FUDBAL JE MOJA LJUBAV, MOJ ŽIVOT: Fenomen Petar Ćira Praporski (96) više od sedam decenija ne propušta nijednu fudbalsku utakmicu

- Nisam čuo za to, ali prija mi to što me mnogi prepoznaju i ljubazni su kada se pojavim na utakmici, treningu, koji takođe retko propuštam - šeretski, uz osmeh započinje priču popularni Ćira, devedesetšestogodišnjak koji je otkad zna za sebe u fudbalu i više od sedam decenija ne propušta nijednu fudbalsku utakmicu. Pratio je Proleter, Radnički, Gradnulicu, Borac, Banat i njegovu Rusandu iz obližnjeg sela Melenci.

- Tamo je sve i počelo, prvi put kada sam kao dečak šutnuo loptu, neizmerna ljubav prema fudbalu postala je deo mene i evo to traje do danas - nastavlja Petar, koji u svom stanu u gradskom naselju Ruža Šulman živi sam, brine se i sam sebi sprema hranu, pere i pegla veš, a poznat je po atraktivnom kačketu zimi i slamnatom šeširu tokom letnjih meseci.

Rođen je 23. decembra 1928. godine. Nakon bezbrižnog pikanja lopte po livadama rodnog sela Melenci, posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu, 1945. godine, zaigrao je za prvi tim FK Rusanda, a tri godine kasnije, 1948, prešao je u Proleter iz Zrenjanina, za koji je kao vezni igrač nastupao do 1954.

- Vratio sam se u matični klub, igrali smo kvalifikacije za ulazak u Banatsku zonu, gde su se takmičili Proleter, Vršac, Dinamo Pančevo, Kikinda, pa zatim ušli u Vojvođansku ligu, igrao se za ono vreme i uslove baš kvalitetan fudbal - priseća se Ćira, koji je nadimak dobio od komšije i kasnije kuma, još u dečačkim danima.

Još dok je bio aktivan fudbaler, Petar Praporski osetio je u sebi izazov trenerskog talenta, pohađao seminare i nakon puno odricanja stekao zvanje fudbalskog stručnjaka, a trenerski zanat počeo je da peče u Rusandi iz Melenaca, koja je sa Mačvom iz Šapca igrala kvalifikacije za ulazak j Drugu ligi, a tada je za Mačvane igrao fenomenalni Melić, kasnije as Crvene zvezde.

- Dvadeset godina bio sam fudbaler i onda je krenuo taj trenerski pustolov, sa Jedinstvom iz Novog Bečeja uspeo sam da kao trener izborim istorijski ulazak u Srpsku ligu, bio sam pomoćnik u Kikindi čuvenom Kemalu Kikiju Omeragiću, od njega pokupio mnogo korisnih caka u fudbalu - iskren je Praporski, uz široki osmeh i komentar da je ceo njegov život u stvari fudbal!

Dan-danas mu je veran i odan, nema jutra da u kafiću pored zgrade u kojoj živi ne popije kafu sa Rakom Draškovićem i dragim ljudima iz sveta fudbala, koji se tu okupljaju, a kada nije na stadionu Radničkog, na TV gleda fudbalske utakmice.

- Pitao me je jedan prijatelj, a drago mu je bilo što se nakon toliko godina srećemo, u čemu je tajna dugovečnosti? Odgovorio sam mu, jednostavno, fudbal i čaša pepsi-kole svakog dana, ali samo čaša - nastavlja legendarni Ćira.

Čika Petra bije glas da je specijalista za otkrivanje mladih igrača i kada on upre prstom u nekog, taj sigurno napravi karijeru.

- Radnički, kao srpskoligaš, bio je odskočna daska za kasnije fudbalere Proletera. Ivančević, Kosnić, Škorić, Simanić, Rudan, Zorić, Srdić, Šarčević, Jerković... samo su neka od imena kojima sam utro put ka visinama. Pa Milan Radišić, Bošković iz Rusande - iskren je Praporski, inače veliki navijač Partizana i reprezentacije nekadašnje Jugoslavije.

Našu reprezentaciju je 1968. uživo bodrio na EP u Italiji i kao da je juče bilo seća se utakmice i pobede protiv Engleske 1:0, kada je Dragan Džajić postogao gol.

- Mojim "fijatom 1.300" iz Beograda sam u Italiju povezao nekoliko sportskih novinara, u znak zahvalnosti sredili su mi nalepnicu "pres", sa kojom sam kasnije bez problema ulazio u Koverčano sportski centar, gde su bili smešteni naši reprezentativci - priseća se fudbalski fanatik.

Praporski je poznat i po tome da nijedan trenerski seminar nije propuštao, a bilo ga je i u Splitu, Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu...

- Prija mi to što me mnogi uvažavaju i poštuju. Borim se, ne dam se, iako su godine pozne, svakog dana šetam, odem do stadiona Radničkog, nakon jutarnje kafe sa prijateljima pogledam trening, a popodne i veče, s obzirom na to da živim sam, rezervisani su za fudbal na televiziji - dodaje na kraju Petar Ćira Praporski.

Zlatno doba Proletera

- EH, kakav je to klub bio Proleter... Srce mi se cepa što ga više nema, a sećam se dok sam još bio igrač, zahvaljujući zaljubljenicima i fanaticima, jedan od njih je bio čuveni Uja Kirćanski. Mi smo po 15 dana bili na pripremama u Dubrovniku, Splitu, na tribinama u Karađorđevom parku redovno je bilo i po 10.000 navijača.

Zabrinuti

NA jednu prijateljsku utakmicu Radničkog Ćira nije došao, stolica je nakon sudijskog zvižduka za početak ostala prazna, odmah je nastala panika, gde je, da mu se nije nešto desilo, a on je jednostavno kod kuće zadremao.

Uvek bio omiljen među igračima

OD Kikija Omeragića, sjajnog stručnjaka, ali i majstora šale i dobre atmosfere u timu, pokupio je fore i stalno se držeći te oprobane formule uvek je bio omiljen među igračima, ali i svima ostalima u klubu koji je trenirao ili radio kao savetnik.

Vozio skuter doskoro

OSIM po kačketu i slamnatom šeširu, koji je jednostavno deo njegovog imidža, Ćiru su mnogi Zrenjaninci viđali na električnom skuteru, koji je vozio do pre dve godine i onda odlučio da ga proda. Sada pešice odšeta do stadiona i, po običaju, zauzme svoje mesto na stolici koja ga čeka.

Traktorom šišao travu

NE prepuštajući ništa slučaju, najviše je voleo da pre treninga ili utakmice sam šiša travu ili sedne na traktor i povalja teren, a kada on to uradi, fudbaleri su bili spokojni, znajući da imaju sve uslove za dobar meč.

BONUS VIDEO: DR Novosti: Kada treba početi sa anti- age rutinom