme podneta žalba - zapisnik nije dobijen uopšte. Prosto, za beogradsku ekipu naprasno nije bilo mesta na turniru, iako je to svojim rezultatima izborila.

"Niko nas nije obavestio da nam kaže da se taj odlučujući meč, odigran pre našeg, ponavlja. Niko da nam kaže da se ta ponovljena utakmica igra posle naše... Toliko je tada nastalo neregularnosti, da je to nepojmljivo za turnir takvog kapaciteta, takvog rejtinga. Pa, ne može da se objavi rezultat neregularne utakmice...", kaže Nenad Galić za "Novosti", pitajući se, suznih očiju: 

"Koja je cena dečjeg slomljenog srca? Znate li samo koliko je emocija bilo među tim mališanima, koliko suza... Evo, ja 26 godina radim sa decom, vidite i sami koliko mi drhti glas, a mogu da mislim kako je njima, kad je meni ovako teško. I, znate, kada su oni (organizatori) videli da deca plaču, onda su prišli, izvinjavali se, rekli da je 'njihova greška' i ponudili kao utešnu nagradu 'medalju za fer-plej'. Ma, mi smo jedan naš meč igrali bez izmene, a onda u meču odluke napravili podvig preokretom protiv direktnog konkurenta. Ne treba nama medalja za fer-plej, ova deca su uvek fer-plej. Odigrali su stvarno čarobnu utakmicu i onda... Onda se sve to gasi. Kao da je neko ugasio svetlo, kao da dan za njih prestaje".

Onima za koje je dan nastavio da traje, nije baš potrajao dugo. I Bugari i Slovenci odmah su eliminisani, na prvom stepeniku nokaut faze.

A mali Beograđani?

Njih je organizator uputio da nastave takmičenje "tamo gde im je i mesto, u razigravanju od 17. do 25. pozicije".

"Mi se na tome nismo pojavili. Prosto, deca su bila u takvom stanju... I, znate, niko nas od organizatora nije ni kontaktirao, da pita gde smo, što nismo tu. To dodatno daje negativnu konotaciju. Umesot na teren, odveli smo mališane na bazen, da se malo relaksiraju, kad su već na bazen imali pravo tih dana, ali nismo ga koristili zbog mnogobrojnih utakmica. Rešili smo da se, koliko je moguće, opuste, da zaborave na doživljenu nepravdu. Nismo posle ni na ručak išli, spakovali smo se i krenuli za Srbiju. Ali, evo, tri dana su prošla od tada, a meni je otac jednog dečaka danas rekao da mu se sin probudio i plakao. To su ti neki tragovi koji ostaju... Mi smo stvarno gledali da budemo primer po ponašanju, kod nas zaista greške van terena nisu dozvoljene, a na terenu jesu, i baš zbog tog ponašanja su ovi mališani pobrali simpatije u hotelu, a iznenadili mnoge na terenu. Nažalost, imali su priliku da dožive nepravdu i to još u tom uzrastu, kakvu ne treba da doživi nijedno dete koje se bavi sportom. Pričao sam baš sa kolegama iz raznih zemalja, nikome nije jasno kako je moguće da se nešto tako dogodi. Ali... bez obzira na sve, naši dečaci su pobednici, jer ih učimo da uvek gledamo napred. Lekcija jeste teška, i posve bespotrebna, pogotovo za taj uzrast. Ali, kako kaže Novak Đoković, upravo kroz te poteškoće koje su ga okruživale kad je bio mali on je stasavao i izgrađivao taj pobednički mentalitet koji ga i sada krasi. Sve ćemo mi ovo da pretočimo u nešto pozitivno", uvereva treener "Gale".

I, umesto dečjih suza, mogli bismo ovu priču da završimo jednom - pesmom. Dučićevom, kad je već i o Jadranu pisao. 

"Lav kameni jedan iz mletačkih dana
ozbiljan i mračan još na trgu sedi,
na obali mora. Sluša šum Jadrana,
i gde vek za vekom neosetno sledi.

Star i malaksao, i sa grivom sedom,
on je teške šape zario duboko,
dokle mirno drži u obzoru bledom
svoj mramorni pogled i studeno oko.

Dođu gradska deca sa veselim pljeskom,
draže ga, i jašu, i zasiplju peskom,
i biju ga svojim puškama od zova.

Dok on mirno gleda na more, i čeka
da galije stare vidi iz daleka,
što odoše nekad pre mnogo vekova".

Ko zna, možda lav jedan kameni, na trgu u Umagu, dočeka povratak galija pravde koje odoše daleko. 

Dočekao ih ili ne, jedna ekipa mališana koja je došla sa veselim pljeskom - sada posle svoje male golgote stasava kao i Nole nekada: uz poteškoće koje nije tražio, ali koje su ga učinile jačim od svih.

Uostalom, što reče sveti vladika Nikolaj, "nema vaskrsenja bez golgote". 

A nema ni jačih od vaskrslih. 

Naučiće to i oni što decu rasplaču.

Bonus video: Ovo su deca skandirala Bugarima na meču Srbija - Bugarska u Leskovcu