ROBERT PROSINEČKI: Ko te pita kako si igrao kad osvojiš trofej i uđeš u istoriju!?

Kada neko pri kraju karijere zaigra za Savski Marof jer mu je to bio dečački san, a zatim izjavi da mu je trofej pobednika na turniru "Kutija šibica" važniji nego Halandu trofej Lige šampiona, znači da je pre svega skroman i dobar čovek. A kada neko po završetku karijere ode da radi kao trener u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, i svuda izazove opštu euforiju, znači da su svi prepoznali u njemu crtu iskrenosti, poštenja i bezuslovne simpatije.

Jedini igrač na svetu koji se na dva SP upisao u strelce u dresovima dve različite reprezentacije. I jedini je u dva dana nastupao za dve selekcije, mladu i A svoje zemlje.

Dobro došli u "Mojih TOP 11" sa jednim od najomiljenijih igrača na prostoru regiona Robertom Prosinečkim (55).

Za Dinamo je odigrao samo dve prvenstvene utakmice. Gol protiv Želje na debiju, dvadesetak minuta protiv Slobode i kraj. Ćiro mu je na bizaran način stavio do znanja da nije igrač za klub Dinamovih ambicija.

- Ponedeljkom je na radiju išla veoma popularna emisija o domaćem fudbalu - priča Prosinečki.

- Ćiro je bio gost u studiju i na pitanje reportera zašto mu ne igra Prosinečki, rekao je da se ne trudim dovoljno, da od mene nikada neće postati igrač i da će on spaliti svoju trenersku diplomu ukoliko Robert napravi veliku fudbalsku karijeru.

Odgovor me je zaprepastio. Zar je tako nešto trebalo da saznam preko radija.

Velibor Vasović je imao mnogo više sluha za plavušana rođenog u nemačkom Šveningenu.

- Meni je odmah pružio šansu na startu prvenstva u Splitu i bio sam junak utakmice protiv Hajduka. Namestio sam Musemiću gol za 1:1 i kumovao kod oba penala za Zvezdu, s tim što je Piksi prvi promašio, drugi iskoristio za konačnih 2:2. Kada imate 18 godina i potpišete za veliki klub, treba vam neki "poguranac" koji će pomoći da vaši kvaliteti brzo dođu do izražaja. Ja sam ga imao u liku Velibora Vasovića - naglašava Robi.

U razmaku od četiri dana, demonstrirao je sve čari svog raskošnog potencijala. Najpre na utakmici mladih Jugoslavije i Bugarske kada je u poslednjih deset minuta sa dva gola doprineo preokretu i pobedi 3:2, a zatim u derbiju protiv Partizana kada je teledirigovanim pasom spojio sa golom Boru Cvetkovića i omogućio mu da po drugi put matira Branislava Đukanovića.

- Moj prvi derbi, pun stadion, paklena atmosfera. Mislim da je bilo preko 50.000 ljudi. U tom trenutku nismo bili u vrhu tabele i pobeda nam je dala veliki impuls za nastavak sezone. Piksi je dao gol iz kornera, Partizan je u finišu meča propustio nekoliko kolosalnih šansi, Dika je branio kao u transu. Baš dobar derbi, na evropskom nivou.

Slavili smo sa 3:2, uhvatili korak za vodećima i na proleće ušli u šampionski ritam.

Titulu smo obezbedili u Nikšiću, ali ostaje žal zbog neočekivanih poraza od Borca u finalu kupa i Briža u Kupu UEFA.

Tih dana se u Čileu pisala jedna od najlepših stranica istorije jugoslovenskog fudbala.

- Čile nam je svima bio odskočna daska u karijeri. Počelo je da se piše širom sveta da tamo u Jugi žive neki klinci koji igraju mnogo dobar fudbal. Vaske se u početku bunio jer mi nisu dali da se vratim za meč protiv Briža, ali je i on brzo promenio mišljenje.

Uostalom, predvodio je delegaciju Zvezde koja nas je sačekala na aerodromu po povratku sa SP. Piksi mi je uručio buket cveća, slikali smo se sa trofejom koji sam dobio za najboljeg igrača turnira. Sve se promenilo. Počeli su i u klubovima drugačije da gledaju na igrače koji su se okitili titulom svetskog prvaka.

Odlukom Izvršnog odbora Zvezde, Robi se dva dana posle Čilea, po hitnom postupku, iz dvokrevetne sobe hotela "Srbija", preselio u dvosobni apartman.

- Iz jednokrevetne sobe, nemojte preterivati. Taj osećaj se ne može opisati. Ulazim u apartman. Kraj. Kruna na glavi. Deluje ti da si sve osvojio i da ne moraš više da se baviš fudbalom.

