SASTANAK U ENGELBERGU: UEFA pohvalila Fudbalski savez Srbije

- Kada se pomenu golovi, svima je u glavi Kristijano Ronaldo jer je odigrao najviše završnih turnira (5) i jedini je igrač koji je na četiri šampionata uspeo da se upiše u strelce. Portugalac jeste apsolutni rekorder sa 14 golova, ali je Mišel Platini neprikosnoven kada je reč o golovima na jednom Evropskom prvenstvu. On je 1984. godine u Francuskoj čak 9 puta tresao mrežu, a ujedno je i jedan od sedam igrača koji su zabeležili het-trik i to na utakmici protiv naše reprezentacije – kaže Jovan Šurbatović koji je predstavljao Fudbalski savez Srbije na sastanku čiji su domaćini bili generalni sekretar UEFA Teodor Teodoridis i direktor nacionalnih asocijacija Zoran Laković.

Najviše reči bilo je o predstojećem Evropskom prvenstvu koje će se od 14. juna do 14. jula održati u Nemačkoj.
- Očekuje se dolazak tri miliona navijača, procena je da će za mesec dana oko 12 miliona ljudi posetiti navijačke zone u deset gradova domaćina završnog turnira. Ukupan prihod trebalo bi da bude 2,4 milijarde evra. Ako se ima u vidu da je ta cifra 1992. godine u Švedskoj iznosila svega 40 miliona evra, a na prethodnom turniru 2021. godine oko 1,9 milijardi evra, jasno je da će ovo biti najprofitabilniji šampionat svih vremena. Iskustvo koje Nemci imaju sa organizacijom velikih sportskih događaja, kao i podatak da će se utakmice igrati u istim gradovima kao i Svetsko prvenstvo 2006. godine, ne ostavljaju ni trunku simnje da će ovo biti i najbolje organizavano prvenstvo u istoriji evropskog fudbala - dodaje Šurbatović.
Medijska i komercijalna prava su odavno rasprodata, a značajan prihod očekuje se od prodaje ulaznice čija je treća i poslednja faza zakazana za mart i april ove godine.
- Ulaznice su posebna priča. Interesovanje gledalaca drastično prevazilazi raspoložive kontigente. Prva faza je počela još u oktobru prošle godine, druga je trajala tokom decembra 2023. i januara 2024, prosto je planulo dva miliona ulaznica, a preostalih 700.000 biće na raspolaganju tokom poslednje faze prodaje, u martu i aprilu ove godine. Zanimljivo je da se cena ulaznica za mečeve grupne faze kreće od 30 do 200 evra, izuzetak je utakmica između Nemačke i Škotske na otvaranju turnira za koju su karte znatno skuplje (od 50 do 600 evra). Slično je i sa nokaut-fazom, cene ulaznica rastu kako se turnir bude bližio kraju, dok će za finale u Berlinu najjeftinija mesta koštati 95, a najskuplja 1.000 evra – referiše Šurbatović.
Da cene ulaznica ne utiču na interesovanje publike, dokaz je podatak da ubedljivo najveća potražnja vlada za utakmicom kojom će 14. jula biti spuštena zavesa na Evropsko prvenstvo.
- Skoro 2,3 miliona navijača izrazilo je želju da bude prisutno na stadionu u Berlinu kada se bude odlučivalo o novom evropskom šampionu. Na drugom mestu je utakmica Nemačka-Škotska za koju je trebovano 1,4 miliona ulaznica. Zanimljivo da je ‘najtraženija’ utakmica grupne faze prvenstva duel u Frankfurtu između Nemačke i Švajcarske, za koju je trebovan sličan broj ulaznica kao za polufinalni meč u Minhenu (oko milion). Sasvim logično, najveće interesovanje vlada među navijačima iz zemlje domaćina, slede Englezi, pa Francuzi, Španci i Austrijanci. Što se tiče ljubitelja fudbala sa drugih kontinenata, najviše zahteva za ulaznice stiglo je iz SAD, Kanade, Australije, Kine i Meksika - dodaje Šurbatović.
