MATEUS SALDANJA ZA "NOVOSTI": Želim u svemu da pobeđujem
U PRETHODNE dve godine protivničke odbrane u dresu Partizana "zaluđivao" je Rikardo Gomeš, uspevši da se popne na tron liste strelaca, a zatim i da ga odbrani. Malo je bilo optimista koji su verovali da bi njegov naslednik mogao da bude približno uspešan poput napadača sa Zelenortskih Ostrva, ali je devet "epizoda" Mateusa Saldanje na početku sezone pokazalo da pristalice kluba iz Humske ekspresno mogu da računaju na novog ljubimca. Šest golova i tri asistencije učinili su Brazilca jednim od ključnih faktora povratka Partizana na vrh superligaške tabele.
U razgovoru za rođendanski broj "Novosti", 24-godišnji fudbaler iz Uberabe otkrio je kako se "kuvala" karijera koja s pravom može da "gađa" i mnogo više ciljeve, i kako su Beograd i Partizan brzo osvojili njegovo srce.
Možete li da nam kažete nešto o fudbalskom odrastanju u Brazilu?
- Moj početak je bio kao i kod mnogih klinaca u Brazilu, na ulici sa vršnjacima. Tu su počeli da nastaju neki prvi snovi o karijeri, koji su se kasnije i obistinili. To je prvo bila svakodnevna zabava, vremenom se iskristalisala želja da se ode i korak dalje.
Ko vam je predstavljao idola u najranijim danima, kada ste počeli da se bavite fudbalom?
- Ne bih mogao da izdvojim jedno ime. Mnogo je u to vreme bilo sjajnih igrača, koji su oduševljavali navijače širom sveta. Ronalda, Ronaldinja, Robinja, pa i Nejmara nešto kasnije bih izdvojio ispred ostalih značajnih asova.
Ima prostora za napredak
DELUJE li vam na osnovu dobrog starta da bi navijači Partizana posle šest godina posta mogli da dočekaju titulu?
- Važno je da ostanemo fokusirani samo na svaku narednu utakmicu koja sledi. Imamo još mnogo prostora za napredak i to je ono što bi svima nama, a i navijačima, trebalo da da dodatni optimizam da možemo da ostvarimo cilj na kraju sezone, a to je da podignemo šampionski pehar - naglašava Saldanja.
Da li ste još od mlađih kategorija bili napadač ili se to desilo kasnije?
- Počeo sam nešto povučenije, imao sam dobru tehniku. Ipak, kako je vreme prolazilo, shvatio sam da više volim da dajem golove, nego da organizujem igru. Kako sam zaigrao u napadu, više nije bilo nikakve dileme, i na toj poziciji sam ostao do dana današnjeg.
Prvi odlazak u inostranstvo bio je sa 22 godine. Kakvo je bilo to iskustvo?
- Japan je za mene posebna zemlja, gde sam naučio mnogo stvari na terenu, tamo sam "porastao" i kao igrač i kao čovek. Mislim da sam ovo što sam danas, umnogome zaslugom toga što sam imao prilike da igram u Japanu. Ono glavno što sam shvatio i prihvatio van terena tokom boravka u Japanu je duševni mir.
Šta vas je toliko vuklo ovamo, bili ste izričiti u želji da potpišete baš za Partizan?
- Veoma mi se dopao projekat koji mi je predstavljen. Vidim da je to pobednička ideja i to je ono što me je motivisalo i opredelilo za Partizan. Uvek i u svemu želim da pobeđujem, i to je nešto što mi je definitivno olakšalo izbor.
Imate li planove i želje vezane za broj golova, odlično ste otvorili sezonu?
- Željan sam i gladan golova uvek kada sam na terenu. Nadam se da je ovo što je do sada viđeno od mene samo početak. Naravno, u prvom planu je osvajanje titule sa Partizanom, a kada bi se na to nadovezao i trofej najboljem strelcu lige to bi bilo fenomenalno.
Kako vam prija Beograd i srpska hrana?
- Grad mi se odmah dopao. Srpski narod je sjajan, druželjubiv, prepoznaju me na ulici, traže autogram... Kada je hrana u pitanju, mogu da kažem da sam probao mnogo jela sa mesom i bukvalno svako je bilo ukusno.
Sa kim se najbolje slažete u Partizanu, na terenu i van njega?
- Ne volim da izdvajam saigrače, svako od njih mi znači kako na terenu, tako i u svlačionici i van dnevnih rutina u klubu. Jezička barijera je logično i dalje prisutna i zato bih mogao da izdvojim Kanutea, Meniga, Severinu i Natha, sa kojima se lakše sporazumevam. Deluje mi da sam na terenu najbolju konekciju ostvario sa desnim bekom Aranđelom Stojkovićem.
Brzo ste postali ljubimac navijača?
- Kroz celu karijeru sam imao poseban odnos sa navijačima. Volim da budem blizu njih, da obostrano osetimo značajnu energiju i da se povežemo. Za mene je to već nešto prirodno, nadam se da svakim danom možemo da budemo sve bliži. Iskreno, to je za mene jedna od važnijih stvari u karijeri.
Sličnost sa Firminom
FIZIČKI neodoljivo podsećate na zemljaka Roberta Firmina. Da li se dešavalo da vas igrači zovu Bobi?
- U Brazilu su me ranije povezivali sa njim, ali sada ne toliko. Bilo je raznih šala na račun moje sličnosti sa Firminom, ali to je sve normalno, uvek sam to prihvatao najnormalnije - kaže Saldanja.