SINIŠA MIHAJLOVIĆ I DETINJSTVO KOJE SLAMA SRCA: Zbog siromaštva je jeo pola banane, a onda je doživeo sudbinu svog oca
SINIŠA Mihajlović izgubio je bitku sa leukomijom u 53. godini života, i napustio svet koji tuguje za fudbalskom legendom. Njegov život, gotovo od prve, pa sve do poslednje sekunde bio je prožet borobom, kako onom na terenu, tako i onom van njega.
Mihajlović je jednom prilikom u razgovoru za italijanske medije otkrio da mu je otac umro od raka pluća, i govorio o tome kakvo teško detinjstvo je imao.
- Moj otac je umro od raka, pa sam se zbog toga redovno testirao. Da nisam to učinio sada (2019. godine), ne bi se godinu dana videli nikakvi simptomi. Niko od nas ne sme misliti da je neuništiv. Svi misle da se to njima neće dogoditi, ali kada se dogodi, to je užasan udarac - ispričao je tada Mihajlović, pa nastavio:
- Mislim na oca svaki dan. Želeo bih da može da vidi kako rastu njegove unuke i unuci. Kada se priča o snovima, ja ne sanjam da osvojim Ligu šampiona ili Skudeto. Moj san je neostvariv. Ja bih hteo da zagrlim svog oca. Bio je vozač kamiona, umro je sa 69 godina od raka pluća. Kada je umro, nisam bio sa njim. Tokom rata preklinjao sam ga da dođe kod mene u Italiju, ali želeo je da ostane u svojoj zemlji.
Sa druge strane, majka me i dalje gleda istim pogledom kao i kad sam bio dete. Ona ne priča italijanski, a moja deca ne znaju baš srpski, ali svaki put kada nas poseti u Rimu vidim kako ih gleda i shvatam da su reči nepotrebne za ljubav - istakao je Mihajlović.
Kao mali je voleo da jede banane, ali često nije mogao da ih priušti.
- Danas živim dobro, ali znam kako je kad malo jedeš. Kao dete voleo sam banane, ali nismo imali novca. Majka mi je kupila jednu i morao sam da je podilim sa bratom. Jednom sam joj rekao da ću kad se obogatim kupiti kamion banana i sve ih pojesti. Danas idem u restorane i biram najbolja jela. Pijem dobra vina, ali nikad ništa neće nadmašiti ukus onih zalogaja banane. Zato mi ništa nije nedostajalo kod roditelja, a bogatstvo koje ću ostaviti svojoj deci nije ekonomsko, nego vrednosti i učenja. Poštenje, odanost, požrtvovnost... Moraće da se oznoje i prezime im neće biti dovoljno - ispričao je Siniša.
Svet se tako danas oprašta od čoveka koji još uvek važi za jednog od najboljih izvođača slobodnih udaraca u istoriji ove magiče igre. Ali, ono najveće što će ostati iza njega jesu moralni principi i porodične vrednostima kojima je uvek odisao.