Sa Piksijem je činio ubitačan tandem na sredini terena.

- Ne mogu da kažem da mi je Piksijev odlazak u Marselj prijao, jer smo sjajno sarađivali i imali izuzetno korektan odnos. Činjenica je da sam dobio više prostora u igri, u smislu da sam konačno imao priliku da izvodim penale i slobodne udarce. Do tada, svaki prekid je bio njegov. Čak i korner. Žao mi je što nije bar još godinu dana ostao sa nama, da zajedno osvojimo Kup šampiona, pa posle neka ide kuda hoće - kaže Prosinečki.
Bar su na Mundijalu protiv Argentine spojili svih 120 minuta zajedno na terenu.

- Nisam imao pojma da ću igrati. Časna reč. Švabo nije imao običaj da dan pre utakmice otkriva ko će biti u startnih jedanaest. Katanec je bio povređen, što je oslobodilo jedno mesto. U Firenci je bila paklena vrućina. Jedva se disalo. Imali smo igrača manje i bili puno bolji od Argentine. Ređale su se šanse pred golom Gojkočee. Jozina, Dejina, moja... Oni nisu bili toliko jaki kao četiri godine ranije u Meksiku. Sećam se da smo dva dana pre Španije gledali prenos njihovog meča sa Brazilom i navijali za Argentinu.

Brazilci su ih maltretirali 80 minuta, napadali, stvarali šanse. I onda ovaj vanzemaljac Maradona izmisli pas ka Kaniđi, 1:0, doviđenja. Nama bi bilo daleko teže protiv Brazila.

Smešio nam se Napulj. Duel sa domaćinom. Istorija. Večnost.

- Za utehu ostaje susret sa Maradonom. Bio je uzor, heroj našeg detinjstva. Zamislite kako sam se osećao kada sam čuo njegov izbor idealnih 11 igrača protiv kojih je igrao u karijeri. Fonseka, Mateus, Van Basten, Robi Bađo, Gulit... i Prosinečki. Da li je moguće? Moje ime među svim tim vedetama. Činilo mi se da sanjam - iskren je Prosinečki.

Dva penala u Cirihu, dva hirurški izvedena šuta Roberta Prosinečkog, bili su samo zagrevanje za izazove koji su čekali Zvezdu u nastavku takmičenja za Kup evropskih šampiona.

- Tek posle prve polufinalne utakmice u Minhenu počeli smo da shvatamo da možemo do trofeja. Daleko od toga da nismo bili svesni naših kvaliteta. Imali smo u ekipi mnogo jakih karaktera, momke koji su bili rođeni pobednici. Drski i bezobrazni u igračkom smislu. Osetili smo da je generacija kadra za velika dela i rekli smo sebi zašto da se zadovoljimo polufinalom. Idemo dalje.

Bari je do 29. maja 1991. važio za grad Svetog Nikole. Posle toga, postao je grad Deje, Dike, Robija, Darka, Mihe...

- Mnogo se vremena trošilo na priču oko taktike, šta su čiji zadaci, ko će koga da čuva. Na kraju, kvalitet utakmice nije bio na nivou finala najvećeg takmičenja. Ali ko te pita. Osvojio si trofej, ušao u istoriju i igra pada u zaborav - ističe as u čijih TOP 11 nije bilo mesta za igrače kao što su Bujo, Piksi, Hugo Sančez, Pančev, Butragenjo, Šuker, Luis Enrike i Gvardiola.

Šta bi neke starije generacije Zvezde dale da su igrale slabo, a osvojile evropski trofej? Nije li i Ljupko isto pitanje postavio igračima na sastanku pred okršaj sa Francuzima.

- Ma nije to pitao. Evo, ja ću ti reći istinu. Nijednog trenutka nije pitao da li želimo da igramo lepo ili da osvojimo trofej. Ali je postavio taktiku da se ide na narešen rezultat. I to je verovatno bio jedini način da Zvezda dođe do pobede. Kada se Savićević povredio i ustupio mesto Stošiću u 84. minutu, bilo je jasno da prelazimo na totalnu defanzivu. Da smo mogli bolje, mogli smo. Da li smo srećni i zadovoljni? Apsolutno jesmo. I to je poenta cele priče - zaključuje aktuelni selektor Crne Gore, koji je ranije vodio i selekcije BiH i Azerbejdžana, a od klubova Crvenu zvezdu, Kajzeri, Denizli, Olimpiju i Rudeš.

Mojih top 11  - Robert Prosinečki:

Vedran RUNjE (Standard Lijež)

- Žao mi je što zbog propozicija nemam mesta za Diku ili Ladića. Eto, ne mogu ni Franciska Buja. Nema veze, neće se oni naljutiti. Runje je odličan izbor, igrali smo jednu sezonu zajedno u Liježu. Posle je postao reprezentativac i napravio sjajnu karijeru u Marselju.

