VREMEPLOV: Prošlo je 50 godina od lude utakmice koja je "Plave" lansirala na Mundijal u Nemačkoj
IGRAO se 13. minut kada je posle prekida, s desne strane doleteo centaršut na glavu Josipa Katalinskog. Golman Španije Iribar mu je loptu odbio na desni volej i ona je skoro pocepala mrežu ispod prečke. Taj gol i pobeda od 1:0 protiv Španije na utakmici baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo u Nemačku bila je dovoljna za retko viđenu euforiju na neutralnom terenu, na stadionu u Frankfurtu.
Foto: EPA
Mnogi kažu da je samo još TV prenos sahrane Josipa Broza Tita 8. maja 1980. godine bio gledaniji od ove utakmice. Ona je odigrana u sredu, 13. februara 1974. godine na "Vald stadionu" u Frankfurtu i ujedno je meč kome je prisustvovao najveći broj navijača naše reprezentacije (kako god se država zvala) van granica zemlje. Od 62.205 gledalaca (rasprodat kapacitet) najmanje 40.000 su bili navijači plavih!
Nemačka je bila neutralni teren za koji se FIFA opredelila posle žestokih pritisaka sa obe strane. Realno, Špancima je datum više odgovarao, jer se meč igrao usred njihove sezone, dok je u Jugoslaviji tek bila na izmaku tradicionalna zimska pauza.FSJ je predlagao da se majstorica igra 26. decembra, Španci to nisu prihvatili jer su se plašili zamaha koji su plavi uhvatili na desetodnevnim pripremama u Splitu u decembru 1973. pred meč sa Grcima.
Uoči srede, 13. februara, počela je "velika seoba naroda" i "jugoslovenska okupacija Frankfurta". Sedam čarter-letova, nekoliko specijalnih vozova iz Jugoslavije, Pariza, Hamburga i Minhena i nebrojeno autobusa krenulo je ka "Valdu" da pruži podršku. Jugoslavija nije igrala na SP od Čilea 1962.
Stadion u Frankfurtu je bio pun već u 18 časova, a utakmica je počela u 19.30. Mikrofon JRT na srpskohrvatskom je bio u rukama čuvenog Mladena Delića.
I danas se pominje igra brojke trinaest. U 13. minutu, 13.februara Jugoslavija je povela. To je bio zaista ključni momenat, ne samo u rezultatskom smislu. Jugoslavija je sa dodatnim samopouzdanjem kontrolisala utakmicu do samog kraja, imala više šansi i realno mogla da reši pitanje pobednika i pre isteka 90. minuta. Ključnu ulogu u dobro podeljenim i odrađenim ulogama odigrao je Brane Oblak, tada igrač Hajduka. U tom meču imao je dres broj 4, ali je bio gospodar lopte na svakom delu terena, sa savršenom kontrolom, upornošću, hitrinom i osećajem.
U Jugoslaviji je nastao opšti urnebes, narod je izašao na ulice. Smatra se da je to zapravo prva prava ulična proslava uspeha neke od naših selekcija, tada je prvi put u navijačkom oduševljenju "okupiran" spomenik knezu Mihailu na Trgu republike u Beogradu. Na dočeku na surčinskom aerodromu desilo se nešto još spektakularnije - navijači su, kada je avion sa reprezentativcima sleteo, provalili sve barijere i pohrlili na pistu! Niko i ništa nije moglo da ih zaustavi.
JUGOSLAVIJA - ŠPANIJA 1:0 (1:0)
STRELAC: Katalinski u 13. minutu. Stadion u Frankfurtu. Gledalaca: 62.205. Sudija: Loro (Francuska).
JUGOSLAVIJA: Marić, Buljan, Hadžiabdić, Oblak, Katalinski, Bogićević, Petković, Karasi, Šurjak, Aćimović, Džajić. Selektor: Miljan Miljanić
ŠPANIJA: Iribar, Sol, Benito, Uria, Martinez, Klaramunt, Amansio, Perez, Garate, Asensi, Valdez. Selektor: Ladislav Kubala
I kolor i crno-beli - rasprodati
FUDBALSKA groznica rodila je potrošačku. Na meti su se našli televizori koji su - pokupovani! U to vreme kolor TV prijemnici su bili u začetku osvajanja tržišta i samo porodice sa većim budžetom su mogle da ih priušte. Međutim, pokazalo se da cena uopšte nije problem. Prvo su razgrabljeni crno-beli, a kada su oni nestali, onda se navalilo na one "u boji".