KRISTIJAN BELIĆ IMAO ZANIMLJIV RAZVOJNI PUT - Vest hem kao škola: "Tamo je sve na potpuno drugom nivou" (FOTO)

Belek, od specijalnog izveštača "Novosti"

Partizanova britka sablja je tokom jeseni često "koketirala" sa kartonima, hodao je po ivici žutog i crvenog kartona, ali je istovremeno mnogo doprineo preko potrebnoj čvrstini ekipe na sredini terena.

- Na sebe nekad budem najviše ljut. Prosto takav sam i na terminu sa drugarima, košarku kad igram sa bratom ili tenis. Uvek je na krv i nož, nadam se da ću sa iskustvom to malo smanjiti. Trudim se da budem obazriv, da ne pravim glupe faulove na 60,70 metara kao što je to bio slučaj na gostovanju Slovackom - priseća se Belić.

Upravo je evropska premijera u grupnoj fazi Lige konferencije obeležila mladog vezistu kao igrača koji je izuzetno srčan, ali bez dovoljno samokontrole.

- Da, ta utakmica u Češkoj je najbolji primer. Trener Petrić mi ništa nije zamerio, rekao mi je da takvim stilom igre mogu da doprinesem, da se ipak iskontrolišem, da poradim na par stvari. Kasnije protiv Čukaričkog na našem stadionu mi se ta borbenost isplatila, iako je moglo da se desi da ode na drugu stranu, da dobijem crveni karton.

Početak karijere je vezan za Karaburmu i školu OFK Beograda, ali je vrlo brzo usledio odlazak u Vest Hem i četvorogodišnje stasavanje u potpuno drugačijim uslovima.

- Mnogo toga sam naučio u Londonu, sa jako dobrim igračima i trenerima sam radio u odličnom okruženju. Deklan Rajs se iz te naše generacije probio, živeli smo zajedno dve godine u internatu. Ima i dosta igrača koji su sada u Čempionšipu. To je drugi nivo potpuno, disciplina, organizacija i sami treninzi sve je drugačije.

Posle pune četiri godine je usledio prelazak u Olimpijakos.

- Možda je trebalo da ostanem, imao sam još dve godine ugovora, ali video sam da teško mogu da dođem do prvog tima. Za život mi je najlepše bilo u Atini. Zajedno smo Sveta Marković i ja došli, moram da kažem da nije lako za mlade igrače tamo da dobiju šansu. Igrao sam za omladince, debitovao za A tim. Ipak, nije bilo lako doći do najvišeg nivoa.

Čukarički je predstavljao samo usputnu stanicu ka ostvarenju dečačkog sna.

- Kad se javio Partizan, nije bilo dileme iako sam iskreno bio iznenađen jer nisam imao minutažu u Čukaričkom. Ceo život navijam za Partizan, išao sam na utakmice. Sama ta pomisao da ću igrati pred navijačima u Humskoj je za mene bila kao ostvarenje najlepšeg sna. Došao sam u julu posle prvog kola, u Nišu sam debitovao. Trebalo mi je mesec, dva da se priviknem na trenera, saigrače, uopšte na novu sredinu.

Prekretnicu u klasifikovanju Belića kao "tempirane bombe" ili "britke sablje", utisak je, doneo je večiti derbi odigran poslednjeg dana avgusta.

- Derbi je bio prva utakmica koju sam počeo. Tu sam stekao samopouzdanje, odigrao sam skroz korektno, iskontrolisao sam se dobro. Posle toga je sve nekako bilo lakše. Jedva čekam nastavak sezone, moramo da verujemo da ćemo stići Zvezdu iako nije sve na nama. Ići ćemo utakmicu po utakmicu - zaključio je Belić. 

BONUS VIDEO: Vredelo je učestvovati - Koliko su zaradile reprezentacije na Svetskom prvenstvu 2022. u Kataru?