OVO JE MOJIH TOP 11 Piksi o igračkoj karijeri: "Pazi se Italijana, mene su tukli kao konja"

- Da nije Rafa Paz - rekao je posle dužeg razmišljanja jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena, ali je ton kojim je to izgovorio nedvosmisleno stavljao do znanja da je daleko od tačnog odgovora.

Da se razumemo, to nije bilo obično proturanje lopte kroz noge koje fudbaleri uglavnom praktikuju kada žele da ponize protivnika. I to u bezbednoj zoni terena, bezbrižnom periodu utakmice i pri ubedljivoj prednosti svoje ekipe.

Stojković je to učinio u poslednjim sekundama meča od čijeg je ishoda zavisila sudbina jugoslovenskog fudbala. Izveo je "tunel" u neposrednoj blizini svog šesnaesterca i pri rezultatu 2:1, kada je Španija eventualnim golom mogla da se izvuče iz mrtvih i u velikoj psihološkoj prednosti dočeka izvođenje penala.

Najvažnije od svega, namera niškog virtuoza nije bila da ponizi protivnika. Taj potez je imao višestruku korist. Definitivno je srušio moral španskih fudbalera, uništio u njima poslednji atom snage i ubio im volju za izjednačenjem.

Nije bio Rafa Paz, nego Viljaroja. Ali, zar je bitno kako se zvao Španac. Suština je u hrabrosti. U smelosti. U sportskoj drskosti.

- Malo je do klase, a malo i do osećaja - odgovorio je uz onaj prepoznatljivi smešak Stojković, u kultnoj emisiji "Mojih top 11".

RADNIČKI NIŠ 1981-1986.
Dragan PANTELIĆ (golman)

- Čovek koji je ispisao istoriju Radničkog i reprezentacije. Intrigantan, umeo je da napravi gaf o kome se danima pričalo. Bio je golmanska avangarda, preteča modernog čuvara mreže koji izlazi van svog prostora, dribla, šutira, postiže golove. Čilavert i Seni su mnogo godina kasnije počeli da tresu mreže iz penala i slobodnjaka, a Panta je to radio u vreme kada je bilo nezamislivo. Sećam se utakmice protiv Veleža u Nišu, hladno i kišovito vreme, težak teren, rezultat 0:0... Bližio se kraj... Degažirao je loptu skoro do ivice protivničkog šesnaesterca, ona je odskočila i završila u mreži. A na golu mostarskog tima nije stajao neki običan golman, nego veliki Enver Marić. Vest je obišla planetu, da je tamo negde u Jugoslaviji, golman postigao gol i doneo pobedu. Zauvek ću mu biti zahvalan što je na njegovu i Drizinu inicijativu organizovana moja oproštajna utakmica na "Čairu".

CRVENA ZVEZDA 1986-1990.

Miodrag BELODEDIĆ (odbrana)

- Hteo sam Mihajlovića, ali nismo odigrali nijednu utakmicu zajedno u Zvezdi. Zato je dilema Mozer ili Belodedić. Pošto već imam dva stranca u odbrani, neka bude Mile. Zbog njega me duša boli što smo ispali od Kelna, jer sam ubeđen da bismo osvojili Kup UEFA. Belodedić je bio taj poslednji biser koji je falio u sklapanju šampionskog mozaika. Ruku na srce, nismo ni zaslužili da prođemo Nemce. Igrački nikada nismo bili inferiorni, padali smo isključivo na planu logostike i organizacije. Čeka nas revanš sa Kelnom, a šaner kuca na vrata hotelske sobe i nudi mi odela od kašmira za 300 maraka(!?) Krećemo na stadion, u autobusu svi sede osim igrača. Ne šalim se. Evo, ja sam kao kapiten ekipe sedeo na podu između sedišta. Kasnili smo na zagrevanje, a presvlačili se u autobusu. Bilo me je sramota od onih žena, molili smo ih da okrenu glavu ka prozoru. Šeki je na brzinu izdiktirao sastav i odmah smo izašli na teren. I sad ti meni reci, kako da pobedimo Nemce? Kako?

