KAKO JE PELE POMAGAO STEPIJU DA NAĐE SNIMAK OPROŠTAJNE UTAKMICE: "Prišao mi je kao da se znamo sto godina i pozdravio me" (VIDEO)
VIDELI smo se dva puta u životu. Jednom 1971. godine na njegovom oproštaju pred prepunom "Marakanom" u Riju i onda 34 godine kasnije u Frankfurtu. Ovako je, za "Novosti", počeo svoje sećanje na nedavno preminulog slavnog Pelea naš proslavljeni fudbalski as Dragoslav Stepanović.
FOTO: Privatna arhiva
Popularni Stepi provodi svoje, više nego zaslužene, penzionerske dane u Nemačkoj, u kojoj je kao igrač, a kasnije i kao trener ostavio najdublji trag i upisao se u neke od najlepših strana bundesligaške riznice uspomena.
Vraća nas, kao u nekoj vremenskoj mašini, u 2. jul 1971. godine...
- Na "Marakani" sve krcato. Pele se oprašta od reprezentacije i imao je samo jednu želju, da igra protiv Jugoslavije. To je bilo vreme kada je naša selekcija s pravom nosila nadimak "evropski Brazilci". Godinama čitam neki zvaničan podatak da je na tribinama tog dana bilo 138.575 gledalaca. Ma, kakvi... Ja vam tvrdim da je bilo preko 150.000 ljudi - uveren je Stepanović.
Na tribinama karneval, na terenu prelep fudbal i konačnih 2:2, da se i na semaforu vidi da je ovo zaista bio prijateljski meč.
- Poveli smo 1:0 u 35. minutu. Asistirao sam Džajiću za taj gol. Posle ludnice na terenu i dan posle meča tražili smo od selektora Vujadina Boškova da nam nekako nabavi video-snimak te utakmice, jer ne igra se svaki dan na "Marakani", pred prepunim tribinama, protiv Pelea. I sad, pazite, od te 1971. godine do 2005. počinje moja potraga za snimkom tog meča - seća se Stepanović.
Ispostavilo se da je Stepiju bilo jednako teško da još jednom u životu vidi Pelea.
- Baš te 2005. godine Pele je dolazio u Frankfurt na Kup konfederacija. Odem na aerodrom, tamo ispred mene stanu četiri telohranitelja. Saznam da je u jednom poznatom hotelu u gradu, opet se spremim i odem tamo. Na svu sreću, jedan rmpalija iz obezbeđenja me prepozna. Bio je Englez i seti me se iz vremena kada sam bio kapiten Mančester sitija. Kaže Peleu ko ga čeka ispred konferencijske sale.
- Priđe mi i pozdravi se kao da smo se znali sto godina. Ceo život je bio takav, vedar i neposredan. Pitam ga za snimak sa one utakmice, on kaže da će da pita svoje u Santosu. Ni od toga ništa nije bilo, pa sam na kraju od jedne nemačke televizije, koja je 1971. godine direktno prenosila meč, iz arhive dobio jednu od najdražih uspomena u karijeri - zaključuje Stepanović, naš proslavljeni fudbaler i trener, koji je od 1970. do 1976. za reprezentaciju Jugoslavije nastupao 34 puta.