KRISTOBAL Paralo (Ovijedo)

- Dete Barselone, Ovijedo mu je bio odskočna daska za prelazak u Espanjol, a kasnije u PSŽ. Kao i meni za odlazak na "Kamp nou". Valdano je seo na klupu Reala i doveo Laudrupa, Redonda i Zamorana. Taman kad sam se oporavio od povrede i počeo da pružam partije na nivou svog potencijala, morao sam da odem iz Madrida. Radomiru Antiću dugujem veliku zahvalnost, pomogao mi je da se vratim fudbalu i privučem pažnju Barselone.

Slaven BILIĆ (reprezentacija Hrvatske)

- Sigurno da je u toj reprezentaciji bilo puno vrhunskih fudbalera. Imam Davora sa kojim sam osvojio titulu u Čileu i koji je bio najbolji strelac SP u Francuskoj. Tu je i Bokšić za koga ovi klinci nemaju pojma kakav je bio napadač. Pakao. Razbio nas je u onom poslednjem finalu Kupa Jugoslavije 1991. Najdoski i Belodedić su ga tukli celu utakmicu, nisu mu mogli ništa. Što ga više tučeš, on je sve opasniji. Ali poziciju špica čuvam za jednog drugog "frajera".

Fernando JERO (Real Madrid)

- Obeležio je jednu eru Reala i španske reprezentacije. Karakterno izvanredan, istinski lider na terenu i u svlačionici. Iako defanzivnih karakteristika, postigao je preko 100 golova.

Robert JARNI (SFRJ)

- Znalo se da bar tri-četiri "čileanca" moraju da se nađu na spisku selektora Osima za SP u Italiji. Odigrao sam pola sata umesto Sušića protiv Nemačke, deset minuta umesto Šabanadžovića protiv Emirata i 120 minuta sa Argentinom. Najviše mi je krivo zbog Jarnija. Morao je da ima veću minutažu. Kako je "frajer" špartao uz aut--liniju protiv Kolumbije. To je neverovatno. Gledaš s klupe i imaš utisak da je na motoru. Gore-dole, gore-dole. Nisu lasom mogli da ga zaustave. Za njega je sigurno bilo mesta protiv Španije i Argentine.

Zvonimir BOBAN (Dinamo Zagreb)

- Stigao je iz Imotskog kada je imao 14 godina i odmah se između nas uspostavio neki poseban odnos. Ljudi su dolazili na "pomoćnjak" samo da bi gledali dva klinca iz Dinamovog podmlatka koji su već tada funkcionisali kao strašan tandem. Bili smo cimeri na putovanjima, družili se, imali slična interesovanja i poglede na život. Voleli smo i da zapevamo u duetu, mada je Zvone imao lepši glas od mene. Kada sam prešao u Zvezdu, bilo je jasno da samo negde vani ili ponovo u reprezentaciji možemo da se sretnemo i da igramo zajedno. Pamti se njegov penal u poslednjoj seriji protiv Nemaca, gol koji je Jugoslaviji doneo titulu omladinskog prvaka sveta.

Safet SUŠIĆ (SFRJ)

- Bio je već na zalasku karijere, ali nam je mnogo značio tokom Mundijala u Italiji. Vrhunski igrač, genije na svoj način. Izgurao je protiv Argentine 66 minuta i nije imao više snage. Ušao je Dejo i to je bila jedina izmena u našoj reprezentaciji. A igrali smo sa igračem manje na temperaturi od preko 40 stepeni Celzijusa.

Rafa PAZ (Sevilja)

- Naš poznanik sa Svetskog prvenstva u Italiji. Ušao je umesto Butragenja u poslednjih dvadesetak minuta utakmice u Veroni. Imali smo te sezone u Sevilji odličnu ekipu, nije mi jasno kako smo uspeli da ispadnemo iz lige. Branio je Monči, koji se, ruku na srce, mnogo bolje snalazi kao menadžer i sportski direktor, nego sa golmanskim rukavicama.

Dejan SAVIĆEVIĆ (Crvena zvezda)

- U Milan ga je doveo poznati menadžer Naletilić koji je u početku pratio treninge za slučaj da Dejo ne razume na italijanskom neke Kapelove instrukcije. Prva vežba, uno-due tocchi. Kreće ševa i Dejo po svome. Kapelo zaustavi trening, priđe Naletu i kaže: "Reci mu da ne sme više od dva dodira". Ovaj prevede, a Dejo na crnogorskom: "Kaži ti njemu da Dejo ne igra na dva dodira". Kapelo pita: "Šta je rekao?", a Nale kaže: "Rekao je da će pokušati". Ili analiza posle utakmice, Kapelo pušta snimak i referiše: "Barezi 96 odsto preciznih dodavanja, Kostakurta 90 odsto. Svaka čast. A Savićević? 30 odsto. Katastrofa". Dejo zamoli za reč i kaže: "Jeste mister, ali oni igraju Barezi - Kostakurta, Kostakurta - Barezi. A Dejo uzme loptu, prođe jednog, drugog, trećeg i 1:0 za Milan". Šta reći? Genije.