ROBERT PROSINEČKI (vezni red)

- Jednog popodneva, Vaske me je pozvao u kancelariju i pitao me šta mislim o "malom žutom", koji je upravo odradio prvi trening u Crvenoj zvezdi. Nisam znao puno o tom žgoljavku, čuo sam da je bilo neke frke sa Ćirom u Dinamu i da ga je teča doveo na probu u Beograd. Rekao sam Vasketu da me je impresionirao nekim potezima. Odličan prijem, kontrola lopte. Odigrao je par dijagonala koje su bile precizne. Ali ne toliko zbog pasa, koliko zbog pokreta, koordinacije, mekoće. Svako ko se bar malo razume u fudbal, morao je to da primeti. Fenomenalna tehnika, strašan udarac, pregled igre. Vaske kaže "Imamo ga za džabe". Šta je onda problem, uzimaj ga odmah. Videlo se da je majstor, samo je trebalo vreme da uđe u Zvezdin vrtlog, da se navikne na ambijent, navijače, trofeje. Kada je sa omladincima Jugoslavije osvojio titulu prvaka sveta u Čileu sačekao sam ga na beogradskom aerodromu i poklonio mu buket cveća. Zvezda je uvek bila veliki klub i smatrao sam to kao lep gest kapitena prema momku koji je proglašen za najboljeg mladog fudbalera na svetu.

VLADIMIR JUGOVIĆ (vezni red)

- Mnogo zahvalan igrač. Nije bio spektakularan, ali surovi profesionalac. Razumeo je taktiku, čitao igru... šta, kako, koliko. Nikada se nije štedeo. Ne postaje se slučajno najtrofejniji igrač svih vremena. Takođe, imena klubova sa kojima ih je osvajao, govore o njegovoj klasi. Njegova posvećenost je nešto fascinantno. Znaš kako, Juga je bio igrač koji jednostavno ne može da te razočara. Da li će da te oduševi, to ne znam.

Pretpostavljam da hoće. Ali da te razočara, nema šanse. Upravo zbog toga dajem mu prednost u odnosu na neke druge igrače. Imao sam tu i Šabana. Pa Didijea Dešana koji je imao vrhunske sezone u Marselju i Juventusu. Ali Juga mi je mnogo drag kao igrač i kao čovek, jednostavno ne mogu da zamislim TOP 11 bez njega u timu.

DEJAN SAVIĆEVIĆ (vezni red)

- Napravili su bez potrebe frku kada je dolazio u Zvezdu. U fazonu, kako će Piksi da prihvati Deju, ko će da bude vođa, kome traka, kome broj 10. Gluposti. Čuj, kako će Piksi da prihvati Deju. Pa prihvatio sam ga kao brata. Kada su ljudi normalni, tu nema problema. Dejo je totalno normalna osoba i zato smo prijatelji ceo život. Sećam se kad su ga pustili iz vojske da nam pomogne u Kupu šampiona. Kaže starešinama "Idem da igram protiv Milana", oni se smeju. Kao "Ajde beži, koga ti ložiš". Bili smo cimeri i u Zvezdi i u reprezentaciji. Na dan utakmice, pusti ga samo da odspava i ne brini za rezultat.

Kažu "vreme je za ručak, idi ga budi". Ma kakav crni ručak. Morao sam da puzim po sobi da ga ne probudim. Promeškolji se i pita "koliko je sati'. Dobro jutro, podne je. Ali sa loptom virtuoz. Vulkan talenta. Kada krene u driblinge, čini ti se da tvrđavu može da sruši. Fizički moćan, tehnički perfektan. Predodređen za veliko ime svetskog fudbala.

