IDEALNO JE, ALI NIJE DOBRO: Glad za novcem izazvala apsurdnu situaciju u organizaciji Mundijala 2026. godine
JESTE idealno, ali nije dobro. Glad za novcem izazvala je apsurdnu situaciju, koju je FIFA donela povećanjem broja učesnika narednog Mundijala sa 32 na 48.
FOTO: Tanjug/AP
Praktično savršen sistem takmičenja sa osam grupa po četiri tima, pa dalje na ispadanje, više neće biti na snazi od Svetskog prvenstva 2026. A novi, koji je osmišljen, možda ipak neće biti i realizovan, jer bi mogao da donese sumnje u regularnost. A to je nešto što svetska kuća fudbala najmanje želi.
I tako je sama sebe stopirala.
NA TURNIRU 22% ČLANICA
FIFA ima 211 članica, a na Svetskom prvenstvu 2026. godine učestvovaće 48 reprezentacija što je 22,7 odsto.
Maltene, svaki peti učesnik kvalifikacija, završiće na planetarnom takmičenju.
Na prvom Mundijalu u Urugvaju 1930, ukupno je bilo 13 selekcija. A 2026. samo Evropa će imati 16 predstavnika.
U ovom momentu, tri i po godine pre 23. Mundijala, ne zna se kojim će se putem ići do "Zlatnog globusa". U euforiji, kada je 10. januara 2017. izglasana brojka od 48 reprezentacija na SP 2026, objavljen je i novi sistem takmičenja, ali je neko izgleda prenebregao činjenicu da on može da donese više štete nego koristi, i to zbog regularnosti.
Ključ brige leži u grupnoj fazi. Zamišljeno je da budu po tri ekipe u svakoj grupi, iz kojih dve idu dalje, posle ukupno tri odigrana meča. To bi dovelo u nepovoljan položaj ekipu koja bi nastupala u prve dve utakmice, jer bi bila bespomoćna u završnom duelu, u kome se sastaju dva druga rivala.
Konkretno, ako Tim A i Tim B odigraju 0:0, a zatim Tim A i Tim C 1:1, onda bi Tim B i Tim C u poslednjem susretu, ukoliko odigraju 2:2, prošli dalje ruku pod ruku (ista gol-razlika, presudio bi veći broj golova). Naravno, teško bi bilo utvrditi da je to namešteno, ali svakako bi ostavilo sumnju. Sličan recept bi mogao da se primeni kod rezultata 1:0 i 2:1 u prve dve utakmice. Tada bi 3:2 za ekipu koja je izgubila prvi susret takođe odveo u nokaut fazu dva rivala koja su na terenu. A onaj koji je već odigrao dva meča, pakovao bi kofere.
Kada su ljudi iz FIFA to sve shvatili, stisnuli su kočnicu, pa trenutno razmatraju dva nova sistema, od kojih nijedan nije potpuno kako treba. U prvoj varijanti, grupni sistem bi bio sa po četiri tima u 12 grupa. Dalje bi išle dve prve ekipe i osam najboljih trećeplasiranih. Tu, dakle, ne bi moglo da bude mahinacija kao u sistemu 16 timova u tri grupe, ali bi ovo značajno podiglo broj utakmica. Ukupno bi ih bilo 104, što bi umnogome otežalo organizaciju i odužilo trajanje turnira. Takođe, finalisti bi morali da učestvuju u osam utakmica, umesto u sedam. A u drugoj varijanti, praktično bi se igrala dva odvojena takmičenja, po 24 tima (kao EP, šest grupa po četiri) i pobednici dva kostura bi se našli u finalu, što je pomalo čudno.
FIFA je sama sebe stavila u rebus i ima sve manje vremena da ga reši.
Ekspanzija
1930. 13 timova, 18 mečeva
1934. 16 timova, 17 mečeva
1938. 15 timova, 18 mečeva
1950. 15 timova, 22 meča
1954. 16 timova, 26 mečeva
1958. 16 timova, 35 mečeva
1962. 16 timova, 32 meča
1966. 16 timova, 32 meča
1970. 16 timova, 32 meča
1974. 16 timova, 38 mečeva
1978. 16 timova, 38 mečeva
od 1982. 24 tima, 52 meča
od 1998. - 32 tima, 64 meča
2026. 48 timova
BONUS VIDEO: IN MEMORIAM: Odlazak Pelea „kralja“ fudbala