PRVA RADOSNA OBJAVA ARIJANE, MIHINE ŽENE: Devet dana otkad je umro Siniša Mihajlović...

Najpre ja iskoristila Instagram da, u jednoj "priči", objavi objedinjena dva teksta koja su vrlo popularna u Italiji kada dođe do smrti voljene osobe.

"Pola Italije" veruje da su to reči koje je pisao sveti Avgustin, ali su zapravo autori Đakomo Periko (1911-2000) i Henri Holand (1864-1918). Tekstovi su pisani kao da se umrla osoba javlja onoj koja je ostala da živi, a "Novosti" vam donose njihov prevod:

"Smrt je ništa. Samo prelazak na drugu stranu. Kao da sam u susednoj sobi. I dalje sam ja ja, a ti ti. Ono što smo bili jedno drugome pre, i dalje smo jedno drugome. Zovi me imenom kojim si me oduvek zvala, ono koje ti je tako poznato, govori mi na isti način kao što si oduvek. Ne menjaj ton glasa, ne budi utučena ili tužna. Nastavi da se smeješ onome čemu smo se oboje smejali, onim malim stvarima koje smo tako voleli kada smo bili zajedno. Moli se, smej se, misli na mene.

---

Neka ti moje ime uvek bude poznata reč, kao pre: izgovaraj ga bez ikakvog prizvuka senke ili tuge.

Neka naš život zadrži sve što je imao: sve je isto kao pre, to je nešto trajno, što se neće prekinuti. Zašto bih ja bio van tvojih misli, tvog uma? Samo zato što sam van tvog vida? Nisam ja daleko, tu sam, s druge strane, odmah iza ugla.
Uveri sebe, sve je u redu. Ponovo ćeš pronaći moje srce, ponovo ćeš pronaći onu čistu nežnost. Obriši suze i nemoj plakati ako me voliš. Tvoj osmeh je moj mir".

A onda, posle te objave, Arijana Mihajlović je svetu pokazala i unuku čiji je dolazak na svet pre godinu i dva meseca zajedno proslavila sa Sinišom:

Uz fotografiju unuke veoma čudnog imena (mama Virdžinija, Mihina ćerka, nazvala je svoju naslednicu Violante Voljako, što bi u prevodu treblo da znači "rušiteljka vulgarnog"), poručila je:

"Ti si moj srećan Božić".

I, zaista, mnogima koje  zadesi porodična tragedija, nove generacije su jedini srećni detalji života neposredno posle rastanka sa svojom "drugom polovinom".

Siniša Mihajlović - deca

Siniša Mihajlović se tokom igračke karijere u Seriji A, u koju je stigao posle evropske i svetske titule sa Crvenom zvezdom, oženio poznatom italijanskom voditeljkom Arijanom Rapaćoni.

Njih dvoje su u braku dobili petoro dece.

Građanski brak su 1996. godine sklopili u Rimu, a 2005. godine venčali su se i u manastiru u Sremskim Karlovcima. Na pozivnicama za venčanje napisali su da ne žele poklone, već da umesto toga svi koji nameravaju da im nešto daruju pomognu Domu za nezbrinutu decu Dečje selo u Sremskim Karlovcima.

Arijana i Siniša dobili su ćerke Viktoriju i Virdžiniju, kao i sinove Miroslava, Dušana i Nikolasa.

Siniša Mihajlović je kasnije priznao i vanbračnog sina Marka (o kome su vam "Novosti" već pisale), ali je i pored tog "mladalačkog izleta" u vanbračne vode - Arijana bila i ostala njegova najsvetlija zvezda u životu. Njoj se, kao i deci koju je s njom dobio, posvetio do svog poslednjeg daha.

Siniša Mihajlović - biografija

Rođen 20. februara 1969. u Vukovaru, Siniša Mihajlović je fudbalsku karijeru počeo kao levo krilo, da bi prelaskom u Italiju bio prekomandovan u odbranu, gde je igrao do kraja igračke karijere.

Prvo je nastupao za Borovo, potom za Vojvodinu, a od 1990. do 1992. za Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio Kup šampiona i Interkontinentalni kup.

Prešao je potom u Seriju A, gde je nosio dresove Rome (dve sezone), Sampdorije (četiri), Lacija (šest) i Intera (dve).

Za reprezentaciju Jugoslavije Mihajlović je odigrao 63 utakmice i postigao 10 golova, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1998. i Evropskom prvenstvu 2000.

Poznat je kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu (on i Đuzepe Sinjori su jedini igrači koji su u Seriji A postigli tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca), a takođe drži rekord po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca u italijanskom prvenstvu zajedno sa Andreom Pirlom (28).

Posle završetka igračke karijere radio je kao pomoćni trener u Interu do 2008. i u tom periodu osvojio još dve titule prvaka kao i jedan trofej superkupa Italije. Pored Intera je bio i trener Katanije, Fjorentine, fudbalske reprezentacije Srbije, Sampdorije, Milana, Torina i Sportinga iz Lisabona, a u Bolonji je bio dvaput. Poslednji put od 2019, tačno deset godina nakon što je prvi put napustio taj klub.