DOVIĐENJA, DRAGI MOJ BRATE Otvoreno pismo Mihinog brata: Nikad ti neću reći zbogom...

On je pismo dostavio "Telgrafu", a mi ga prenosimo u celosti bez redakcijskih izmena:

- Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

- Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

- Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim. Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

- Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno-bele porodice.

- Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

- Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani, niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

- Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

- Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

- Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate - stoji u pismu Dražena Mihajlovića.

Podsetimo, Siniša Mihajlović je preminuo u 54. godini posle trogodišnje borbe sa leukemijom.