SAŠA OBRADOVIĆ ZA "NOVOSTI": "Lepo gorka uspomena, ovi momci su vratili veru da možemo da budemo ono što smo nekad bili"
MEŠAVINA tuge i ponosa na kraju Mundobasketa u Manili. Nekoliko minuta nakon finalnog poraza od Nemačke, u tom koktelu više se oseća prvi sastojak, ali će možda naredni dani promeniti ukus.
FOTO: M. Vukadinović
O tome smo razgovarali sa svetskim šampionom, našim proslavljenim reprezentativcem i trenerom Monaka Sašom Obradovićem, dok su još u kadru neutešni košarkaši Srbije.
- Poslednjih deset sekundi nisam mogao da gledam, rastužim se koliko i oni. Koliko god da nam je teško u ovom trenutku, treba biti pozitivan jer smo ostvarili fenomenalan rezultat. Na kraju krajeva, vratili smo se tamo gde godinama nismo bili i ovi momci su nam vratili veru da možemo ponovo da budemo prvi kao što smo nekad bili - priča Obradović za „Novosti“.
Srebro nam je pre Mundobasketa delovalo dalje od puta na Daleki istok.
- Da ti je neko pre početka ponudio da budeš drugi, ljubio bi mu noge. S obzirom na očekivanja kada su odlazili, odmah bismo potpisali da uzmemo srebrnu medalju. S druge strane, sada kada smo imali šansu za zlato, ostaje žal zbog ovih momaka koji su igrali fenomenalno i ostvarili istorijski uspeh za srpsku košarku, takođe i za svoje karijere. Dobro je što su ovi igrači, koji su bili osporavani, videli da mogu i da im je mesto u samom vrhu svetske košarke. To će im olakšati i klupske karijere, imaće više samopouzdanja u svojim ekipama, nadam se i bolje uloge, tako da nas očekuje sjajna budućnost.
DA OSTANEMO ZEMLjA KOŠARKE
OVA reprezentacija je pokazala da srpska košarka ima na čemu da gradi budućnost.
- Apsolutno, imamo i mlade koji dolaze poput Nikole Topića. Igraćemo na Olimpijskim igrama, verovatno sa onima koji su sada nedostajali, pa možda možemo da napadnemo i titulu. Imamo čemu da se nadamo, svi moraju malo da pomognu, čak i kada su fizički i mentalno izmoreni od teške sezone. Da se nađe neki model da pomognu reprezentaciji da se zadrži u vrhu. Ipak je Srbija zemlja košarke i to treba i da ostane.
Nemcima se ne može osporiti da su zasluženo prvi put postali prvaci sveta.
- I ja bih isto rekao. Pretpostavljalo se pre finala da će pobediti tim koji bude bolje igrao odbranu, u ovoj utakmici je to bila Nemačka. Posebno u trećoj četvrtini su napravili razliku odbranom, praktično isključili Bogdanovića u drugom poluvremenu, a Milutinova čitavim tokom utakmice. Trener Herbert je briljantan um, pokazao je to prilagođavajući se raznim protivnicima. Obe ekipe poseduju esktreman talenat, Šruder je u prelomnim trenucima uzeo stvari u svoje ruke i doneo prevagu.
Avramović nas je vratio u meč, ali je u završnici nedostajalo više iskustva Joviću i Petruševu, takođe i više mirnoće Guduriću.
- Ne treba nikoga osuđivati, sećamo se da je i Divac pogrešio protiv Rusa na onom Evropskom prvenstvu, pa je posle toga pravio velike stvari. Sve je to deo procesa. Možda je dobro što su usled svih tih otkaza ovi mladi momci dobili šansu, maksimalno je iskoristili i osvetlali nam obraz. Neki od njih su prvi put bili u ovako ekstremno važnim situacijama, manjak iskustva, greške koje na samom kraju ne bi trebalo da se prave. Međutim, iz svega toga može da se izvuče nešto pozitivno, iskustvo za naredna velika takmičenja. Ovo neka ostane jedna lepo gorka uspomena.