ŠOLE U NEBESKOM TIMU: Legenda Partizana koja je bila anđeo čuvar svojih ekipa (FOTO)

Popularni Šole je poslednje nedelje života proveo u beogradskoj bolnici "Dragiša Mišović", a zdravstveno stanje mu se iz dana u dan pogoršavalo. Srce velikog golmana, sportskog junaka naših i nekih davnih dana prestalo je da kuca oko 17 časova. Partizanova fudbalska porodica najviše tuguje, jer je početkom decembra prošle godine preminuo legendarni as Momčilo Moca Vukotić i samo produžio kolonu onih, posle Radomira Antića i Nebojše Vučićevića koji su svojevremeno s ponosom nosili crno-beli dres.

Partizan i fudbalska Srbija od juče tuguju zbog odlaska Milutina Šoškića koji je naš fudbal zadužio nebrojeno puta. Kao čuvar mreže beogradskog velikana dogurao je finala Kupa šampiona 1966. godine, kada su pre poslednjeg meča u Briselu protiv Real Madrida padali mnogi, pa i slavni Mančester junajted. Popularni Šole je bio širom otvorena fudbalska enciklopedija. Kao i njegovo srce!

Anegdote kojima je častio svoje sagovornike ostaće večno u sećanjima, novinskoj hartiji, filmovima, pa i knjigama koje su od zaborava sačuvale sve zgode i nezgode kroz koje je prolazio legendarni golman.

- Imao sam težak život, teško da to može da stane samo u jednu knjigu. Najbolji kritičar u životu mi je bila majka Radunka. Kad nešto zaintačim i držim se tvrdoglavo svojih reči, ona bi mi rekla da sam naopak, jer sam se naopako i rodio, sa nogama napred, a ne sa glavom - sećao se u Šole u poslednjem intervjuu koji je dao "Novostima" još u oktobru 2019. godine, kada su godine i slabost sve više počeli da mu oduzimaju snagu.

Rođen u Peći, u selu Jablanica poslednjeg dana 1937. godine od majke Radunke i oca Jeremije, Milutin Šoškić je celog života ostao dušom vezan za Kosovo i Metohiju, pa i u danima kada su mu 2007. godine govorili da ne ide tamo i da malobrojnoj srpskoj deci ne nosi lopte i dresove.

Na terenu je bio pravi vođa. Autentični lider koji zna zašto mu na leđima stoji broj jedan. Ceo život i celu karijeru je proveo kao anđeo čuvar u svakom timu u kojem je branio, ili u ekipi na čijoj je klupi sedeo.

- Sećam se onog odlaska na revanš polufinala Kupa šampiona sa Mančester junajted na "Old Traford". Dočekali su nas kao krvne neprijatelje. Napadaju i napadaju, ali gol dugo ne mogu da nam daju. U jednom trenutku počeše da me gađaju metalnim funtama. Onda, kada je početkom drugog poluvremena doleteo i sendvič pod moje noge, ispred gola, uzmem ga i pojedem. Hteli su da nas ponize, a ispali su veći seljaci od nas. Mislim da je to bila odlična lekcija za čuvenu englesku, fudbalsku publiku - pričao na je Šoškić kada smo ga posetili u njegovom stanu na Karaburmi iz kojeg je poslednjih godina retko izlazio.

Smogao je Šole snage samo da ode na sahranu Dragoslava Šekularca. Bili su i ostali prijatelji za sva vremena, večna podrška jedan drugom, iako su nosili dresove velikih rivala. To, kakav su odnos imali Šole i Šeki, možda je lekcija iz života i dobrote za sve koji su u srpski fudbal došli posle njih.

Veliki Milutin Šoškić preselio se juče u najbolji nebeski tim koji Srbija ima. Za njim je ostalo zaveštanje pretočeno u nekoliko rečenica iz posvete na prvim stranama knjige "Šole" koju je ispisao svojom drhtavom rukom:

- Kada imaš prijatelja, imaš sve u životu. Moj život je bio težak, ali je bio pošten.
Hvala velikom fudbalskom gospodinu i doživotnom borcu za sportsku pravdu na terenu i van njega za sve što je dao svom Partizanu, svojoj reprezentaciji i svakoj stopi kojom je koračao, od Kosova i Metohije do beogradskih poslednjih dana na ovozemljskom svetu.
Fudbalski klub Partizan će danas da saopšti vreme i mesto komemoracije i sahrane legendarnog Milutina Šoškića.

BONUS VIDEO: Navijači Partizana na Malti bodre crno-bele