Piter KRAUČ (Portsmut)

- Mnogo zanimljiv i duhovit momak. Ima svoj TV šou i jednom je Hari Rednap kod njega u emisiji izjavio da bi Prosinečkog svaki trener poželeo u svojoj ekipi. A Krauč se nadovezao i pitao: "Je l' to onaj što puši u poluvremenu". Šalio se, nikada nisam zapalio u poluvremenu, ali sada hoću. Daj cigaru. Piter je bio interesantan dvometraš koji se kretao izvanredno za svoju visinu. Kaže da sam mu namestio svih 19 golova te sezone u Portsmutu. Nisam siguran, ali neka bude tako.

Nazario da Lima RONALDO (Barselona)

- Igrali smo svega nekoliko utakmica zajedno, ali kako da ga ne stavim u tim? Zbog njega Pančev, Šuker i Bokšić moraju na klupu za rezerve i to govori dovoljno toga. Imao sam ga pored sebe baš u periodu kada je bio na vrhuncu moći. Tek stigao iz PSV, mlad, željan dokazivanja, gladan golova. Ne možeš da veruješ koja je to brzina, snaga, tehnika, eksplozivnost. Nigde nije izgledao toliko moćno kao u Barsi. Protiv Kompostele uzme loptu na njihovoj polovini i krene... jedan, drugi, treći, četvrti, peti, šesti... padali su kao kegle. Frajer se ušeta u gol kao da nema nikoga na terenu.

Trener: Johan KROJF (Barselona)

- Ako gledamo ko mi je u datom trenutku pomogao u karijeri, onda bih se verovatno odlučio za nekog drugog. Ali ako gledamo generalno ko je najbolji, onda Johan Krojf. Zbog njega sam i otišao u Barsu. Kada te Krojf pozove, jednostavno ne možeš da okreneš glavu na drugu stranu. Udario je temelje moderne Barse i mnogo se od njega moglo naučiti.

Ćiro u srcu, sve sam mu oprostio

"MAKSIMIROM" je u Robijevo vreme vladao duh sa belim šalom u liku Ćire Blaževića. Po mnogima, najkontroverznija ličnost jugoslovenskog fudbala pitao se za sve i svašta što ima bilo kakve veze sa Dinamom. Od sastava tima, do spiska gostiju u svečanoj loži i vrsta začina koje će kuvari iskoristiti za obroke u kantini.

- Da se nešto razumemo, o Ćiri mislim sve najbolje. Ti kao mlad igrač, možeš biti ljut na trenera i možeš dozvoliti sebi neku izjavu koja možda i nije na mestu. Ja sam mu oprostio i posle svega smo postali veliki prijatelji. Pogotovo u poslednjih godinu-dve pre njegove smrti. Živeli smo veoma blizu, puno smo vremena provodili zajedno i puno se družili. Znate kako kaže Džiboni u onoj pesmi: "Di svako drži svoju stranu i ponosa i gluposti, Moglo bi bit da je lakše umrit, Nego ljudima reć oprosti." Ja sam Ćiri oprostio i zauvek ću ga čuvati u srcu kao gospodina i velikog stručnjaka. Kao "frajera" koji je krenuo iz Travnika i napravio revoluciju u fudbalu.

Dvaput lobovao na jednom meču

POBEDE protiv Rendžersa i Drezdena na prepunoj "Marakani" obeležile su bravure plavokosog čarobnjaka za vođstvo Crvene zvezde od 1:0. Za gol protiv Istočnih Nemaca stručnjaci tvrde da je u tehničkom smislu najsavršenije izveden slobodan udarac u istoriji Kupa šampiona.

- Kada bih birao najdraži, možda bi to bio neki drugi gol. Ali je ovaj protiv Drezdena svakako najlepši u dresu Crvene zvezde. Pamte se i dva protiv Partizana sa velike udaljenosti. Za onaj na JNA kažu da sam ga dao sa Autokomande. Lepo je to čuti. Meni su draga još dva gola kojih se malo ko seća, jer su postignuti u meču protiv Radničkog iz Niša. Pokaži mi igrača na svetu koji je na jednoj utakmici dva puta lob udarcem zatresao mrežu, jednom sa levog, drugi put sa desnog ruba šesnaesterca.