DA ŽIVOT ZAVISI OD "SLOBODNJAKA", ŠUTIRAO BI GA SINIŠA: Proslavljeni srpski fudbaleri prisetili se anegdota o legendarnom Mihi (FOTO)

U poznatoj emisiji "Mojih TOP 11", zajedničkog vremena i anegdota prisetili su se Miroslav Đukić, Savo Milošević, Nikola Lazetić.

BORAC BEZ MANE

Nekadašnji član A selekcije, Miroslav Đukić, sa Sinišom Mihajlovićem je bio član mlade reprezentacije koja je 1990. godine osvojila srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu.

- Imali smo strašnu generaciju sa Bobanom, Jarnijem, Šukerom, Mijatovićem, Saveljićem, Babunskim, Lekovićem... Drugim rečima, "zlatni čileanci" pojačani sa par iskusnijih momaka - kaže Đukić.

- Pravila su dozvoljavala dva starija igrača, pa su Savićevića i mene pozvali da ispunimo bonus. Miha je odigrao maestralno sve mečeve na putu do finala. Izbacili smo Bugare i Italijane, ali je SSSR u dva finalna duela iskoristio naše greške i zasluženo osvojio prvo mesto. Dobili su nas klasičnim ruskim stilom, čvrsto u odbrani i brz kontranapad. Imali su Kančelskisa, Dobrovoljskog, Kolivanova... igrače koji su kasnije napravili velike karijere. Italija je takođe imala moćan tim sa Perucijem, Kostakurtom, Markom Simoneom, Kaziragijem, Lentinijem, Stropom... ali nisu imali rešenje za briljantnog Deju Savićevića.

Mnogo lepih uspomena Đuku i Mihu veže i za zajednički period u seniorskoj reprezentaciji Jugoslavije.

- Izborili smo u velikom stilu plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine i sa velikim entuzijazmom otputovali na završni turnir u Belgiju i Holandiju. Miha nije hteo da igra levog beka i meni je to bilo sasvim normalno. Važio je u to vreme za jednog od najboljih štopera u italijanskom prvenstvu i zašto bi menjao poziciju u reprezentaciji. Prihvatio sam na sebe odgovornost da odigram na levom boku i mislim da sam korektno obavio zadatak. Ne računam utakmicu protiv Holandije u kojoj nam ništa nije išlo od ruke - priseća se Đukić koji je u idealnom timu saigrača svoje karijere Mihajloviću dodelio ulogu komandanta odbrane.

O Siniši i kao igraču i čoveku imao je samo reči hvale.

- Miha je bio vrhunski fudbaler, ali i kolega za primer. Uvek da ti izađe u susret, da ti se nađe u nevolji. Vedrog duha, zabavan, da se našali, da podigne atmosferu u svlačionici. A na terenu borac bez mane i straha, ako treba i glavom kroz zid, samo da rezultat na kraju utakmice bude u našu korist - ističe Đukić.

Savo Milošević je samo jedan u nizu asova koji je u emisiji 'Mojih TOP 11' važnu ulogu u svom idealnom timu dodelio Siniši Mihajloviću:

- Miha i ja smo imali neki naš odnos koji je poseban i specifičan - kaže Milošević, proslavljeni reprezentativac.

- Ja znam da je on puno kritikovan zbog nekih stvari koje je radio tokom karijere. Recimo, zbog onog crvenog kartona protiv Slovenije. Ali ja to gledam iz svog ugla. Meni je bilo draže da vidim nekoga ko se tako nervira, nego neke koji nisu uopšte. Miha je svaki trening radio 100 odsto. Svaku utakmicu, koliko god igrao, 100 odsto. Za mene je to bio jedini pravi sistem vrednovanja, jer sam i ja bio takav. Reprezentacija je čast i privilegija i svako je dužan da pruži svoj maksimum. Može da se odigra loše, mnogo je faktora koji utiču na kvalitet partije svakog pojedinca. Ali Mihin odnos prema igri je bio takav da je svaki put ginuo na terenu. Temperament je drugo, nismo svi isti. Možda i jeste u nekim situacijama prelazio granicu, ali je kod mene uvek imao olakšavajuću okolnost, jer znam koliko se jeo u sebi kada bi nešto zaškripalo u ekipi.

"IZNENADIO" ĆIRU 

Nekadašnji napadač našeg nacionalnog tima, setio se i jedne anegdote. 

- Ima jedna zajednička sa Draganom Ćirićem, koga sam takođe stavio u svojih top 11. Datira s kraja devedesetih, sa jedne prijateljske utakmice na stadionu Barselone. Miha je sa Sampdorijom otišao da odigra generalku pred početak sezone... Zna da je Ćira tu negde... Treba da izađu na teren... Traži Ćiru da se pozdrave. Ovog nema nigde. U nekom momentu, kad su već izašli na teren, Miha ga konačno ugleda, priđe mu s leđa i kaže "Heeej, gde si". Ćira se okrene i onako iznenađeno "Heeeeej, otkud ti ovde". Toliko o tome da je Ćira znao protiv koga igra. A kamoli da je i Miha tu - kaže Milošević. 

