"BIO JE POD OGROMNIM STRESOM!" Gordan Petrić o smrti Siniše Mihajlovića: Imao je mentalitet fanatičnog radnika i pobednika
VEST da je Siniša Mihajlović umro potresla je sve istinske ljubitelje sporta. Trener FK Partizan, Gordan Petrić, jedan je od njih.
FOTO: M. Vukadinović
Nedugo po saznanju šta se dogodilo, Petrić je izašao u susret "Novostima" i ovako izneo svoje utiske o tužnoj vesti iz Italije:
- Ovo je velika tragedija za porodicu Mihajlović i ogroman gubitak za srpski, italijanski i evropski fudbal. Napustio nas je veliki čovek, fudbalska legenda i trener koji je tek bio u jeku svoje karijere. Fudbalu se davao i preko sto odsto, bio je poslednjih godina pod ogromnim stresom jer je imao mentalitet fanatičnog radnika i pobednika. Nažalost, nikada nismo bili saigrači u reprezentaciji naše zemlje, ali smo se kao rivali često sretali na terenu. Osećam veliku tugu i poštovanje prena Siniši, koji je tek trebalo da živi najlepše dane sa svojom porodicom i unucima - istakao je Gordan Petrić za "Novosti".
Siniša Mihajlović - biografija
Rođen 20. februara 1969. u Vukovaru, Siniša Mihajlović je fudbalsku karijeru počeo kao levo krilo, da bi prelaskom u Italiju bio prekomandovan u odbranu, gde je igrao do kraja igračke karijere.
Prvo je nastupao za Borovo, potom za Vojvodinu, a od 1990. do 1992. za Crvenu zvezdu, s kojom je osvojio Kup šampiona i Interkontinentalni kup.
Prešao je potom u Seriju A, gde je nosio dresove Rome (dve sezone), Sampdorije (četiri), Lacija (šest) i Intera (dve).
Za reprezentaciju Jugoslavije Mihajlović je odigrao 63 utakmice i postigao 10 golova, a učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1998. i Evropskom prvenstvu 2000.
Poznat je kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu (on i Đuzepe Sinjori su jedini igrači koji su u Seriji A postigli tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca), a takođe drži rekord po broju postignutih golova iz slobodnih udaraca u italijanskom prvenstvu zajedno sa Andreom Pirlom (28).
Posle završetka igračke karijere radio je kao pomoćni trener u Interu do 2008. i u tom periodu osvojio još dve titule prvaka kao i jedan trofej superkupa Italije. Pored Intera je bio i trener Katanije, Fjorentine, fudbalske reprezentacije Srbije, Sampdorije, Milana, Torina i Sportinga iz Lisabona, a u Bolonji je bio dvaput. Posednji put od 2019, tačno deset godina nakon što je prvi put napustio taj klub.