Druga su vremena bila, drugi običaju. Mi smo na dan utakmice sa Milanom blejali po Pjaci duomo, slikali se, kupovali suvenire u šopu "rosonera". Lagano, niko te ne dira. A zamisli danas nešto slično.

DARKO PANČEV (napad)

- Imam puno kandidata za poziciju špica. Papen, Pančev, Kantona... Neka bude Pančev.

Čovek je oborio sve golgeterske rekorde u karijeri, kako da ga ne stavim? Svima su u sećanju njegovi golovi u Kupu šampiona i u zvaničnim prvenstvenim utakmicama Crvene zvezde, ali ja pamtim jednu nezvaničnu. Igrali smo protiv CSKA iz Sofije na turniru u Nici, poluvreme 5:0, Kobra pet komada. Gledamo se u svlačionici, ne verujemo. Pitamo ga da li je normalan. On se smeje. Znaš ono njegovo, "sve je to normalno". Završi se 6:1, rapsodija od igre. Ako se ne varam, to je prva utakmica na kojoj smo Dejo, Robi, Darko i ja zaigrali zajedno u dresu Zvezde. Balada. A Bugari jaki kao zemlja. Stoičkov, Penev, Kostadinov... Nisu znali odakle gruva. Sitan vez. Mi smo pakovali, a Darko gurao u mrežu. Pakao od golgetera.

MARSELj 1990-1994.
Kris VODL (vezni red)

- Tih, skroman, a vedrog duha i vesele naravi. Fenomenalan igrač. Atipičan primer engleskog fudbalera. Fantastičan dribler, zabavljač na terenu. Izuzetna fudbalska inteligencija, tajming za dupli pas, centaršut. Izgledao je malo trapavo, ali je voleo loptu u svom posedu i po desnoj strani je činio čuda. Profil igrača koga publika mora da voli. Da preskoči loptu, proda foru, napravi vic. A pritom strašno produktivan.

NAGOJA 1994-2001.
Karlos TORES (odbrana)

- On je sin Karlosa Alberta, kapitena Brazila sa SP u Meksiku 1970. To je čuvena generacija, koju mnogi smatraju najboljom postavom svih vremena. Tukli su Italijane u finalu 4:1, Karlos Alberto je postigao četvrti gol i ujedno je poslednji kapiten koji je podigao trofej "Žil Rime". Nisam imao pojma da mu je Tores sin. Kada smo posle sankcija igrali prijateljsku utakmicu sa Brazilom, sreo sam se sa Vengerom koji je bio u završnim pregovorima oko preuzimanja Nagoje. Prostudirao je ekipu i zaključio da mu fali kvalitetan štoper. Zato je došao u Brazil da na delu vidi pojačanje iz redova Vasko da Game i kada mi je rekao da je Tores sin Karlosa Alberta, uhvatio sam se za glavu. O ne, zar opet "tatini sinovi"? Međutim, momak je bio prva liga. Tako dobar igrač, takav profesionalac, čovek, ljudina.

VERONA 1991-1992.
Alesandro RENIKA (odbrana)

- Opredeliću se za Reniku, sjajnog momka i kvalitetnog odbrambenog fudbalera. Bio je član slavne generacije Napolija koja je sa Maradonom osvojila dve titule šampiona Italije. Iskusan centarhalf, mnogo dobar dasa. Stigli smo iste sezone u Veronu i odmah uspostavili prijateljski odnos. Sedeo sam pored njega kad mu je zazvonio telefon, a s druge strane žice Maradona. Bog koji hoda. Gurnuo mi je slušalicu i rekao "Evo ti, razgovaraj sa najvećim". Dijego mi kaže "Pazi se Italijana, veliki su to prevaranti.

Udaraju s leđa, biju dobre igrače, mene su tukli kao konja". Zahvalio sam mu se na savetu, mada je u tom trenutku bilo jasno da zbog povrede neću moći da pružim ni delić svojih mogućnosti. Možda sam samo na jednoj utakmici bio onaj stari Dragan Stojković. I to protiv Intera, leteo sam po terenu. Kao da je neko čarobnim štapićem izlečio koleno, osećao sam se kao leptir. Ali dva dana kasnije, sve se vratilo na staro.

