KAKO JE ĆIRO BLAŽEVIĆ DOBIO NADIMAK: "Majka Kata se molila Bogu da ga ne zovu tako"
LEGENDARNI hrvatski fudbalski trener Miroslav Blažević preminuo je ove srede u 88. godini posle duge i teške borbe sa karcinomom. Ostaće upamćen po jedinstvenoj harizmi i izjavama bez dlake na jeziku, kao i po specifičnom nadimku - Ćiro.
FOTO: Tanjug/Hina
Kako Ćiro od Miroslav?
Taj nadimak stekao je još kao petogodišnji dečak. Kao najmlađe od osmoro dece iz siromašne travničke porodice išao je na jednu lutkarsku predstavu u kojoj se jedan lutak zvao Ćiro. Nakon toga deca su počela da ga zovu Ćiro.
To se njegovoj majci Kati, koja ga je zvala Braco, nikako nije sviđalo, pa se molila Bogu da druga deca prestanu tako da ga zovu. Možda ga je zbog toga i upisala na katoličko semenište gde je mali Miroslav trebalo da se pripremi za budući poziv sveštenika. Od toga nije bilo ništa jer se maleni Ćiro zaljubio u jednu od časnih sestara koje su ga presvlačile, više o tome pročitajte u posebnoj vesti OVDE.
Kad je 1954, kao 19-godišnjak, stigao iz rodnog Travnika u Dinamo, njegovi novi saigrači su mu dali nadimak Blaž, skraćeno od prezimena.
Ali, radost majke Kate nije dugo trajala pošto su ubrzo na jednu Dinamovu utakmicu došli neki navijači modrih iz Travnika, koji su u Blažu prepoznali svog Ćiru i tako mu skandirali. Kada je Maksimir usvojio novi nadimak, nije više bilo povratka, pa je Miroslav, tojest Blaž, zauvek ostao Ćiro.
Doduše, kasnije su mu prišili još dva "alternativna" nadimka - tokom sezone 1981/82. kada je Dinamo predvodio do titule šampiona Jugoslavije, bio je prepoznatljiv po belom šalu u kome je vodio sve utakmice, pa je širom nekadašnje zajedničke države postao poznat i kao "beli šal", dok je kasnije zbog svog specifičnog odnosa prema igračima i kolegama trenerima dobio nadimak "trener svih trenera", koji je posebno postao aktuelan kada su ga selektori svih učesnica proglasili za najboljeg među njima na Mundijalu 1998. u Francuskoj.
BONUS VIDEO - Bakljada Delija i frimaša u čast Siniše Mihajlovića