KAD SE POJAVI...

Nikola Lazetić je Sinišu Mihajlovića "zakačio" i u Laciju i u reprezentaciji Jugoslavije:

- Imao sam u Laciju Dijega Simeonea, Huana Sebastijana Verona, Klaudija Lopeza... imao sam Japa Stama koga smatram najboljim holandskim defanzivcem svih vremena. Ali niko od njih nije imao tu harizmu kao Siniša Mihajlović i njega jednostavno ne smem da izostavim iz svojih top 11. Ugled koji je Siniša stekao tamo, nikada nijedan stranac nije imao u istoriji italijanskog fudbala. Bilo je možda boljih igrača... dođe neki Ronaldo ili neki Ševčenko, pa daju 20-30 golova i gledaju u njih kao u boga... ali svi oni budu godinu, dve, tri i odu. Siniša je u Italiji bio ceo svoj život, tamo je stekao veliku porodicu. Možda smo ga mi u Srbiji doživljavali na neki drugi način, ali on je tamo bio totalno drugačiji - kaže Lazetić. 

Dodaje Nikola još jednu interesantnu priču.

- Ja sam imao priliku da vidim ko je Siniša Mihajlović kad uđe u svlačionicu, ko je Siniša Mihajlović kad se pojavi pred sudijom, ko je Siniša Mihajlović kad priča sa saigračima... Kad donese neku odluku, kada je saopšti, koliku to težinu ima. Sreo sam ga i u reprezentaciji, gde je takođe plenio snagom karaktera i autoritetom. Mislim da ga ovde u Srbiji nismo ni približno cenili i poštovali kao Italija i italijanski fudbal. 

ZMIJA U NESESERU

Za prvi susret Dejana Stankovića sa Sinišom Mihajlovićem, vezana je čuvena priča o cigareti u karantinu Lacija:

- Jaoooo, ko o čemu, on o cigareti. Rekao sam mu "nemoj ćale više, nije lep primer za decu". Tačno je, bili smo cimeri u sobi, ja sam samo pućkao ili udisao dim iz njegovih cigareta - pričao je Stanković.

- Bilo me je sramota iz poštovanja prema takvoj fudbalaskoj veličini. Tek me posle dva meseca pitao "pa ti pušiš, zapali slobodno, šta se stidiš".

I ostalih top 11 Dejana Stankovića su sve same veličine. Kakva imena, kakve vedete! Koliko je tu samo klase i trofeja. I koliko zajedničkih akcija i anegdota. 

- Peruci je strašno voleo da ide u lov. I stalno je dolazio na treninge sav izgreban. Sećam se jednom, tu je Miha hteo da ga zadavi. Miha se užasno plašio zmija. I Anđelo je pri povratku iz lova, pregazio jednu u šumi, uzeo glavu, zalepio i stavio je Mihi u neseser. Mi smo se tuširali posle treninga, završili sve... Miha polako otvara neseser i kad je video zmiju, pakao... "šta je ovo... aaa... aaaaaa.aaa...". Žut, zelen, beo... promenio je deset boja u sekundi. Ali stvarno mu je pozlilo. On je jurio Anđela po "Formelu", nije hteo da se vrati u svlačionicu. Morao sam lično da mu se zakunem da sam uzeo zmiju, stavio je u kesu i bacio u kantu za đubre. Znači, bio je zelen kao tabla za top 11.

A na tabli je počasno mesto pripalo Siniši Mihajloviću:

- Siniša. Brat, kum, prijatelj. Sve. Neko ko je stvarno bio uz mene u svakom trenutku. Upoznao sam ga sa 17 godina, pridružio mu se u Laciju sa 19. Nikada neću da zaboravim prvu utakmicu u Pjaćenci i moju izjavu u miks-zoni kada mi je prevodio sa srpskog na italijanski. Pa poziv na fiksni telefon pred polazak na prve pripreme. Zvoni, dižem slušalicu i čujem "Ćao, ovde Siniša Mihajlović".

Ja sam ustao! Bukvalno ustao. Bio sam kod kuće sa Anom, nismo još imali klince. Ustao sam i stao mirno. To je jedno ogromno poštovanje koje se posle toliko godina nije promenilo ni za milimetar - govorio je Stanković.

Tako je. Nije suština u toj haubici u levoj nozi, nemoći golmana ili načinu na koji je lopta cepala protivničku mrežu. Ne. Suština je u njegovom pogledu. U toj vatri koja je plamtela u njegovim očima.

Siniša, živiš!

I definitivno nema ni najmanje dileme.

Jasno i glasno: "Siniša, šutiraj!"