REPREZENTACIJA SFRJ 1983-1992.
Safet SUŠIĆ (vezni red)

- Fudbalska lokomotiva. Nesvakidašnja moć, vanserijska tehnika, lucidnost, lukavost.

Posedovao je sve ono što jednog čoveka čini vrhunskim fudbalerom. A van terena vrlo skroman, nikada nije bio sklon skandalima. Takav je i danas, ceo život tih i povučen. A znamo da su velike reke uvek tihe, dok potoci prave najveći žubor. Pape je jedan od najboljih svih vremena, ja sam ga mnogo cenio i voleo. Neverovatna erupcija talenta u nogama i glavi. Bukvalno je nosio tim i jednim potezom rešavao utakmice. Francuski mediji su ga proglasili za fudbalera veka PSŽ. Bio je nosilac velikog projekta predsednika Frensisa Borelija i prva prava inostrana zvezda francuskog fudbala.

REPREZENTACIJA SRJ 1992-2000.
Predrag MIJATOVIĆ (napad)

- Prototip modernog napadača. Partizan i Valensija su mu bili lansirna rampa za Real u kome je udario pečat karijere i upisao svoje ime zlatnim slovima u anale "kraljevskog kluba". Eksplozija u nogama, taj prvi sprint od 5-6 metara, kao turbina. Ali pre svega, vanserijska fudbalska inteligencija. Peđa nikada nije trčao u prazno, čisto reda radi da bi nekome nešto dokazao. Ne. svaki njegov pokret, svaki potez, imali su neki smisao i bili su u službi ekipe. Uvek smo imali izuzetan odnos, tako je i danas, svaki naš susret obiluje emocijama i uzajamnim poštovanjem. Taman posla da je bilo polemike oko toga ko će da izvede penal ili slobodan udarac. Šutirao je onaj ko se u datom trenutku bolje osećao. Desila se ta prečka u Tuluzu, bože moj. Van der Sar je gromada od golmana, nije mu lako dati gol. Danas kad bi šutirao, ja bih mu isto savetovao. Šutni je iz sve snage, po sredini. Lopta se podigla i milimetri su presudili da ne završi u mreži. Jednostavno, postoje dani kada se ne da. Kao što se meni nije dalo u Firenci. I da, ona proslava gola protiv Nemačke je njegova ideja. Fora iz filma "Mi nismo anđeli".

Arsen VENGER (trener)

- Sarađivali smo dve godine u Nagoji i ostavio je najveći pečat u mojoj karijeri. Naravno, imao sam i pre njega vrhunske učitelje. Od Nenkovića, Dimoskog i Duvančića u Radničkom, do Vasketa, Stankovića i Šekija u Zvezdi. Da ne zaboravim i Gibca Jovanovića, trenera od koga sam naučio prve fudbalske lekcije. Stankovića sam mnogo cenio, bez obzira na nesporazum koji smo imali na početku saradnje. Igrali smo neku prijateljsku utakmicu sa Voždovcem i Vladica Popović je izdiktirao sastav: '7-Stojković, 8-Prosinečki, 9-Musemić, 10-Đurovski, 11-Đurović'. Samo sam pitao "Kako 7, valjda 10-Stojković". Stane me je pozvao u kancelariju i rekao "nećeš ti da određuješ ko će koji broj da nosi, marš kod Džaje po ispisnicu". Seo sam u auto i otišao kući. Ma gluposti. Stane je voleo da gradi autoritet na najboljim igračima u timu. Razumeo sam i nisam mu zamerio. Sa Vasketom sam imao najbolji odnos. Bio je preteča modernog fudbalskog menadžera, kao u Engleskoj. Više se bavio psihologijom, a rad na terenu je prepuštao svojim pomoćnicima. Nije tu bilo mnogo taktike, ja sam tek kod Osima počeo da kapiram šta znače sistemi igre, formacija, strategija.

