TURSKA TUGUJE: U zemljotresu poginuo sportski direktor za kojim se tragalo dve sedmice, DNK analizom moralo da se utvrđuje čiji je leš
NOVI zemljotres u Turskoj, koji se u ponedeljak 20. februara dogodio u popodnevnim satima, bio je velike snage, 6,3 stepena, ali su ona dva iz pretprošle sedmice, bila jeziva i dovela do ogromnog broja poginulih - kako u Turskoj, tako u Siriji. A jedna od poslednjih utvrđenih žrtava je i sportski direktor FK Hatajspora, Taner Sevut.
Hatajspor, iz grada Hataja koji je strašno stradao u ovoj katastrofi, bio je u žiži interesovanja svetske sportske javnosti jer se deset dana tragalo za njegovih fudbalerom, reprezentativcem Gane Kristijanom Acuom.
On je, nažalost, pronađen mrtav, baš kao i danas sportski direktor pomenutog kluba.
Kako javljaju turski mediji, Taner Sevut (48) nije mogao da bude identifikovan vizuelnim putem, već je iz njegovih posmrtnih ostataka uzet uzorak zbog DNK analize, te je potom, poređenjem sa članovima porodice, utvrđeno da se o njemu radi.
- Izuzetno smo tužni zbog gubitka našeg sportskog direktora, Tanera Savuta - navodi se na Tviter nalogu FK Hatajspora, uz sledeće reči: - Neka se Bog smiluje na našeg dragog učitelja. Mi šaljemo naše iskreno saučešće njegovoj porodici i navijačima. Nećemo te zaboraviti, učitelju. Neka ti Bog odmori dušu u raju. Uvek ćeš biti u našim srcima.
Podsetimo, prvi razoran zemljotres u Turskoj koji se dogodio 6. februara 2023, bio je snage 7,7 stepeni, ali posle tih strašnih momenata, koji su počeli u 04.17 ujutru, desio se još jedan izuzetno snažan zemljotres, od 7,5 stepeni, i to u 13.24.
Do ovog trenutka, turske i sirijske vlasti su pronašle više od 45.000 tela poginulih osoba, ali pronađeni su i mnogi preživeli.
U nastavku, na ovoj stranici portala "Novosti" možete videti i spisak najjačih zemljotresa u istoriji, i onih najsmrtonosnijih, ali pre toga - zašto su se ovako razorni potresi desili u Turskoj.
Tektonske ploče - Turska
Turska je seizmički aktivna oblast unutar kompleksne zone sudara između Evroazijske tektonske ploče i Afričke i Arapske ploče. Veći deo turske teritorije leži na Anadolskoj ploči, manjoj po veličini, a omeđenoj dvema velikim zonama raseda, Severnoanadolskim rasedom i Istočnoanadolskim rasedom, na kome se i desila pomenuta seizmička aktivnost koja je dovela do ovih katastrofalnih posledica (epicentar je bio najbliže gradu Kahramanmaraš).
Zapadni deo zemlje takođe je zahvaćen zonom veće tektonske aktivnosti u Egejskom moru izazvanom pomeranjem tzv. Helenskog luka ka jugu.
Najistočniji deo Turske leži na zapadnom kraju "Zagrosovog nabora" i potisnog pojasa, kojim dominira tektonski potisak, što takođe može da izazove zemljotrese ozbiljnije jačine.
Najjači zemljotres
U Srbiji mnogi u svežem sećanju imaju zemljotres u Kraljevu 2010, ali strašan je bio i onaj u Skoplju 1963, i u Banjaluci, i mnogi drugi...
Najjači zvanično izmereni zemljotres na svetu desio se 22. maja 1960. u Čileu i bio je jak od 9,4 do 9,6 stepeni. Trajao je deset minuta, izazvao cunamije koji su pogodili južni Čile, Havaje, Japan, Filipine, Novi Zelenad, Australiju. Procene su da je zemljotres, koji se desio oko 570 kilometara od Santijago de Čilea, pokraj grada Valdivija, doveo do oko 6.000 poginulih.
Od 1501. godine do sada, zabeleženo je 46 potresa koji su bili snage od 8,5 stepeni ili jači od toga. Na drugoj poziciji po snazi je zemljotres u Aljasci, 1585, za koji se veruje da je dostigao 9,25 na skali, a na trećoj poziciji još jedan čileanski potres, od oko 9,1, i to 1730. godine. Sledeća dva desila su se u mnogo bližoj prošlosti. Godine 1964. u Aljasci se dogodio zemljotres magnitude 9,2 stepeni, a 2004. u Sumatri, u Indijskom okeanu, zemljotres jačine 9,1 do 9,3 stepena. Taj je ostao upamćen po mnogim žrtvama...
Najviše poginulih ljudi u zemljotresu
Iako je u pomenutoj tragediji u Sumatri, petoj na listi najjačih zemljotresa u istoriji, ne samo od potresa i rušenja zgrada, već i od cunamija koji je pogodio 14 država, došlo do čak 227.898 pogibija tog 26. decembra 2004. godine, to je tek šesti najsmrtonosniji zemljotres u istoriji ljudskog roda.
Na petom mestu je oko 230.000 poginulih 1139. godine u Azerbejdžanu (procena je da zemljotres tada bio jak 7 stepeni), na četvrtom mestu, takođe usled potresa od 7 stepeni, je 250.000 poginulih u Antiohu, tada Istočnom rimskom carstvu, sada Turskoj, 526. godine, a na trećem mestu sa 273.400 žrtava je prvi od tri kineska razorna zemljotresa na ovoj listi.
Ovaj, trećeplasirani, desio se 1920. u Ningša-Gansuu.
Drugoplasirani na ovoj crnoj listi najvećih tragedije od prirodnih katastrofa izazvanih potresima tla je zemljotres u kineskom Hebeiju 28. jula 1976. godine, kada je stradalo najmanje 242.769 ljudi, ali su procene išle dotle da je i do 700.000 bilo mrtvih, dok se na čak 820 do 830 hiljada žrtava procenjuje epilog najsmrtonosnijeg zemljotresa, koji je kineski Šanksi pogodio 23. januara 1556. godine. Za njega se smatra da je od samog pomeranja tla poginulo odmah više od 100.000 ljudi, a preko 700.000 potom umrlo od gladi i bolesti.
Bonus video: MALI SUPERMEN - sirijski dečak rođen u ruševinama posle zemljotresa dobro napreduje u bolnici