PASULJ SA MILETOM U KUĆI NA LAKAT: Čuveni fudbaler Miodrag Belodedić uživa u rodnom Sokolovcu u Rumuniji

Iako se selo nalazi u visini Vračevog gaja, da bi se stiglo do Sokolovca morate ići na granični prelaz, a onda voziti pretesnim putem prepunim rupa, uz granicu, kojim jedva da mogu dva automobila da se mimoiđu. Pre Sokolovca nailazimo i na druga srpska sela u ovom kraju Leskovica, Prnjavor, Zlatica, Lugovet... Selo koje je proslavio Belodedić, u stvari je opština i ima prodavnicu sa nekoliko stolova ispred, lekarsku ordinaciju, školu i policijsku stanicu, u kojoj policajci dolaze tek kada imaju neki razlog.
Miletova kuća je prava banatska, na lakat, ni po čemu drugačija od bilo je druge u komšiluku, ali Belodedića trenutno nema kod kuće, objasnila nam je njegova majka Danica. Mile se izvinio i objasnio što ga nema.

- U Temišvaru sam, vraćam se za dva sata, a ti se kupaj u Neri dok se vratim, ali nemoj da prelaziš u Srbiju da te ne "upucaju" - našalio se legendarni libero, kada smo ga pozvali da pitamo kad dolazi.

Reka Nera je poznata iz Belodedićevih priča, kada je svojevremeno pretio Rumunima da će da pređe u Srbiju da igra za Zvezdu, i da je dovoljno samo da pregazi Neru.

- Teško da će on da se vrati za dva sata - priključio se razgovoru stric Života Žika Belodedić, koji je došao kada je video BG table - gde god stane, narod se okupi, slikaju se sa njim, traže autograme...

Žika nam je bio vodič kroz Sokolovac, dok smo čekali da se Mile vrati:

- Mile je predobar i jednostavno ne zna da kaže "ne" ljudima. Eto sad je otišao u Temišvar u zatvor, da pomogne jednom našem seljaninu koji je tamo. Da vide u zatvoru Mileta i da mu uslovi onda budu lakši - objašnjava Žika - U toku je i gradnja sportskog centra u našem selu koji će se zvati "Miodrag Belodedić".

I stvarno, za dva i po sata kasnije eto legendarnog fudbalera ispred svoje kuće, kao da je ispao iz vremeplova. Iako će dogodine u maju proslaviti 60. rođendan, izgleda bezmalo kao kada je u Bariju podigao pehar prvaka Evrope.

- Takva mi je genetika. Moj ujak je osedeo sa 80 godina. Kada sam igrao u Španiji zezali su me ovde da imam neku super farbu za kosu i da im donesem. Ne farbam se, niti ću to ikada raditi - kaže legendarni as.

Razgovor započinjemo o Sokolovcu i o tome kako Srbi ovde žive kao nacionalna manjina.

- Nikada mi nismo imali nikakvih problema, niti mi je ikada neko nešto rekao vezano za to što sam Srbin. Ja sam i u Srbiji bio nacionalna manjina. Zezali su me dok sam igrao za Zvezdu i zvali su me ponekad "Rumun". Čak jednom i Džaja kada sam ga iznervirao pred utakmicu u Bariju.

Prisetio se Mile i jedne anegdote iz perioda dok je bio član crveno-belih.

- U Zvezdi najviše sam se družio sa Vladom Stošićem, i jednom smo otišli kod njega u Vranje. Dok je Vlada pričao sa svojom majkom, ja ih ništa nisam razumeo. Naročito nisam razumeo ništa njegovu majku koja je pričala vranjanski. "Pa šta vi mene zezate da sam Rumun, pa moja majka bolje priča srpski nego tvoja. Ja sam bre veći Srbin od svih vas" - rekao sam mu. - A ja sam prvu rumunsku reč naučio u petom razredu. I sad mi je teško što ni sa kim tokom cele godine ne pričam srpski u Bukureštu. Nekad me sestra kritikuje, jer zaboravljam srpski. Moji bratići i sestrići ovde bolje pričaju rumunski nego srpski. I žao mi je što je tako.

Osim pomenutog Stošića, sa cimerom Robijem Prosinečkim se nekada redovno čuo, a danas je u kontaktu sa Ilijom Najdoskim i Darkom Pančevim.

- Bukurešt je jako daleko. Do Sokolovca mi treba osam sati vožnje. Zato nisam ni otišao u Skoplje na promociju filma o Pančevu, iako je Dika Stojanović rekao da će me čekati negde na granici sa Rumunijom i voziti do Skoplja - priznaje Belodedić.

U Bukureštu je trenutno ambasador Fudbalskog saveza Rumunije.

- Moj posao je da odlazim na značajnije utakmice, da predajem pehare i medalje, da putujem gde me zovu. Što se tiče Saveza, ne pitam se ništa. Ništa, ništa. O fudbalu odlučuju oni koji ga nikada nisu igrali. A mi koji jesmo, mi se u fudbal izgleda ne razumemo. Ti koji su došli su sve promenili: ishranu, treninge, ali rezultata nema. Na treninzima stoje neki ljudi sa laptopima i pričaju kako igrači da dignu nogu i kako da trče, ali ni to ne pomaže.

Trener, kaže, nije želeo da bude, iako su ga nagovarali kada je završio fudbalsku karijeru.

- Igrao sam dugo, do 37. godine i više nisam mogao da budem pored terena. Da oblačim ponovo opremu i trenerku i da spremam treninge, stvarno nisam mogao. Dosta je bilo od mene.

Što se tiče svetskog fudbala, Mile kaže da ga ne prati previše, ali zato redovno prati reprezentaciju Srbije i Crvenu zvezdu.

- Ne znam šta se to desilo na Mundijalu u Kataru, to Piksi najbolje zna. Video sam da su ga dizali u nebesa kad se kvalifikovao za Svetsko prvenstvo i kada ste u grupi osvojili prvo mesto, a da su ga posle napadali. A niko ne razmišlja sa kakvim igračima raspolaže i niko ne kaže da on u timu nije imao jednog Piksija, Savićevića ili Mihajlovića, koji su mogli da reše utakmicu jednim potezom, kada timu ne ide. Ali takvi smo mi. Zvezdu pratim i drago mi je što je ponovo uspešna. Vidim i da su opet napravili jak tim. Kada budem bio bliže dolaziću da gledam Zvezdine utakmice u Beogradu. Ovde u Rumuniji su nestali svi najveći klubovi - kaže Belodedić.

Dok nas njegova majka Danica zove na čorbast pasulj, Mile nam je pričao o kćerki koja živi u Španiji i koja ga je zvala baš u to vreme.

- Moja kćerka se zove Zandali Viktorija Belodedić Makovsku, ima 25 godina i živi u Valensiji, sa svojom majkom. Završila je školu i trenutno radi. Čujemo se često.

Na rastanku, legendarni Mile nas je ispratio i otkrio da dogodine planira da se doseli u Temišvar i bude bliže majci.

- Hoću da kupim jedan brod, da plivam Dunavom, da pecam.... Ne mogu da radim više. Dosta sam igrao i radio - kaže.

Zašto ispred Piksija i Deje

- KAD sam ja došao u Zvezdu, Piksi je već bio velika zvezda. Jednom su novinari hteli da me slikaju i stavili su mene ispred, a Deju Savićevića i Piksija Stojkovića iza. Ja se pobunim, što nismo jedni pored drugih, a ovi iz kluba mi kažu: "Pa ti si veća zvezda od njih, ti si osvojio Kup šampiona".