Šta će vam četvrti gol, mnogo je

PROSTO neverovatno zvuči podatak da je za četiri godine igranja u Zvezdi, samo jednom zatresao mrežu Partizana.

- Pa dva su mi poništili na pravdi boga - smeje se Piksi.

- U jednom derbiju smo posle 20 minuta igre vodili sa 3:0. Partizan je bio na konopcima. U finišu prvog poluvremena sevnula je kontra, Musemić mi je odigrao u prostor, obišao sam Omerovića i poslao loptu u mrežu. Videlo se sa zgrada na Autokomandi da nema govora o ofsajdu. Kada sam sudiju Čolića pitao u tunelu zašto je poništio gol kada mu ni njegov pomoćnik nije ništa mahao, odgovorio je "Šta će vam četvrti, mnogo je". Iste godine su mi poništili i gol sa pola terena. Đukanović je boksovao loptu i ostao daleko od gola, video sam da Radanović nema šanse da stigne. Gađao sam mrežu i pogodio. Sudija Radović je strogo poštujući tadašnja pravila mahao ofsajd zbog položaja Bore Cvetkovića. Šta da se radi. Partizanu sam morao da zatresem mrežu direktno iz kornera da bi mi sudije konačno priznale gol.

Osim nije zaslužio torturu

ZA razliku od Dejana Savićevića, Piksija samo lepe uspomene vežu za Ivicu Osima.

- Često me pitaju za proslavu prvog gola protiv Španije. To je bila moja podrška čoveku koji je tih dana bio na strašnom udaru javnosti. Videlo se da imamo štofa i da smo kadri za veliki rezultat. Međutim, Osima su napadali sa svih strana. Trpeo je niske udarce, a kap koja je prelila čašu dogodila se veče pre meča u Veroni. Napisali su da je popio 11 flaša viskija. Bio je utučen. Ceo svet mu se smučio.  Zagrljaj kod gola je najmanje što sam mogao da učinim. A vest nije imala veze sa istinom. U hotelu u kome je boravila naša reprezentacija, organizovala se proslava. Mi smo imali naše obaveze. Nismo uopšte dolazili u kontakt sa gostima kojih je prethodne večeri bilo mnogo u holu i restoranu. Novinari su narednog jutra na jednom stolu prebrojali 11 flaša viskija i napisali da je sve to popio Osim. Ali dobro, izgleda da nam je suđeno da na svakom velikom takmičenju izmišljamo neku aferu.

Smetala samo izmena sa Holandijom

SA svim selektorima je imao maksimalno korektan odnos i samo se jednom u karijeri iznervirao zbog neke njihove odluke:

- Zasmetala mi je samo izmena protiv Holandije u osmini finala Svetskog prvenstva u Francuskoj. Nisam bio umoran, osećao sam da ih imamo. Pomislio sam "Što me sada menjaš kad su Holanđani na kolenima". Ali dobro, Sani je mislio najbolje. Imali smo odličnu saradnju. On je bio svestan naših karijera, mi sa druge strane to nikada nismo zloupotrebili. Zameram mu samo jednu stvar, morao je protiv Nemačke bolje da iskoristi pauzu u poluvremenu. Vodili smo 1:0, imali sve u našim rukama. A njemu je zazvonio telefon i nije ga bilo deset minuta u svlačionici. Zgrabio sam flašu vode i razbio je o pločice u kupatilu. Umesto da napravimo dogovor kako da dotučemo protivnika, mi smo se gledali i ćutali. Da smo pobedili Nemce, bio bi lakši raspored u nokaut fazi i sve bi bilo drugačije. Saznali smo posle i ko ga je zvao. Kondicioni trener Peđa Stanojević, da mu kaže kako smo moćni i da nastavimo da gazimo.