Za navijače naše reprezentacije, kao i za sve ostale, UEFA je opredelila po 10.000 ulaznica za svaku utakmicu (ukupno 30.000). Prodaja se obavljala preko UEFA Portala, uz neizbežnu lutriju, jer je za svaki meč Srbije stiglo oko 30.000 prijava.
- UEFA želi da se osigura da tokom turnira ne bude praznih mesta ni na jednom stadionu. Zato će u trećoj fazi prodaje ulaznica koja startuje u martu ove godine, navijači imati mogućnost da kupljene ulaznice ponude za preprodaju na zvaničnoj platformi UEFA EURO 2024. Ova platforma eliminiše rizik od sticanja nevažećih ili lažnih ulaznica i osigurava da prodavci dobiju svoj novac u celosti, kao i da važeća ulaznica dospe u ruke drugog pravog navijača po nominalnoj ceni. Sve ulaznice će biti distribuirane preko zvanične UEFA mobilne aplikacije koja će generisati jedinstveni ‘kju-ar kod’ za svaku ulaznicu. To je svakako loša vest za kolekcionare, ali najefikasniji mogući način da se izbegnu zloupotrebe i da ulaznice završe u rukama pravih navijača - kaže Šurbatović.
Zamenik generalnog sekretara UEFA Đorđo Marketi govorio je o evoluciji koju su UEFA takmičenja pretrpela u poslednjih deset godina.
- Osnovni cilj novih formata je da se zadovolje potrebe nacionalnih saveza i klubova i da im se ponude najsavremenija takmičenja u svakom domenu. Centralizacija medijskih prava 2014. godine bila je prvi korak jer je postavila temelje i ubrzala prosperitet fudbala kao globalnog fenomena. Ubrzo posle toga, završni turniri Evropskog prvenstva prošireni su na veći broj učesnika (muško na 24, žensko na 16, mlade reprezentacije na 12, pa na 16, futsal na 16), uvedena su nova takmičenja u futsalu, mečevi za planetarnog šampiona između aktuelnih prvaka Evrope i Južne Amerike, a novi format Lige nacija koji je startovao 2018. godine pokazao se kao pun pogodak – kaže Šurbatović i naglašava da je FSS u nekoliko navrata tokom sastanka apostrofiran kao pozitivan primer, pre svega kada je reč o prodaji i distribuciji televizijskih prava i saradnji sa UEFA po tom pitanju.
Posebno interesantan deo sastanka u Engelbergu odnosio se na izveštaj predsednika Sudijske komisije Roberta Rozetija o dosadašnjim iskustvima i benefitima koje je donelo uvođenje VAR tehnologije.
- Pogledali smo i podsetili se nekih primera iz prošlosti kada su sudijske greške uticale na konačan ishod veoma važnih utakmica. Konkretno, gol Džefa Harsta koji je Englezima 1966. godine pomogao da osvoje jedinu titulu svetskog prvaka i čuvenu ruku Tijerija Anrija na utakmici Francuska-Republika Irska u baražu za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Fudbal je danas biznis i ozbiljna industrija, nikome nije u interesu da zbog jedne sudijske greške izgubi utakmicu. VAR je svakako doprineo da fudbalska igra bude čistija i pravednija, ali daleko od toga da ljudski faktor gubi na značaju. Glavni sudija je i dalje taj koji ima poslednju reč i koji donosi odluke na terenu. Rozeti je naglasio da tehnologija služi isključivo da se izbegnu i otklone jasne i očigledne greške i da će se u narednom periodu raditi na njenom dodatnom usavršavanju - zaključio je Šurbatović.
Domaćini sastanka, Teodor Teodoridis i Zoran Laković, zahvalili su se učesnicima na konstruktivnoj diskusiji i istakli važnost zajedničkog rada na unapređenju evropskog fudbala. Dogovor je da će se nastaviti rad na implementaciji predloženih mera i praćenju novih trendova u cilju održavanja visokog standarda fudbalskih takmičenja u Evropi.